Википедија

Герхарт Хауптман

немачки драматичар

Герхарт Хауптман (нем. Gerhart Hauptmann; Оберсалцбрун, 15. новембар 1862 — Агнетендорф, 6. јун 1946) био је немачки драматичар. Добио је Нобелову награду за књижевност 1912. године.[1]

Герхарт Хауптман
Gerhart Hauptmann.jpg
Герхарт Хауптман
Лични подаци
Пуно имеГерхарт Хауптман
Датум рођења(1862-11-15)15. новембар 1862.
Место рођењаОберсалцбрун, Шлеска, Пруска
Датум смрти6. јун 1946.(1946-06-06) (83 год.)
Место смртиАгнетендорф, Пољска
ОбразовањеУниверзитет Фридрих Шилер

БиографијаУреди

Рођен је у Оберсалцбруну, малом граду у Шлеској, а сада делу Пољске. Након школе у свом родном месту похађао је реалну гимназију у Бреслау (Вроцлаву), а затим је изучавао агрикултуру на ујаковом имању. Није му се свиђао сеоски живот, па се вратио у Бреслау и уписао се у уметничку школу, настојећи да постане вајар. Ту се упознао доживотног пријатеља Јозефа Блока. Након тога студирао је у Јени, а велики део 1883. и 1884. провео је у Италији. Оженио се 1885. и сместио се у Берлину и потпуно се посветио литерарном раду.[2] Брзо је стекао велики углед као главни представник модерне драме. Повукао се 1891. у Шлеску. Прва драма му је била Пред излазак сунца (1889) и у тој драми инаугурисао је натуралистички покрет у модерној немачкој литератури.[3] Након тога је следило неколико драма, од којих је Вебер снажна драма, која описује устанак шлеских текстилаца 1844.

Значајне су и његове комедије, драмска поема Ханела (1893), историјска драма Флоријан Грејер (1895). Написао је и двије трагедије на тему живота сељака у Шлеској. Зенит је достигао 1911, када је написао нем. Die Ratten, за које је добио Нобелову награду за књижевност 1912.[4][5] За време Првог светског рата био је пацифиста. У том периоду написао је неколико историјско-алегоричних драма. након рата опадала му је способност. Остао је у Немачкој током периода нацизма и преживео је бомбардовање Дрездена.

ДелаУреди

Романи'

  • Der Narr in Christo Emanuel Quint (1910)
  • Atlantis (1912)
  • Wanda a.k.a. Der Dämon (1926)
  • Die Insel der grossen Mutter (1928)
  • Um Volk und Geist (1932)
  • Im Wirbel der Berufung (1936)
  • Das Abenteuer meiner Jugend (1937)

Кратки романи

  • Bahnwärter Thiel (1888)
  • Der Ketzer von Soana (1918)
  • Phantom (1923)
  • Marginalien (selected works, reports: 1887–1927)
  • Das Meerwunder (1934)
  • Sonnen (1938)
  • Der Schuss im Park (1939)

Романи у стиху

  • Promethidenlos (1885)
  • Anna (1921)
  • Die blaue Blume (1924)
  • Till Eulenspiegel (1927)
  • Der grosse Traum (1912–42)

Драмска дела

  • Before Sunrise (Vor Sonnenaufgang, 1889)
  • The Reconciliation (Das Friedensfest, 1890)
  • Lonely People (Einsame Menschen, 1891)[6]
  • The Weavers (Die Weber, 1892)
  • Colleague Crampton (College Cramption, 1892)
  • The Beaver Coat (Der Biberpelz, 1893)
  • The Assumption of Hannele (Hanneles Himmelfahrt, 1893)
  • Florian Geyer (1896)
  • Elga (1896)
  • Helios (1896) fragment
  • The Sunken Bell (Die versunkene Glocke, 1896)
  • Pastoral (Das Hirtenlied, 1898) fragment
  • Drayman Henschel (Fuhrmann Henschel, 1898)
  • Schluck and Jau (Schluck und Jau, 1900)
  • Michael Kramer (1900)
  • The Conflagration (Der rote Hahn, 1901)
  • Henry of Auë (Der arme Heinrich, 1902)
  • Rose Bernd (1903)
  • And Pippa Dances (Und Pippa Tanzt!, 1906)
  • The Maidens of the Mount (Die Jungfern von Bischofsberg, 1907)
  • Charlemagne's Hostage (Kaiser Karls Geisel, 1908)
  • The White Savior or Montezuma (Der weiße Heiland, 1908)
  • Griselda (1909)
  • The Rats (play) (Die Ratten, 1911)
  • Gabriel Schilling's Flight (Gabriel Schillings Flucht, 1912)
  • Peter Brauer (1912)
  • Commemoration Masque (Festspiel in deutschen Reimen, 1913)
  • The Bow of Odysseus (Der Bogen des Odysseus, 1914)
  • Magnus Garbe (1914, second version: 1942)
  • Indipohdi (1920)
  • Veland (1925)
  • Herbert Engelmann (1921–26)
  • Spuk (two plays: Die schwarze Maske and Hexenritt, 1928)
  • Die goldene Harfe (1933)
  • Hamlet in Wittenberg (Hamlet im Wittenberg, 1935)
  • Die Finsternisse (1937)
  • Ulrich von Lichtenstein (1936–37)
  • Die Tochter der Kathedrale (1935–38)
  • Die Atriden-Tetralogie:
  1. Iphigenie in Aulis (1944)
  2. Agamemnons Tod (1948; written in 1942)
  3. Elektra (1948; written in 1944)
  4. Iphigenie in Delphi (1941)

РеференцеУреди

  1. ^ „Gerhart Hauptmann | German writer | Britannica”. www.britannica.com (на језику: енглески). Приступљено 2023-01-31. 
  2. ^ Museum, Stiftung Deutsches Historisches. „Gerade auf LeMO gesehen: LeMO Biografie”. www.dhm.de (на језику: немачки). Приступљено 2023-01-31. 
  3. ^ „Gerhart Hauptmann - Beginn, Entwicklung und Werdegang - hauptmannmuseum.de”. www.hauptmannmuseum.de. Приступљено 2023-01-31. 
  4. ^ „Gerhart Hauptmann (1862-1946) | Biografie & Werke” (на језику: немачки). 2016-06-21. Приступљено 2023-01-31. 
  5. ^ Festspiele, Berliner. „Gerhart Hauptmann – Biografie”. www.berlinerfestspiele.de (на језику: немачки). Приступљено 2023-01-31. 
  6. ^ Also translated as Lonely Lives.

Спољашње везеУреди

 
Герхарт Хауптман на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Герхарт_Хауптман&oldid=25688262”