Википедија

Висећи вртови из Вавилона

За друге употребе, погледајте страницу Висећи врт.

Висећи вртови из Вавилона (такође означавани и као "Семирамидини висећи вртови“), су једно од седам светских чуда. На основу митова били су изграђени за краљицу Семирамиду, која је пореклом из зелене Медије и због тога је краљ Навукодоносор II наредио око 600. п. н. е. да се изграде висећи вртови на терасама палате да би је орасположио. О њиховој егзистенцији не постоје веродостојни докази. Висеће вртове су описивали углавном старогрчки историчари Страбон и Диодор Сицилијски.[1][2][3]

Семирамидини вртови, приказ из 20. века
Висећи вртови, асирски приказ
Приказ Висећих вртова из 16. века (слика Мартина Хемскерка). У позадини се види Вавилонска кула.

Археолог Роберт Колдевеј ископавао је у Вавилону остатке камене грађевине која је много пута поистовећивана са висећим вртовима. Остаци висећих вртова у Вавилону налазе се на источној обали реке Еуфрат, на око 90 km јужно од Багдада, у Ираку. Историја сведочи да је вавилонско царство цветало у време владавине чувеног краља Хамурабија (1792-1.750. године п. н. е.) Ипак, сматра се да су легендарни висећи вртови изграђени за време владавине његовог потомка Навукодоносора II (604-562. п. н. е.) и то по жељи његове супруге Семирамиде која је била „доведена из Медије и нарочито волела планински пејзаж".[4]

Детаљни описи висећих вртова пронађени су у делима грчких вавилонског астронома Бероса и грчког историчара Диодора са Сицилије.[5][6] У таблицама из времена Навукодоносора,[7][8] међутим, ни на једном месту се не помиње постојање висећих вртова, иако се могу наћи описи његове палате и самог града Вавилона. Све до 20. века многе мистерије везане за висеће вртове нису биле откривене - чак се и данас археолози боре да прикупе довољно доказа пре него изведу коначне закључке о тачној локацији вртова, њиховом систему наводњавања и њиховом стварном изгледу. Неки новији подаци указују чак и да је вртове саградио други владар - Сенахериб и то не у Вавилону него у Ниниви.[9]

Не постоје сачувани вавилонски текстови који помињу вртове, и у Вавилону нису пронађени ни дефинитивни археолошки докази.[10][11] Предложене су три теорије да се ово објасни: прво, да су они били чисто митски, а описи пронађени у древним грчким и римским списима (укључујући оне Страбона, Диодора Сицилијанског и Квинта Курција Руфа) представљали су романтични идеал источног врта;[12] друго, да су постојали у Вавилону, али су уништени негде око првог века;[13][14] и треће, да се легенда односи на добро документовану башту коју је асирски краљ Сенахериб (704–681. п. н. е.) саградио у свом главном граду Ниниви на реци Тигар, у близини модерног града Мосула.[15][1]

Детаљне описе вртова износе и познати старогрчки писци тог доба - Страбон и Филон византијски. Ево извода из њихових дела: „Вртови су облика квадрата странице дужине око четири плетре (стара мера за дужину, прим. прев.) Сачињавају их лучни сводови који се уздижу над поплочаним основама, а терасе су изграђене степенасто, једна над другом под различитим угловима..."; „У вртовима се узгајају егзотичне биљке посађене на саме терасе, подупрте каменим стубовима... Потоци воде теку с висина и спуштају се у слаповима до тла... Они наводњавају све вртове, натапајући корење биљака и чинећи цео предео влажним и спарним. Тако је трава стално зелена, а дрвеће буја... Ово уметничко дело краљевског луксуза одаје утисак природности, јер се утицај човека у одржавању ових вртова никада не види." Новијим археолошким истраживањима древног града Вавилона у Ираку откривени су темељи краљевске палате, остаци лучних сводова и одличан систем наводњавања у јужном делу палате, као и масивни зидови дебљине 25 m за које се претпоставља да су остаци самих тераса.[16]

