Википедија

Мемфис (Египат)

Мемфис или Менефер (арап. مَنْف Manf  грч. Μέμφις) била је древна престоница прве номе Доњег Египта и Старог краљевства[1] од његовог оснивања до око 1300. године п. н. е..[2] Његово египатско име било је Инеб Хеџ - „Беле зидине“. Назив Мемфис је настао од грчког назива за пирамиду Ман-нефер коју је саградио фараон Пепи I (6. династија). Његове рушевине се налазе у близини данашњег града Мит Рахина, 20 km (12 ми) јужно од Гизе у ширем Каиру, у Египту.

Мемфис
Egypt-Hieroglyphs.jpg
Светска баштина Унеска
Званично имеМемфис и његова некропола - подручје пирамида од Гизе до Дахшура
МестоГиза, Египат Уреди на Википодацима
Координате29° 51′ 15″ СГШ; 31° 15′ 34″ ИГД / 29.85412° СГШ; 31.25934° ИГД / 29.85412; 31.25934
Површина15.516 ha (1,6701×109 sq ft)
Укључује
  • Memphite necropolis Edit this on Wikidata
Критеријумкултурна: i, iii, vi
Референца86
Упис1979. (3. седница)
Веб-сајтhttp://whc.unesco.org/en/list/86

Према легендама које је почетком трећег века пре нове ере пренео Манетон, свештеник и историчар који је живео у Птоломејском краљевству током хеленистичког периода древног Египта, град је основао краљ Менес. То је био главни град древног Египта (Кемет или Кумат) током Старог краљевства и остао је важан град током историје старог Египта.[3][4][5] Град је заузимао стратешки положај на ушћу делте Нила и био је дом ужурбаних активности. Његова главна лука, Перу-нефер, имала је велику густину радионица, фабрика и складишта која су дистрибуирала храну и робу широм древног краљевства. Током свог златног доба, Мемфис је напредовао као регионални центар за привреду, трговину и религију.

Веровало се да је Мемфис под заштитом бога Птаха, заштитника занатлија. Његов велики храм, Хут-ка-Птах (што значи „Ограђивање душе Птаха”), био је једна од најпроминентнијих грађевина у граду. Верује се да је име овог храма, које је Манетон на грчки превео као Aἴγυπτoς (Ai-gy-ptos), етимолошка основа модерног имена Египат.

Историја Мемфиса блиско је повезана са историјом саме земље. Верује се да је до његовог коначног пада дошло због губитка економског значаја у касној антици, након успона приморске Александрије. Његов верски значај умањио се након напуштања старе религије у складу са Солунским едиктом (380. године), који је никејско хришћанство учинио једином религијом Римског царства.

Данас рушевине бившег главног града нуде фрагментиране доказе о његовој прошлости. Заједно са комплексом пирамида у Гизи, они су чувају као Локација светска баштина од 1979.[6] Локација је отворена за јавност као музеј на отвореном.

ТопонимијаУреди

mn
n		 nfrf
r		 O24niwt
Мемфис (mn nfr)
на египатским
хијероглифима

Мемфис је током своје историје од скоро четири миленијума имао неколико имена. Његово староегипатско име било је Инибу-хеђ (𓊅𓌉, у преводу „бели зидови“[7][8]).[9]

Због своје величине град је постао познат и по разним другим именима која су била имена квартова или округа који су у једном или другом тренутку уживали значајну важност. На пример, према тексту из првог прелазног периода,[10] био је познат као Дјед-Сут („вечна места“), што је назив пирамиде Тети.[11]

У једном тренутку град се називао Анк-Тави (што значи „Живот две земље”), наглашавајући стратешки положај града између Горњег Египта и Доњег Египта. Сматра се да ово име датира из Средњег краљевства (око 2055–1640 пне), и често се налази у древним египатским текстовима.[12] Неки научници сматрају да је ово име било подручје које је садржало свето дрво, западни део града који се налазио између великог храма Птах и некрополе у Сакари.[13]

