Медитација је смирено стање организма са главним циљем умиривања и опуштања ума или тзв. „неразмишљања“. У религији, посебно у древним религијама Истока, духовна дисциплина и вештина концентрације на унутрашња, ментална стања, на изазивање визија, просветљења и мистичног доживљаја стапања са Богом или оностраним светом. Као техника психолошке релаксације медитација се практикује у оквиру различитих ментално-хигијенских програма који су усмерени ка неутрализацији последица стресног живота савременог човека. Најпознатији облик медитације је јога.

Човек у медитативном положају.

Реч медитација долази од латинске речи meditatio, што је означавало било коју врсту физичке и интелектуалне вежбе, а касније је за ту врсту праксе почео да се употребљава термин контемплација.

Медитација у савременој психологијиУреди

У савременој психологији појам медитација има значење посебног поступка или технике којом се долази до измењеног стања свести. У оквиру јоге и зен-будизма настали су различити поступци медитације, повезани са одређеним филозофским и религиозним гледиштима. Један од најраспрострањенијих облика медитације је трансцендентална медитација. Реч је о облику јога-медитације прилагођене схватањима, карактеру и навикама човека западне цивилизације. Трансцендентална медитација не претпоставља никакво филозофско или религиозно уверење и учи се веома брзо. Поступак трансценденталне медитације у књигама није детаљно описан јер подразумева да се он мора научити усмено од учитеља. У главним цртама се састоји у константном понављању мантре и усмерености целокупне пажње на њу. Медитацијом на овај начин се доводи у стање празне или чисте свести, свести без конкретних садржаја. То стање празне свести је стање без узнемирујућих мисли због чега је могуће психичко опуштање и спокојство. Истраживања су показала да се у току трансценденталне медитације организам заиста дубоко одмара. Мишићи су опуштени, пулс умирен, крвни притисак спуштен, базални метаболизам мањи него у сну и слично.

ЛитератураУреди

Спољашње везеУреди