Ограђивање је био зачетак уређења простора.
Повртњак је кућна башта - утилитарни зелени простор.
Репрезентативни, предњи део окућнице – врт.
Hortus conclusus (између 1410. и 1420).
Клаустер цркве S. Matteo из XIII-XIV века, Ђенова.

Врт, башта, градина је испланирани простор, обично у екстеријеру, који се користи за презентацију, гајење и уживање у биљкама и осталим облицима природе. Врт чине и природни и вештачки материјали. Најуобичајенији облик врта је окућница [1]. Врт је део земљишта на коме се узгаја биље, воће, цвеће и поврће. Врт је јавни рекреативни простор или парк обично украшен биљкама и дрвeћем (ботаничка башта, нпр.).[2]

Парк, појам најближи појму врт (понекад и његов синоним) је део земљишта у граду, или близу њега, који се одржава због декоративности и рекреације. Парк је заштићени простор, у природном, делимично природном стању или посађен, који се користи за рекреацију и уживање. Може да садржи стене, земљу, воду, флору и фауну и травне површине. Парк је подручје одржавано у свом природном стању као јавно власништво. Површина земљишта која често укључује травњаке, шуму и пашњак припојен летњиковцу и која се користи за гајење дивљачи и рекреацију. Парк је затворени део земљишта у коме је дивљач и који је подржан краљевским прописом или потврдом. [2]

Чин уређења простораУреди

Према неким претпоставкама, врт је био најстарији облик људског планирања коришћења земљишта, претходећи чак изградњи колибе, зачетком архитектуре. При том је, наравно, врт представљао окућницу, ограђену грањем или камењем због заштите од опасности споља. Без обзира колико су такве претпоставке тачне, без сумње је истина да је чин ограђивања био зачетак уређења простора, који је постепено довео до разноврсније и напредније градње. Без обзира што садња дрвета највише асоцира на подизање врта и ма колико неки аутори тај чин сматрају почецима[3], ипак је веза врта и ограђивања много важнија. Тако још Волпол наводи Рептонову дефиницију врта: „врт је део земљишта ограђен од стоке, намењен коришћењу и човековом уживању, одржаван или треба да буде такав“. [4]

ЕтимологијаУреди

Оваква дефиниција налази потпору у етимологији речи „врт“ на многим језицима било да су живи или мртви. Староперсијске речи за “ограђени простор” биле су pairi-daeza, а њих су у хришћанској митологији усвојили да би описали Еденски вртрај на земљи. Енглески garden настало је од англо-саксонског gyrdan – затворити; немачки der Garten од старогерманског gart или француски le jardin од англофранцуског gardin са истим значењем – затворити; дански have (врт) потиче од "det hegnede" (затворити)...

У словенским језицима врт има исти корен са речи оградити: градина (бугарски), zahrada (чешки и словачки), ogrod (пољски), огород (руски), а исти корен има и српски архаични назив градина. Грчки κρυπτος значи скривен а κήπος је врт. Код језика који употребљавају идеографско писмо као што су кинески и јапански из графеме која означава врт препознаје се затворени облик . У средњем веку и ренесанси био је устаљен иконографски тип hortus conclusus затворени врт са Богородицом и Христом. Још један тип врта - средњовековни манастирски врт клаустер у основи крије затвореност (лат. claustrum = затворени простор). [5]

Појмови башта и врт у српском језикуУреди

У српском се башта и врт употребљавају као синоними уз још неке углавном оријенталне или архаичне појмове и везују много чешће за утилитарност, него за украсну функцију. Тако Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка о врту говори на следећи начин:

Тридесет година касније Мала енциклопедија Просвета третира врт на исти начин уносећи дилему да ли је врт ораница:

Каснија енциклопедијска издања Југославенског лексикографског завода: Опћа као и Шумарска енциклопедија немају енциклопедијске јединице башта и/или врт.

Данас су се донекле појмови искристалисали па се појам башта углавном употребљав за утилитарни зелени простор: повртњак, воћњак, утилитарни део окућнице, док се вртом називају орнаментални простори, почев од окућница (предњи део) до стилских вртова приватног и јавног карактера блискијих парку (француски врт, пре него француска башта; пејзажни врт, а не пејзажна башта...). Изузетак су колекције живог биљног материјала: ботаничке баште, које се ређе називају ботаничким вртовима. [5]

РеференцеУреди

  1. ^ Turner, T. (2005): Garden History: Philosophy and Design 2000 BC - 2000 AD. New York
  2. 2,0 2,1 Guralnik, D. B. (1986): Webster's New World dictionary of the American language. Prentice Hall Press (New York). 2nd college edition, Book ISBN. 0671418092
  3. ^ Симић, Н. (1967): Историја уметности и хортикултуре. Шумарски факултет, Београд.
  4. ^ Walpole, H. (1771): ‘'The modern taste in gardening', in Anecdotes of Painting in England, Vol. 4.
  5. 5,0 5,1 Грбић, М. (2015): Историја вртне уметности. Универзитет у Београду. Београд. ISBN 978-86-7299-227-4
  6. ^ Станојевић, С. (1928): Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка. I књига А-З, Библиографски завод Д. Д. Загреб О. Ф. (Франгеш Отон Др. проф. Унив. — Загреб.)
  7. ^ Мала енциклопедија Просвета: општа енциклопедија. 2, М-Ш (Прво изд.). Београд: Просвета. 1959.

Спољашње везеУреди