Отворите главни мени

Птолемејско краљевство

Птолемејско краљевство (грч. Πτολεμαϊκὴ βασιλεία)[1] је хеленистичка држава која се обухватала територију данашњег Египта, а на врхунцу моћи и Левант, делове данашње Либије, Мале Азије, Арабије и Грчке. Државом је владала династија Птолемеја коју је основао Птолемеј I Сотер након смрти Александра Великог 323. године пре нове ере, а која је окончана смрћу Клеопатре и римским присвајањем Египта као провинције 30. године пре нове ере.

Птолемејско краљрвство је основао Птолемеј I Сотер, дијадох пореклом из Македоније који, када се 305. године пре нове ере прогласио за фараона Египта основао моћну македонску династију која је владала територијом од Сирије до Кирне, од Медитерана до Нубије. Неки научници сматрају да је краљевство основано 304. године п.н.е. услед разлике у календару: Птолемеј је био крунисан 304. године п.н.е. по египатском календару,[2] али 305. године по македонском календару; да би се ове несугласице решиле, година 305/304 се наводи као прва година Птолемејског краљевства у демотским папирусима.[3]

Александрија, грчки полис који је основао Александар Велики, је постала престоница и главни центар трговине и грчке културе. Да би били признати као владари, Птоломеји су се проглашавали за фараоне и преузели дужност фараона да одржавају маат. Такође су преузели и египатску владарску традицију да склапања бракова са рођацима како налаже мит о Озирису, на јавним споменицима су били приказивани у египатској ношњи и учествовали су у египатској религијској пракси. Током овог периода је дошло до различитих ратова са другим државама, али и до грађанских ратова што је довело до тога да држава све више слаби да би на крају била анексирана као римска провинција. Међутим, чак и након римског освајања, хеленска култура је наставила да цвета у Египту услед Римског царства и Византије који су је баштинили.

ИсторијаУреди

 
Птолемејско краљевство означено плавом

Птолемејска владавина је један од најбоље документованих периода Хеленистичке ере; огроман број папируса на коине грчком и египатском који сведоче о овом периоду су пронађени у Египту током векова.[4]

ПозадинаУреди

Александар Велики, краљ античке Македоније, је 332. године освојио Египат који је тада био део Ахеменидског царства којим је владао Артаксеркс III.[5] Александар је током свог боравка у држави посетио Мемфис и отишао је у пророчиште Амона у Сиви где је проглашен за сина Амона.

Александар је показао велико поштовање према Египћанима и њиховој религији, али је на високе државне положаје постављао Македонце и основао је нови грчки град, Александрију, који ће послужити као престоница. Египат је напустио 331. године како би наставио своје походе и више се никада није вратио.

ОснивањеУреди

 
Птолемеј представљен као фараон, Британски музеј

Након Александрове смрти у Вавилону 323. године,[6] долази до кризе међу његовим генералима ко ће га наследити. Пердика је првобитно владао краљевством као регент Александровог полубрада Филипа III Аридеја, а касније као регент Филипа III и Александровог сина Александра IV Македонског који још није био рођен у тренутнку очеве смрти. Перидика је поставио Птолемеја I Сотера, једног од Александрових најближих пријатеља, за сатрапа Египта. Птолемеј је владао од 323. године пре нове ере, прво у име Филипа III и Александра IV, али распадом Алекандровог краљевства се поставља као самостални владар Египта. Птолемеј је одбранио Египат од инвазије коју је покушао да изведе Перидика 321. године п.н.е. и тиме утврдио свој положај владара. Проглашен је за краља 305. године и Птолемеј I Сотер ("спаситељ") је постао родоначелник Птолемејске династије која ће владати Египтом скоро 300 година.

Сви мушки владари из династије су преузимали име Птолемеј. Зато што су Птолемеји преузели обичај да се жене својим рођакама, бројни краљеви су владали заједно са својим женама које су припадале краљевској породици. Било је и пар краљица које су самостално владале попут Беренике III и Беренике IV. Чувена Клеопатра VII је званично владала заједно са својим рођацима Птолемејом XIII Теос Филопатором, Птолемејом XIV и сином Цезарионом односно Птолемејом XV, али је ефективно владала самостално.

Сви Птолемеји су поштовали египатску религију. Подизали су храмове посвећене египатским божанствима, реновирали старије храмове и приказивани су као фараони. Током владавина Птолемеја II и III, хиљаде македонских ветерана је добило земљиште где би живели чиме су се појављивала македонска насеља широм Доњег Египат. Горњи Египат који је био доста удаљен од главног града није био толико насељиван ветеранима. Али, за мање од века, грчки утицај се осећао широм државе и захваљујући мешаним браковима се формирала грчко–египатска образована виша класа. Ипак, Грци су остали привлегована мањина у Птоломејском Египту; живели су по грчком закону, добијали грчко образовање, суђено им је у грчким судовима и били су становници грких градова.

