Отворите главни мени
Балустрада
Балустрада на степеништу Опере у Грацу

Балустрада (франц. balustrade, од грч. βαλαύστιον, цвет дивљег нара), ограда степеништа, балкона, балатуре или неке кровне површине, састављена од низа међусобно повезаних стубића – балустера,[1] од природног или вештачког камена, од дрвета или метала, завршена једним равним наслоном – гредицом.[2] Неправилно се истим именом назива и пун оградни зид који има исту намену.[3] Судећи по материјалним остацима и писаним изворима, овај вид ограде није коришћен у античкој архитектури. Први познати примери појављују се у архитектури ренесансе, крајем XV века (Ђулијано да Сангало, Вила Медичи, Пођо а Кајано, 1485), а захваљујући Брамантеу (Tempietto, 1502) и Микеланђелу (балустрада на римском Капитолу) балустрада постаје обавезни елемент свих каснијих стилова који се базирају на класичном репертоару мотива.

РеференцеУреди

  1. ^ Jones, Frederick (1992). The concise dictionary of architectural and design history. Los Altos, Calif: Crisp Publications. стр. 13. ISBN 978-1-56052-069-6. 
  2. ^ Несторовић 1952, стр. 499–504
  3. ^ Несторовић 1952, стр. 499–504

ЛитератураУреди

  • Jones, Frederick (1992). The concise dictionary of architectural and design history. Los Altos, Calif: Crisp Publications. стр. 13. ISBN 978-1-56052-069-6. 
  • Несторовић, Н., Богдан (1952). Архитектура Старог века (Архитектура). Београд, Србија, Југославија: Научна књига.