Египатски хијероглифи
Египатски хијероглифи били су званично писмо коришћено у Старом Египту. Састојало се од мешавине логограмских и алфабетских елемената, са око 1.000 различитих знакова.[5][6] Египћани су линијске хироглифе користили у религијској литератури, пишући по папирусу, дрвету или уклесавајући у стену. Мање формалне варијанте биле су хијератско и демотско писмо чије технике нису хијероглифске.[7] Од више стотина хијероглифа који су се користили, 24 имају вредности које одговарају по једном слову данашњих алфабета. Египћани нису писали алфабетски, слово по слово, већ су имали знатно компликованији систем писања.
| египатски хијероглифи | |
|---|---|
| Тип | логограмможе се користити као абџад |
| Језици | египатски |
Временски период | 3200. п. н. е.[1][2][3] - 400. н. е.[4] |
| Породица | прво писање
|
Сестрински систем | хијератско, демотско, мероитско, алфабети среднобронзаног доба |
| Правац | слева надесно |
| ISO 15924 | Egyp, 050 |
Уникод назив | Egyptian Hieroglyphs |
Употреба хијероглифског писања настала је из протописмених система симбола у раном бронзаном добу, око 32. века пре нове ере (Накада III),[2] са првом дешифрованом реченицом написаном на египатском језику која датира из Друге династије (28. век пре нове ере). Египатски хијероглифи су се развили у зрели систем писања који се користио за монументалне натписе на класичном језику периода Средњег краљевства; током овог периода систем је користио око 900 различитих знакова. Употреба овог система писања настављена је током Новог краљевства и касног периода, те до персијског и птолемејског периода. Касни остаци хијероглифске употребе налазе се и у римском периоду, протежући се до 4. века.[4]
Коначним затварањем паганских храмова у 5. веку изгубљено је знање о хијероглифском писању. Иако је било покушаја, писмо је остало недешифровано током средњег века и раног модерног периода. Дешифровање хијероглифског писања коначно је 1820-их извршио Жан-Франсоа Шамполион, уз помоћ Розетског камена.[8]
Број речи садржаних у свим древним египатским (тј. хијероглифским и хијератским) текстовима који су данас познати је приближно 5 милиона, и тежи ка 10 милиона ако се рачунају дупликати (као што су Књига мртвих и текстови ковчега) одвојено. Најпотпунији компендијум старог Египта, Речник египатског језика, садржи 1,5–1,7 милиона речи.[9][10]
Преводи хијероглифа Уреди
За превод хијероглифа су се покушавали вековима много научника такође Јоханес Гропиус Беканус у 16. веку као и језуита Атанасиус Кирхер (1601- 1680) који је решио и један хијероглиф. Ови покушаји су били ипак без већег успеха јер су се њихови радови ослањали на имагинативне асоцијације. Дуго је владало уверења да се ради о идиоматичком писму и научници су се усредсређивали на то шта ти симболи представљају, што ни из далека није одговарало истини.
Најзначајнији удео на преводу хијероглифа имају Томас Јанг и Жан Франсоа Шамполион. 1799. године приликом Наполеоновог похода на Египат откривена је Росетска плоча са натписима на три писма (на хијероглифима, демотском писму и грчком писму). Ова плоча је била довољан критички материјал да би омогућима Шамполиону да у 20-им годинама 19. века проникне у речи хијероглифа. Решење хијероглифа је једном за свагда оповргло представе да се ради о идиоматском, значи о писму, засновано на сликама. Неки од Шамполионових открића су временом били надокнађивани новијим открићима о овом писму и језику но тиме се нису умањили значај његових заслуга за разумевање овог писма.
| Знак | Традиционална транслитерација (у енглеској литератури) | Фонетске вредности према Ален (2000) | ||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Приближни изговор | Белешке | Староегипатски | Средњи египатски | |||||||||
|
египатски лешинар | 3 | а | зван алеф | [l] или [ɾ] | немо, [j], и [ʔ] | ||||||
|
трска | ỉ | и/а | почетни или крајњи самогласник; понекад [j] | ||||||||
|
пар трски | y | и | није забележено | [j] | |||||||
|
пар повлака или река (?) | |||||||||||
|
рука | ʾ | а | могуће [d] | [ʕ]; [d] могуће очувано у неким речима и дијалектима | |||||||
|
пиле препелице или његов хијератски знак |
w | у | [w] ~ [u] | ||||||||
|
потколеница | b | б | [b] ~ [β] | ||||||||
|
тршчана простирка или столица | p | п | [pʰ] | ||||||||
|
рогата змија | f | ф | [f] | ||||||||
|
сова | m | м | [m] | ||||||||
|
таласићи | n | н | [n] | [n], понекад [l] | |||||||
|
уста | r | р | [ɾ], понекад [l] (увек [l] у неким дијалектима) | ||||||||
|
склониште од трске | h | х | [h] | ||||||||
|
увијени фитиљ | ḥ | х | [ħ] | ||||||||
|
постељица | ḫ | х | х | [x] | |||||||
|
животињски стомак и реп | ẖ | кх | [ç] | ||||||||
|
превијено платно | s | с | [s] | [s] | |||||||
|
клин за врата | [θ] | ||||||||||
|
баштенски базен | š | ш | [ʃ] | ||||||||
|
падина брда | ḳ или q | к | [qʼ] | ||||||||
|
корпа са дршком | k | к | [kʰ] у неким речима, палатализовано [kʲ] | ||||||||
|
постоље за теглу | g | г | [kʼ] | ||||||||
|
векна | t | т | [tʰ] | ||||||||
|
уже | ṯ или tj | ч | палатализовано [tʲ] или [ʧ] | ||||||||
|
шака | d | д | [tʼ] | ||||||||
|
кобра | ḏ или dj | џ | [tʲ’] или [ʧʼ] | ||||||||
Гардинер [11] наводи још неколико варијанти:
| Знак | Традиционална транслитерација (у енглеској литератури) | Белешке | |||
|---|---|---|---|---|---|
|
врећа платна | g | Појављује се у пар старијих речи | ||
|
непознат (Могуће: прст) | m | Изворно im | ||
|
круна Доњег Египта | n | Изворно идеограм nt за 'круна Доњег Египта' | ||
|
тучак | t | Изворно ti | ||
Референце Уреди
- ^ "...The Mesopotamians invented writing around 3200 bc without any precedent to guide them, as did the Egyptians, independently as far as we know, at approximately the same time" The Oxford History of Historical Writing. Vol. 1. To AD 600, p. 5
- ^ а б Richard Mattessich (2002). „The oldest writings, and inventory tags of Egypt”. Accounting Historians Journal. 29 (1): 195—208. JSTOR 40698264. S2CID 160704269. doi:10.2308/0148-4184.29.1.195. Архивирано из оригинала 2018-11-19. г. Приступљено 2016-08-27.