КултураУреди

 
Птолемејски мозаик на ком су приказани пас и посуда за вино из периода око 200-150. п. н. е., Грчко-римски музеј у Александрији

Птолемеј I је, вероватно по савету Деметрија Фалеронског, основао Музеум и познату Александријску библиотеку.[7] Музеум је био истраживачки центар чији рад је финансирао краљ. Истраживаче који су радили у њему су плаћали Птолемејски владари,[7] а главни библиотекар је радио и као учитељ принчева.[8] Током првих 150 година Музеум и Библиотека су привлачили најбоље грчке учењаке да долазе да раде у њему зато што су били главни центри знања у том периоду.[8][9]

Грчка култура је била присутна у Египту и пре освајања Александра Великог и оснивања Александрије. Грчки колонисти, које је подстакао фараон, су на територији Египта још у 7. веку пре нове ере основали град Наукратис. Овај град је дуго био грка лука од изузетног значаја за трговину.

УметностУреди

 
Бронзана статуа Птолемеја (препознатљиви по дијадеми) израђена у хеленистичком стилу
 
Рељеф из храма Ком Омбо на ком је приказан Птолемеј VIII како прима сед симбол од Хоруса.[10] Оваквим приказивањем Птолемеја са египатским божанствима је служило за легитимизацију њихове власти.[10]
 
Арсиноја II приказана на златном новчићу

Птолемејска уметност је стварана првенствено на територији Птолемејског краљевства од 304. до 30. године пре нове ере.[11][12] У почетку, уметничка дела су се правила или у хеленистичком или у египатском стилу, али временом су ови стилови почели да се мешају. Мешање стилова уметности је још један од начина како су владари давали легитимитет својој владавини.[13] Уметност у грчком стилу се правила се правила паралелно са оном у египатском стилу која се теже мењала услед њене правасходно религијске намене.[14] Уметничка дела која су пронађена ван Египта током овог периода су понекад инкорпорирала египатску иконографију.[15][16]

Током владавине Птолемеја II, Арсиное II је деификована или као самостална богиња или као персонофикације друге богиње. Због овога је добила своја светилишта и фестивале који су били у вези и са египатским и са хеленским боговима, попут египатске Изиде и грчке Хере[17] по угледу на које је представљена.[17][18]

Упркос сједињавању грких и египатских елемената у средњем Птолемејском периоду, током Птолемејског краљевства је у дизајну храмова био присутан одређен континуитет са стилом из Тридесете династије.[19][20] Овим су владари показивали оданост египатским божанствима, што је локално становништво чинило задовољним.[21] Стил храмова је остао сличан оном присутном током Новог краљевства и Касног периода.[19] Храмови су били изграђени као модели космичког света. Задржали су све класичне елемнте који су имали и раније, пилон, отворено двориште, хипостилне дворане и централно светилиште.[19] Иконографске сцене су биле окружене текстовима, а било је више исписаних текстова по зидовима у поређењу са храмовима из Новог краљевства.[19] На пример, рељев у храму Ком Омбо је одвојен од осталих приказа са два вертикална стуба текстова.

РелигијаУреди

Када је Птолемеј I Сотер постао краљ Египта, направио је ново божанство Сераписа. Ново божанство је настало спајањем два египатска бога, Аписа и Озириса, са главним грким боговима. Серапис је био бог плодности, Сунца, погребне праксе и медицине. Многи Грци и Египћани су почели да обожавају новог бога. Александрија је заменила Мемфис као главни религијски град и у њему је подигнут Серапеум - храм Сераписа. Птолемеј I је промовисао и култ Александра Великог, који је био деификован и постао државно божанство Птолемејског краљевства, а сами Птолемеји су се доводили у везу са Александром.

Жена ПтолемејаII, Арсиноја II, је често била приказивана као богиња Афродита, али је носила круну Доњег Египта. Клеопатра VII, последњи владар Птолемејске династије, је приказивана као богиња Изида.[22]

Током Птолемејског периода више се у иконографији не појављује сто са даровима.

