Балустрада (франц. balustrade, од грч. βαλαύστιον, цвет дивљег нара), ограда степеништа, балкона, балатуре или неке кровне површине, састављена од низа међусобно повезаних стубића – балустера,[1] од природног или вештачког камена, од дрвета или метала, завршена једним равним наслоном – гредицом.[2] Неправилно се истим именом назива и пун оградни зид који има исту намену.[2] Судећи по материјалним остацима и писаним изворима, овај вид ограде није коришћен у античкој архитектури. Први познати примери појављују се у архитектури ренесансе, крајем XV века (Ђулијано да Сангало, Вила Медичи, Пођо а Кајано, 1485), а захваљујући Брамантеу (Tempietto, 1502) и Микеланђелу (балустрада на римском Капитолу) балустрада постаје обавезни елемент свих каснијих стилова који се базирају на класичном репертоару мотива.

Балустрада
Балустрада на степеништу Опере у Грацу

Етимологија

уреди

Према Оксфордском речнику енглеског језика, реч „baluster“ потиче од француске речи balustre, од италијанске речи balaustro, од balaustra, „цвет граната“[3] (због сличности са набубрелим обликом полураскривеног цвета (илустрација доле десно))[4] од латинског balaustrium, од грчког βαλαύστριον (balaustrion).

Опис

уреди

Балустрада — ред поновљених балустера. Најзапаженији део ограде.[5] Његова сврха је спречити падове.[6] Понекад обавља само декоративну функцију, на пример, крунише фасаду.[7][8][9]

Разликују се:

  • унутрашње балустраде, намијењене за украшавање фасаде галерија и трибина;
  • спољашње балустраде, постављане на крају поплочаних тераса зграда или на олуке поткровља;
  • масивне балустраде, формиране од масивног зида;
  • ажурне балустраде, ажурне или са ажурним декорацијама, са шупљим изрезима;
  • лажне, глуве или затворене балустраде, када се исти ти изрези наносе само на камену позадину;
  • рампе, у односу на степенице, ограде којих они јесу и у односу на хоризонтале којих формирају угао, обично од 30° до 35°. Сами балустери могу бити, у зависности од случаја, равни или коси.

Историја

уреди

Балустрада, важан елемент класичне архитектуре, ипак, била је непозната старим Грцима и Римљанима. Инспирисани обликом стаклених флаша, италијански вајари су створили балустер. Историчар уметности Рудолф Витковер, остајући опрезан у вези са изумитељем балустера, напомиње да ју је најсистематичније користио архитекта Ђулијано да Сангалло. Од XVII века до почетка XIX века балустрада је постала неизоставан елемент, нарочито у Француској, класичне, а затим неокласичне архитектуре.

Штавише, класични архитекти су је чешће користили у декоративне, него практичне сврхе, постављајући балустраде на местима где се није осећала потреба за оградом.[10]

Референце

уреди
  1. ^ Jones, Frederick (1992). The concise dictionary of architectural and design history. Los Altos, Calif: Crisp Publications. стр. 13. ISBN 978-1-56052-069-6. 
  2. ^ а б Несторовић 1952, стр. 499–504
  3. ^ „Balustrade noun - Definition, pictures, pronunciation and usage notes. Oxford Advanced Learner's Dictionary at OxfordLearnersDictionaries.com”. www.oxfordlearnersdictionaries.com. Приступљено 9. 5. 2025. 
  4. ^ „Balaústres”. balaustres.com.br. Приступљено 9. 5. 2025. 
  5. ^ „Handrail Glossary. Railing Terms Meaning and Definitions”. awoodrailing.com. Приступљено 9. 5. 2025. 
  6. ^ „Health & Safety...Who's Responsible? - Delta Balustrades”. deltabalustrades.com. Приступљено 9. 5. 2025. 
  7. ^ „What is a Balustrade? A Journey through Time and Design”. thearchitectsdiary.com. Приступљено 9. 5. 2025. 
  8. ^ „Glossary of architectural terms - StyroDesign”. styrodesign.eu. Приступљено 9. 5. 2025. 
  9. ^ „Balusters - Institute of Classical Architecture & Art”. www.classicist.org. Приступљено 9. 5. 2025. 
  10. ^ „A Comprehensive Guide to Staircase Balustrades - Winstaco”. easiahome.com. Приступљено 9. 5. 2025. 

Литература

уреди