Историјско постојање

уреди

Нејасно је да ли су Висећи вртови били стварна грађевина или поетска творевина, због недостатка документације у тадашњим вавилонским изворима. Такође се не помиње Навуходоносорова жена Амјитис (или било која друга жена), иако политички брак са Миђанком или Персијанком не би био необичан.[17] Постоје многи записи о Навуходоносоровим делима, али његови дуги и потпуни натписи не помињу ниједан врт.[18] Међутим, речено је да су вртови још увек постојали у време када су их каснији писци описали, а сматра се да неки од ових извештаја потичу од људи који су посетили Вавилон.[2] Херодот, који описује Вавилон у својим Историјама, не помиње Висеће баште,[19] иако је могуће да баште Грцима још нису биле добро познате у време његове посете.[2]

До данас, у Вавилону нису пронађени археолошки докази за Висеће баште.[16] Могуће је да испод Еуфрата постоје докази који се тренутно не могу безбедно ископати. Река је текла источно од свог садашњег положаја за време Набукодоносора II, а мало се зна о западном делу Вавилона.[20] Ролингер је сугерисао да је Берос приписао вртове Набукодоносору из политичких разлога, и да је легенду преузео однекуд.[21]

Види још

уреди

Референце

уреди
  1. ^ а б Dalley, Stephanie (1993). „Ancient Mesopotamian Gardens and the Identification of the Hanging Gardens of Babylon Resolved”. Garden History. 21 (1): 7. JSTOR 1587050. doi:10.2307/1587050. 
  2. ^ а б в Reade, Julian (2000). „Alexander the Great and the Hanging Gardens of Babylon”. Iraq. 62: 195—217. ISSN 0021-0889. JSTOR 4200490. S2CID 194130782. doi:10.2307/4200490. 
  3. ^ Foster, Karen Polinger (2004). „The Hanging Gardens of Nineveh”. Iraq. 66: 207—220. ISSN 0021-0889. JSTOR 4200575. doi:10.2307/4200575. 
  4. ^ Cartwright, M. (јул 2018). „Hanging Gardens of Babylon”. Ancient History Encyclopedia. Приступљено 15. 9. 2018. 
  5. ^ Stronk, Jan P. (2010). Ctesias' Persian History: Introduction, text, and translation by Ctesias. стр. 60. 
  6. ^ „Diodorus Siculus - Greek historian”. Приступљено 13. 7. 2023. 
  7. ^ „Inscriptions by Babylonian kings”. Open Richly Annotated Cuneiform Corpus. Архивирано из оригинала 27. 5. 2021. г. Приступљено 25. 5. 2021. 
  8. ^ Lendering, Jona (1995). „Cyaxares”. Livius. Архивирано из оригинала 27. 5. 2021. г. Приступљено 23. 5. 2021. 
  9. ^ „Највеће чудо у вези висећих вртова Вавилона је то што уопште нису били у Вавилону ("Блиц", 7. мај 2013)”. Архивирано из оригинала 6. 6. 2013. г. Приступљено 7. 5. 2013. 
  10. ^ Finkel 1988, стр. 58
  11. ^ Finkel, Irving; Seymour, Michael (2008). Babylon: City of Wonders. London: British Museum Press. стр. 52. ISBN 978-0-7141-1171-1. 
  12. ^ Finkel 2008
  13. ^ „The Hanging Gardens of Babylon”. Приступљено 5. 2. 2014. 
  14. ^ „The Hanging Gardens of Babylon”. Приступљено 5. 2. 2014. 
  15. ^ Dalley, Stephanie (2013). The Mystery of the Hanging Garden of Babylon: an elusive World Wonder traced. Oxford University Press. ISBN 978-0-19-966226-5. 
  16. ^ а б Finkel (1988) p. 41.
  17. ^ Finkel 2008, стр. 109
  18. ^ Dalley 2013 harvnb грешка: више циљева (2×): CITEREFDalley2013 (help)
  19. ^ Priestley, Jessica (2014). Herodotus and Hellenistic culture: Literary Studies in the Reception of the Histories. Oxford: Oxford University Press. стр. 91. ISBN 9780191510168. 
  20. ^ Oates, Joan (1986). Babylon (Revised изд.). London: Thames and Hudson. стр. 144. ISBN 0-500-27384-7. 
  21. ^ Rollinger, Robert (2013). „Berossos and the Monuments”. Ур.: Haubold, J.; et al. The World of Berossos. Wiesbaden. стр. 151. ISBN 978-3-447-06728-7. 