Списак птолемејских владараУреди

РеференцеУреди

  1. ^ Диодор са Сицилије, Bibliotheca historica, 18.21.9
  2. ^ Robins, Gay (2008). The Art of Ancient Egypt (Revised Edition). United States: Harvard University Press. стр. 10. ISBN 978-0-674-03065-7. 
  3. ^ Hölbl, Günther (2001). A History of the Ptolemaic Empire. UK, USA, Canada: Routledge. стр. 22. ISBN 978-0-415-23489-4. 
  4. ^ Lewis, Naphtali . Greeks in Ptolemaic Egypt: Case Studies in the Social History of the Hellenistic World. Oxford. Clarendon Press.1986. ISBN 978-0-19-814867-8. стр. 5.
  5. ^ Department of Ancient Near Eastern Art. "The Achaemenid Persian Empire (550–330 B.C.)". In Heilbrunn Timeline of Art History. New York: The Metropolitan Museum of Art, 2000–. http://www.metmuseum.org/toah/hd/acha/hd_acha.htm (October 2004) Source: The Achaemenid Persian Empire (550–330 B.C.) | Thematic Essay | Heilbrunn Timeline of Art History | The Metropolitan Museum of Art
  6. ^ Hemingway, Colette, and Seán Hemingway. "The Rise of Macedonia and the Conquests of Alexander the Great". In Heilbrunn Timeline of Art History. New York: The Metropolitan Museum of Art, 2000–. http://www.metmuseum.org/toah/hd/alex/hd_alex.htm (October 2004)Source: The Rise of Macedonia and the Conquests of Alexander the Great | Thematic Essay | Heilbrunn Timeline of Art History | The Metropolitan Museum of Art
  7. 7,0 7,1 Peters (1970), стр. 193
  8. 8,0 8,1 Peters (1970), стр. 194
  9. ^ Peters (1970), стр. 195f
  10. 10,0 10,1 Gay., Robins (2008). The art of ancient Egypt (Rev. изд.). Cambridge, Massachusetts: Harvard University Press. стр. 236. ISBN 9780674030657. OCLC 191732570. 
  11. ^ Gay., Robins (2008). The art of ancient Egypt (Rev. изд.). Cambridge, Massachusetts: Harvard University Press. стр. 10, 231. ISBN 9780674030657. OCLC 191732570. 
  12. ^ Lloyd, Alan (2003). Shaw, Ian, ур. The Ptolemaic Period (332-30 BC). The Oxford History of Ancient Egypt. Oxford University Press. стр. 393. ISBN 978-0-19-280458-7. 
  13. ^ Manning, J.G. (2010). The Historical Understanding of the Ptolemaic State. Princeton: Princeton University Press. стр. 34—35. 
  14. ^ Malek, Jaromir (1999). Egyptian Art. London: Phaidon Press Limited. стр. 384. 
  15. ^ „Bronze statuette of Horus | Egyptian, Ptolemaic | Hellenistic | The Met”. The Metropolitan Museum of Art, i.e. The Met Museum. Приступљено 17. 4. 2018. 
  16. ^ „Faience amulet of Mut with double crown | Egyptian, Ptolemaic | Hellenistic | The Met”. The Metropolitan Museum of Art, i.e. The Met Museum. Приступљено 17. 4. 2018. 
  17. 17,0 17,1 „Marble head of a Ptolemaic queen | Greek | Hellenistic | The Met”. The Metropolitan Museum of Art, i.e. The Met Museum. Приступљено 12. 4. 2018. 
  18. ^ Pomeroy, Sarah (1990). Women in Hellenistic Egypt: From Alexander to Cleopatra. Detroit: Wayne State University Press. стр. 29. 
  19. 19,0 19,1 19,2 19,3 Gay., Robins (2008). The art of ancient Egypt (Rev. изд.). Cambridge, Massachusetts: Harvard University Press. ISBN 978-0674030657. OCLC 191732570. 
  20. ^ Rosalie, David (1993). Discovering Ancient Egyptology. стр. 99. 
  21. ^ Fischer-Bovet, Christelle. „Army and Egyptian Temple Building Under the Ptolemies” (PDF). 
  22. ^ Antiquities Experts. „Egyptian Art During the Ptolemaic Period of Egyptian History”. Antiquities Experts. Приступљено 17. 6. 2014. 

ИзвориУреди

Додатне књигеУреди

  • Bingen, Jean. Hellenistic Egypt. Edinburgh: Edinburgh University Press, 2007 (hardcover. ISBN 978-0-7486-1578-0.; paperback. ISBN 978-0-7486-1579-7.). Hellenistic Egypt: Monarchy, Society, Economy, Culture. Berkeley: University of California Press, 2007 (hardcover. ISBN 978-0-520-25141-0.; paperback. ISBN 978-0-520-25142-7.).
  • Bowman, Alan Keir. 1996. Egypt After the Pharaohs: 332 BC–AD 642; From Alexander to the Arab Conquest. 2nd ed. Berkeley: University of California Press
  • Chauveau, Michel. 2000. Egypt in the Age of Cleopatra: History and Society under the Ptolemies. Translated by David Lorton. Ithaca: Cornell University Press
  • Ellis, Simon P. 1992. Graeco-Roman Egypt. Shire Egyptology 17, ser. ed. Barbara G. Adams. Aylesbury: Shire Publications, ltd.
  • Hölbl, Günther. 2001. A History of the Ptolemaic Empire. Translated by Tina Saavedra. London: Routledge Ltd.
  • Lloyd, Alan Brian. 2000. "The Ptolemaic Period (332–30 BC)". In The Oxford History of Ancient Egypt, edited by Ian Shaw. Oxford and New York: Oxford University Press. 395–421
  • Susan Stephens, Seeing Double. Intercultural Poetics in Ptolemaic Alexandria (Berkeley, 2002).
  • A. Lampela, Rome and the Ptolemies of Egypt. The development of their political relations 273-80 B.C. (Helsinki, 1998).
  • J. G. Manning, The Last Pharaohs: Egypt Under the Ptolemies, 305-30 BC (Princeton, 2009).

Спољашње везеУреди