Википедија

Oliver Dulić

српски политичар

Oliver Dulić (Beograd, 21. januar 1975) srpski je političar, hirurg i nekadašnji vaterpolista. Kao narodni poslanik Demokratske stranke bio je predsednik Narodne skupštine Republike Srbije od 23. maja 2007. do 25. juna 2008. godine.

Oliver Dulić
Oliver Dulić
Lični podaci
Datum rođenja(1975-01-21)21. januar 1975. (49 god.)
Mesto rođenjaBeograd, SFRJ
DržavljanstvoSrbija
Hrvatska[1]
UniverzitetUniverzitet u Beogradu
Politička karijera
Politička
stranka		Demokratska stranka
13. maj 2007 — 25. jun 2008.
PrethodnikTomislav Nikolić
NaslednikSlavica Đukić Dejanović

Bio je jedan od vođa studentskih protesta 1996. godine. Odrastao je i živi u Subotici u kojoj je zaposlen na odeljenju Ortopedske hirurgije i traumatologije subotičke bolnice, a vlasnik je i firme za promet računarima, računarskom opremom i softverom, DG kompjuters.

Porodica i privatni život uredi

Oliver je rođen kao treći sin (od četvorice) Ivana i Nade Dulić iz Subotice. Otac Ivan je poreklom Bunjevac a majka Nada Srpkinja. Oženjen je Andreom sa kojom ima jednu ćerku. Njegov brat je Modest Dulić. O poreklu svoje porodice je rekao:

Moj otac je iz ugledne bunjevačko-hrvatske porodice. Moje lično mišljenje je da su Bunjevci i Šokci subentitet u okviru hrvatskog nacionalnog bića, čime ne želim da uvredim nikoga.[2]

Kršten je u srpskoj pravoslavnoj crkvi po svojoj volji. Slavi slavu Sveta Petka[3] Izjašnjava se kao Jugosloven.[4][5][6]

Obrazovanje, naučni i sportski rad uredi

Osnovnu školu je završio u Subotici, a Medicinski fakultet Univerziteta u Beogradu je upisao 1993. godine. Studije je okončao 1999. godine sa prosečnom ocenom 8.77, posle čega je upisao postdiplomske studije iz ortopedske hirurgije, a trenutno specijalizuje ortopedsku hirurgiju i traumatologiju. Kao autor ili koautor je objavio osam radova iz raznih oblasti hirurgije koji su objavljivani na studentskim kongresima u Berlinu, Kairu i Majamiju i tri rada koja su objavljena na domaćim studentskim kongresima.

Pored Medicinskog fakulteta univerziteta u Beogradu završio je i stručnu školu pri univerzitetu u Oslu na temu „Internacionalni zdravstveni sistemi“, a u Subotici je završio osnovnu muzičku školu za tamburu, klavir i gitaru. Od 2006. godine studira master studije na temu „Evropske integracije i uprava“ fakulteta za ekonomiju, finansije i administraciju koji se nalazi u sklopu univerziteta Singidunum iz Beograda. Tečno govori engleski jezik, a služi se i nemačkim, norveškim i mađarskim jezikom.

Dulić se petnaest godina bavio vaterpolom kao profesionalni igrač u klubovima u državnom rangu takmičenja.

Politička karijera uredi

Oliver Dulić ulazi u politički život 1996. godine sa Čedomirom Jovanovićem kao jedan od vođa studentskih protesta. Učestvovao je u osnivanju Studentske inicijative (iz koje je kasnije nastao studentski pokret „Otpor“) i Balkanskog foruma, a dva puta je biran u sastav studentskog parlamenta Univerziteta u Beogradu.

Demokratskoj stranci pristupa 1997. godine, a 1999. godine je postao potpredsednik opštinskog odbora DS za Suboticu. Naredne godine je postao potpredsednik pokrajinskog odbora DS za Vojvodinu i na tom položaju je ostao do februara 2006. godine kada je na kongresu stranke izabran za člana predsedništva i odbora za zdravstvo i spoljnu politiku.

Biran je za poslanika Narodne skupštine Republike Srbije u četiri saziva na izborima:

Bio je kandidat DS za predsednika opštine Subotica, ali ga je pobedio tesnim rezultatom predstavnik Saveza vojvođanskih Mađara Geza Kučera.

23. maja 2007. godine izabran je za predsednika Skupštine Srbije i na tom položaju bio je do 25. juna 2008. godine.

7. jula 2008. izabran je za ministra za životnu sredinu i prostorno planiranje u Vladi Republike Srbije.

Optužba za zloupotrebu službenog položaja uredi

Nakon dolaska na vlast koalicije Srpske napredne stranke i Socijalističke partije Srbije, u martu 2012. godine Uprava kriminalističke policije i Tužilaštvo za organizovani kriminal su pokrenuli predistražni postupak povodom izdavanja dozvola za postavljanje optičkih kablova uz magistralne i regionalne puteve u Srbiji za 2009. i 2010. godinu.[7] Tužilac Miljko Radisavljević je u oktobru 2012. godine izjavio da navodno postoji osnovana sumnja da je prilikom izdavanja dozvola firmi Nuba invest, prekršen Zakon o planiranju i izgradnji, kao i da su tada tri osobe, među kojima i bivši ministar Oliver Dulić pri tome zloupotrebili službeni položaj[7].Savet za borbu protiv korupcije je u novembru 2010. godine podneo izveštaj u kome stoji da je prilikom izdavanja dozvola firmi Nuba invest došlo do kršenja zakonske procedure, kao i da su Nuba i njeni vlasnici bili u povlašćenom položaju.[8] Firma Nuba invest je u vreme dobijanja dozvola postojala tek nekoliko meseci, imala je samo jednog zaposlenog i osnivački kapital vredan 3.000 evra.[8] Čirtav slučaj je praćen velikom kampanjom režimskih tabloida (Informer, Alo, Srpski telegraf...) protiv Olivera i čitave Demokratske stranke[9].