Литература

уреди
  • Stronk, Jan P. (2010). Ctesias' Persian History: Introduction, text, and translation by Ctesias. стр. 60. 
  • Finkel, Irving (1988). „The Hanging Gardens of Babylon”. Ур.: Clayton, Peter; Price, Martin. The Seven Wonders of the Ancient World. New York: Routledge. стр. 38 ff. ISBN 978-0-415-05036-4. 
  • Finkel, Irving L.; Seymour, Michael J., ур. (2008). Babylon. New York: Oxford University Press. ISBN 978-0-19-538540-3. 
  • Dalley, Stephanie (2013). The Mystery of the Hanging Garden of Babylon: an elusive World Wonder traced. Oxford University Press. ISBN 978-0-19-966226-5. 
  • Dalley, Stephanie (1994). „Nineveh, Babylon and the Hanging Gardens: Cuneiform and Classical Sources Reconciled”. Iraq. 56: 45—58. JSTOR 4200384. doi:10.2307/4200384. .
  • --. 2013. The Mystery of the Hanging Garden of Babylon: An Elusive World Wonder Traced. Oxford: Oxford University Press.
  • Norwich, John Julius. 2009. The Great Cities In History. London: Thames & Hudson.
  • Reade, Julian (2000). „Alexander the Great and the Hanging Gardens of Babylon”. Iraq. 62: 195—217. JSTOR 4200490. S2CID 194130782. doi:10.2307/4200490. .
  • Russell, John Malcolm (1992), Sennacherib's "Palace without Rival" at Nineveh, University Of Chicago Press, ISBN 0-226-73175-8 
  • Barnett, Richard David (1976), Sculptures from the north palace of Ashurbanipal at Nineveh (668-627 B.C.), British Museum Publications Ltd, ISBN 0-7141-1046-9 
  • Campbell Thompson, R.; Hutchinson, R. W. (1929), A century of exploration at Nineveh, Luzac 
  • Bezold, Carl, Catalogue of the Cuneiform Tablets in the Kouyunjik Collection of the British Museum 
  • Catalogue of the Cuneiform Tablets in the Kouyunjik Collection of the British Museum, British Museum 
  • Liverani, Mario (2016) [2013], Immaginare Babele [Imagining Babylon: The Modern Story of an Ancient City], Превод: Campbell, Alisa, De Gruyter, ISBN 978-1-61451-602-6 
  • Scott, M. Louise; MacGinnis, John (1990), Notes on Nineveh, Iraq, 52, стр. 63—73 
  • Trümpler, C., ур. (2001), Agatha Christie and Archaeology, The British Museum Press, ISBN 978-0714111483  - Nineveh 5, Vessel Pottery 2900 BC
  • Leick, Gwendolyn (2010), The A to Z of Mesopotamia, Scarecrow Press  - Early worship of Ishtar, Early / Prehistoric Nineveh
  • Durant, Will (1954), Our oriental heritage, Simon & Schuster  – Early / Prehistoric Nineveh
  • Wilkinson, Eleanor Barbanes, and Stephen Lumsden, "Pottery from the University of California, Berkeley Excavations in the Area of the Maški Gate (MG22), Nineveh, 1989-1990", Archaeopress. 2022. ISBN 9781803272153.
  • Mark, Joshua J. (2018). „Nebuchadnezzar II”. World History Encyclopedia. Архивирано из оригинала 27. 5. 2021. г. Приступљено 17. 12. 2019. 
  • Saggs, Henry W. F. (1998). „Nebuchadnezzar II”. Encyclopaedia Britannica. Архивирано из оригинала 18. 1. 2020. г. Приступљено 27. 2. 2020. 

Спољашње везе

уреди
 
Висећи вртови из Вавилона на Викимедијиној остави.

32° 32′ 08″ С; 44° 25′ 39″ И / 32.5355° С; 44.4275° И / 32.5355; 44.4275

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Висећи_вртови_из_Вавилона&oldid=28561100”