ГалеријаУреди

  • Музејски радник у процесу чишћења колоса Рамзеса II

  • Приказ Птаха пронађен на зидовима Хаторског храма

  • Алабастерна сфинга пронађена изван храма Птах

  • Кип Рамзеса II у музеју на отвореном

  • Крупни план сфинге испред Птаховог храма

  • Колос Рамзеса II

РеференцеУреди

  1. ^ „TM Places”. www.trismegistos.org. Приступљено 2019-11-16. 
  2. ^ P. Tallet, D. Laisnay: Iry-Hor et Narmer au Sud-Sinaï (Ouadi 'Ameyra), un complément à la chronologie des expéditios minière égyptiene, in: BIFAO 112 (2012), 381–395, available online
  3. ^ Bard, Encyclopedia of the Archaeology of Ancient Egypt, p. 694.
  4. ^ Meskell, Lynn (2002). Private Life in New Kingdom Egypt. Princeton University Press, p.34
  5. ^ Shaw, Ian (2003). The Oxford History of Ancient Egypt. Oxford University Press, p.279
  6. ^ „Memphis and its Necropolis – the Pyramid Fields from Giza to Dahshur”. UNESCO World Heritage Centre. United Nations Educational, Scientific, and Cultural Organization. Приступљено 7. 9. 2021. 
  7. ^ M. T. Dimick retrieved 14:19GMT 1.10.11
  8. ^ Etymology website-www.behindthename.com retrieved 14:22GMT 1.10.11
  9. ^ National Geographic Society: Egypt's Nile Valley Supplement Map, produced by the Cartographic Division.
  10. ^ Hieratic Papyrus 1116A, of the Hermitage Museum in Saint Petersburg; cf Scharff, Der historische Abschnitt der Lehre für König Merikarê, p.36
  11. ^ Montet, Géographie de l'Égypte ancienne, (Vol I), pp. 28–29.
  12. ^ Najovits, Simson R. Egypt, trunk of the tree: a modern survey of an ancient land (Vol. 1–2), Algora Publishing, p171.
  13. ^ Montet, Géographie de l'Égypte ancienne, (Vol I), p. 32.