Navedene optužbe i izveštaje, Oliver Dulić je demantovao rekavši da „ni na koji način nije povezan sa tom firmom“, kao i da „je sve u skladu sa zakonom“[10]

Decembra 2012. godine, Vanpretresno Veće Specijalnog Suda u Beogradu je odbacilo Optužnicu protiv Dulića.

Apelacioni sud u Beogradu je juna 2013. ukinuo potvrđenu optužnicu Specijalnog tužilaštva.[11]

Ponovljeno suđenje i oslobađanje od optužbi uredi

Nakon više dorada i dopuna, koje su trajale oko tri godine, Apelacioni sud je potvrdio optužnicu 2015. godine, kada je i počelo suđenje pred Specijalnim sudom. 2017. godine Dulić je ponovo proglašen krivim, ali je 2018. Apelacioni sud ukinuo prvostepenu presudu i naložio da se suđenje ponovi pred Specijalnim sudom. U ponovljenom postupku 2021. godine Specijalni sud u Beogradu konačno je oslobodio Olivera Dulića, kao i sve druge optužene u ovom procesu[12].

Zbog više kleveta izrečenih od strane tabloida Informer podneo je više tužbi Višem sudu u Beogradu "za laži", koje su o njemu pisali u septembru i oktobru 2012. godine. Na ime dve pravosnažne presude isplaćeno mu je 285.000 dinara. Za subotičku "Ju eko" televiziju, povodom toga je izjavio: "Naprave od vas lopova i kriminalca i to pročitaju stotine hiljada ljudi. Ugroze bezbednost, upropaste karijere, uznemire porodice, razbole roditelje, a onda vam posle dve godine uplate neki novac. Ni reči da su lagali kao psi, izmišljali, klevetali, citirali neimenovane izvore iz 'istraga'. Bez reči pokajanja i izvinjenja žrtvi i čitaocima".

Izjavio je i da će od dobijenih para platiti salu na Medicinskom fakultetu za odbranu magisterijuma ovog meseca, školarinu za doktorat i reagense za eksperimente[13].

Reference uredi

  1. ^ Blic Online | Tužilaštvo oduzelo Duliću tri pasoša - dva srpska i jedan hrvatski Arhivirano na sajtu Wayback Machine (16. октобар 2012), Приступљено 5. 4. 2013.
  2. ^ „Мањина”. pressonline.rs. 27. мај 2007. Архивирано из оригинала 23. 03. 2022. г. Приступљено 05. 09. 2020. 
  3. ^ Press Online :: Dobio ime po Dragojeviću! Архивирано на сајту Wayback Machine (23. novembar 2010), Pristupljeno 5. 4. 2013.
  4. ^ Slušam savete mnogih, ali odluke donosim sam Arhivirano na sajtu Wayback Machine (23. septembar 2015) . Evropa magazine/web-stranica Demokratske stranke web site. Dragana Đevori
  5. ^ Za popis porodice 45 minuta[mrtva veza] Alo novine. B. Nenković; 02.10.2011
  6. ^ Dulić: 'Nisam Hrvat nego Jugoslaven'
  7. ^ a b „Slučaj Dulić, opasne kablovske veze“ (pristupljeno 7. oktobra 2012)
  8. ^ a b SAVET ZA BORBU PROTIV KORUPCIJE: IZVEŠTAJ O POSTUPKU IZDAVANjA DOZVOLA PREDUZEĆU NUBA INVEST D. O. O. BEOGRAD ZA IZGRADNjU OPTIČKOG KABLA DUŽ MAGISTRALNIH I REGIONALNIH PUTEVA; izveštaj na internetu (pristupljeno 7. oktobra 2012), Pristupljeno 17. 4. 2013.
  9. ^ Vojvodine, Javna medijska ustanova JMU Radio-televizija. „Oliver Dulić dobio spor protiv Informera”. JMU Radio-televizija Vojvodine. Pristupljeno 2023-06-01. 
  10. ^ Šta je sve Dulić govorio o "Nubi", Pristupljeno 17. 4. 2013.
  11. ^ Ukinuta optužnica protiv Dulića („Politika“, 28. jun 2013)
  12. ^ „Gde je i šta radi Oliver Dulić, nekadašnji ministar životne sredine? - Društvo - Dnevni list Danas” (na jeziku: srpski). 2023-03-12. Pristupljeno 2023-06-01. 
  13. ^ Vojvodine, Javna medijska ustanova JMU Radio-televizija. „Oliver Dulić dobio spor protiv Informera”. JMU Radio-televizija Vojvodine. Pristupljeno 2023-06-01. 

Spoljašnje veze uredi

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Оливер_Дулић&oldid=27541839”