Отворите главни мени

Отпор! је био омладински покрет у Србији који је организовао демонстрације и водио борбу за свргавање Слободана Милошевића са власти 2000. године.

Народни покрет Отпор
Otpor-serbian.jpg
Лого Отпора
Основана10. октобар 1998.
Распуштенасептембар 2004.
НаследникДемократска странка
СедиштеБеоград
 СР Југославија
Број чланова  (2000.)70.000
www.otpor.com

Садржај

НастанакУреди

Покрет је формиран у октобру 1998. године као одговор на нове законе о универзитетима и медијима који нису одговарали студентима. У почетку, Отпор је имао само активисте на београдском универзитету. После НАТО бомбардовања Савезне Републике Југославије, Отпор је започео политичку кампању против југословенског председника Слободана Милошевића. Широм земље, полиција је сузбијала активности Отпора, скоро 2000 активиста је ухапшено, неке су и пребијали. Током председничке кампање у септембру 2000. године, Отпор је започео своју кампању „Готов је“ изражавајући незадовољство Милошевићем. Та кампања је била један од кључних потеза који су допринели паду Милошевићеве владе.

Отпор је на врхунцу своје делатности имао преко 70.000 активиста.

Политичка партијаУреди

После пада Милошевића, покрет је обећао да ће сузбијати корупцију. Међутим, изгубио је много активиста, јер више није било толико велике мете после Милошевића, те је са падом напетости у друштву опало и занимање за Отпор. Отпор се трансформисао у политичку странку, а на парламентарним изборима 2003. године, освојили су само 62.116 (1,63%) гласова. На крају се Отпор утопио у Демократску странку (на челу са Борисом Тадићем) у септембру 2004. године.

По угледу на Отпор, основане су многе прозападне организације у Грузији, Украјини, Албанији, области Оброна у Русији, Узбекистану, Либану, Хрватској, Киргистану, Египту.[1]

Страна подршка и утицајиУреди

Њујорк тајмс је писао да је Отпор функционисао захваљујући великом приливу новца из првенствено САД. Само једна од америчких организација ЦИА је за рушење Милошевића одвојила 25 милиона долара. Од тога је Отпор, како кажу, потрошио неколико стотина хиљада долара само у једној години[2]

Данијел Карингарт из Међународног републиканског института тврди да им је институт дао 1,8 милиона долара током 2000. године[2].

Многи антирежимски а уједно и прозападни покрети, имају слична обележја попут Отпора, па се често сматра да ове организације имају логистичку подршку из истог центра са Запада.[3][4]

Неки студенти који су предводили Отпор су користили српске преводе књига Џина Шарпа о мирном протесту као теоретску базу за своју кампању.[5]

Види јошУреди

РеференцеУреди

Спољашње везеУреди