ЛитератураУреди

  • Herodotus, The Histories (Vol II).
  • Diodorus Siculus, Bibliotheca historica, (Vol I).
  • Strabo, Geographica, Book XVII: North Africa.
  • Suetonius, The Twelve Caesars, Part XI: Life of Titus.
  • Ammianus Marcellinus; translation by C.D. Yonge (1862). Roman History, Book XXII. London: Bohn. стр. 276—316. 
  • Jean de Thévenot (1665). Relation d'un voyage fait au Levant. Paris: L. Billaine. 
  • Government of France (1809–1822). Description de l'Égypte. Paris: Imprimerie impériale.
  • Champollion, Jean-François (1814). L'Égypte sous les Pharaons. Paris: De Bure. 
  • Champollion, Jacques-Joseph (1840). L'Égypte Ancienne. Paris: Firmin Didot Frères. 
  • Lepsius, Karl Richard (1849—1859). Denkmäler aus Aegypten und Aethiopien. Berlin: Nicolaische Buchhandlung. 
  • Ramée, Daniel (1860). Histoire générale de l'architecture. Paris: Amyot. 
  • Joanne, Adolphe Laurent; Isambert, Émile (1861). Itinéraire descriptif, historique et archéologique de l'Orient. Paris: Hachette. 
  • Brugsch, Heinrich Karl (1862). Collection of Egyptian monuments, Part I. Leipzig: J.C. Hinrichs. 
  • Mariette, Auguste (1872). Monuments divers collected in Egypt and in Nubia. Paris: A. Franck. 
  • Maspero, Gaston (1875). Histoire des peuples de l'Orient. Paris: Hachette. 
  • Maspero, Gaston (1902). Visitor's Guide to the Cairo Museum. Cairo: Institut Français d'Archéologie Orientale. 
  • Jacques de Rougé (1891). Géographie ancienne de la Basse-Égypte. Paris: J. Rothschild. 
  • Breasted, James Henry (1906—1907). Ancient Records of Egypt: Historical Documents from the Earliest Times to the Persian Conquest. Chicago: University of Chicago Press. ISBN 978-0-8160-4036-0. 
  • Petrie, W.M. Flinders, Sir (1908). Memphis I. British School of Archaeology; Egyptian Research Account. 
  • Petrie, W.M. Flinders, Sir (1908). Memphis II. British School of Archaeology; Egyptian Research Account. 
  • Petrie, W.M. Flinders, Sir (1910). Maydum and Memphis III. British School of Archaeology; Egyptian Research Account. 
  • Al-Hitta, Abdul Tawab (1955). Excavations at Memphis of Kom el-Fakhri. Cairo. 
  • Anthes, Rudolf (1956). A First Season of Excavating in Memphis. Philadelphia: University of Philadelphia. 
  • Anthes, Rudolf (1957). Memphis (Mit Rahineh) in 1956. Philadelphia: University of Philadelphia. 
  • Anthes, Rudolf (1959). Mit Rahineh in 1955. Philadelphia: University of Philadelphia. 
  • Badawy, Ahmed (1956). Das Grab des Kronprinzen Scheschonk, Sohnes Osorkon's II, und Hohenpriesters von Memphis. Cairo: Annales du Service des Antiquités de l'Égypte, Issue 54. 
  • Montet, Pierre (1957). Géographie de l'Égypte ancienne, (Vol I). Paris: Imprimerie Nationale. 
  • Goyon, Georges (1971). Les ports des Pyramides et le Grand Canal de Memphis. Paris: Revue d'Égyptologie, Issue 23. 
  • Löhr, Beatrix (1975). Aḫanjāti in Memphis. Karlsruhe. 
  • Mahmud, Abdullah el-Sayed (1978). A new temple for Hathor at Memphis. Cairo: Egyptology Today, Issue 1. 
  • Meeks, Dimitri (1979). Hommage à Serge Sauneron I. Cairo: Institut Français d’Archéologie Orientale. 
  • Crawford, D.J.; Quaegebeur, J.; Clarysse, W. (1980). Studies on Ptolemaic Memphis. Leuven: Studia Hellenistica. 
  • Lalouette, Claire (1984). Textes sacrés et textes profanes de l'Ancienne Égypte, (Vol II). Paris: Gallimard. 
  • Jeffreys, David G. (1985). The Survey of Memphis. London: Journal of Egyptian Archaeology. 
  • Tanis: l'Or des pharaons. Paris: Association Française d’Action Artistique (1987).
  • Thompson, Dorothy (1988). Memphis under the Ptolemies. Princeton: Princeton University Press. 
  • Málek, Jaromir (1988). A Temple with a Noble Pylon. Archaeology Today. 
  • Baines, John; Málek, Jaromir (1980). Cultural Atlas of Ancient Egypt . Oxfordshire: Andromeda. ISBN 978-0-87196-334-5. 
  • Alain-Pierre, Zivie (1988). Memphis et ses nécropoles au Nouvel Empire. Paris: French National Centre for Scientific Research. 
  • Sourouzian, Hourig (1989). Les monuments du roi Mérenptah. Mainz am Rhein: Verlag Philpp von Zabern. 
  • Jones, Michael (1990). The temple of Apis in Memphis. London: Journal of Egyptian Archaeology (Vol 76). 
  • Martin, Geoffrey T. (1991). The Hidden Tombs of Memphis. London: Thames & Hudson. 
  • Maystre, Charles (1992). The High Priests of Ptah of Memphis. Freiburg: Universitätsverlag. 
  • Cabrol, Agnès (2000). Amenhotep III le magnifique. Rocher: Editions du Rocher. 
  • Hawass, Zahi; Verner, Miroslav (2003). The Treasure of the Pyramids. Vercelli. 
  • Grandet, Pierre (2005). Le papyrus Harris I (BM 9999). Cairo: Institut Français d’Archéologie Orientale. 
  • Sagrillo, Troy (2005). The Mummy of Shoshenq I Re-discovered?. Göttingen: Göttinger Miszellen, Issue 205. стр. 95—103. 
  • Bard, Katheryn A. (1999). Encyclopedia of the Archaeology of Ancient Egypt. London: Routledge. 

Спољашње везеУреди

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Мемфис_(Египат)&oldid=24070985”