- ^ Allen, James P. (2010). Middle Egyptian: An Introduction to the Language and Culture of Hieroglyphs (на језику: енглески). Cambridge University Press. стр. 2. ISBN 978-1139486354.
- ^ а б Allen, James P. (2010). Middle Egyptian: An Introduction to the Language and Culture of Hieroglyphs (на језику: енглески). Cambridge University Press. стр. 8. ISBN 978-1139486354.
- ^ There were about 1,000 graphemes in the Old Kingdom period, reduced to around 750 to 850 in the classical language of the Middle Kingdom, but inflated to the order of some 5,000 signs in the Ptolemaic period. Antonio Loprieno, Ancient Egyptian: A Linguistic Introduction (Cambridge: Cambridge UP, 1995), p. 12.
- ^ The standard inventory of characters used in Egyptology is Gardiner's sign list (1928–1953). A.H. Gardiner (1928), Catalogue of the Egyptian hieroglyphic printing type, from matrices owned and controlled by Dr. Alan Gardiner, "Additions to the new hieroglyphic fount (1928)", in The Journal of Egyptian Archaeology 15 (1929), p. 95; "Additions to the new hieroglyphic fount (1931)", in The Journal of Egyptian Archaeology 17 (1931), pp. 245–247; A.H. Gardiner, "Supplement to the catalogue of the Egyptian hieroglyphic printing type, showing acquisitions to December 1953" (1953). Unicode Egyptian Hieroglyphs as of version 5.2 (2009) assigned 1,070 Unicode characters.
- ^ Michael C. Howard (2012). Transnationalism in Ancient and Medieval Societies. P. 23.
- ^ Houston, Stephen; Baines, John; Cooper, Jerrold (јул 2003). „Last Writing: Script Obsolescence in Egypt, Mesopotamia, and Mesoamerica”. Comparative Studies in Society and History. 45 (3). ISSN 0010-4175. S2CID 145542213. doi:10.1017/s0010417503000227.
- ^ Carsten Peust, "Über ägyptische Lexikographie. 1: Zum Ptolemaic Lexikon von Penelope Wilson; 2: Versuch eines quantitativen Vergleichs der Textkorpora antiker Sprachen", in Lingua Aegyptia 7, 2000: 245-260: "Nach einer von W. F. Reineke in S. Grunert & L Hafemann (Hrsgg.), Textcorpus und Wörterbuch (Problemeder Ägyptologie 14), Leiden 1999, S.xiii veröffentlichten Schätzung W. Schenkels beträgt die Zahl der in allen heute bekannten ägyptischen (d.h. hieroglyphischen und hieratischen) Texten enthaltenen Wortformen annähernd 5 Millio nen und tendiert, wenn man die Fälle von Mehrfachüberlieferung u.a. des Toten buchs und der Sargtexte separat zählt, gegen 10 Millionen; das Berliner Zettelarchiv des Wörterbuchs der ägyptischen Sprache von A. Erman & H. Grapow (Wb), das sei nerzeit Vollständigkeit anstrebte, umfasst "nur" 1,7 Millionen (nach anderen Angaben: 1,5 Millionen) Zettel." (p.246)
- ^ W. Schenkel (1995). „Die Lexikographie des Altägyptisch-Koptischen”. The lexicography of the Ancient Near Eastern languages. (PDF). Verona: Essedue. стр. 197. ISBN 88-85697-43-7. OCLC 34816015.
- ^ Gardiner, Sir Alan H. (1973). Egyptian Grammar, 3rd. Ed. The Griffith Institute. стр. 27. ISBN 978-0-900416-35-4.
Литература Уреди
- Adkins, Lesley; Adkins, Roy (2000). The Keys of Egypt: The Obsession to Decipher Egyptian Hieroglyphs
. HarperCollins Publishers. ISBN 978-0-06-019439-0. - Allen, James P. (1999). Middle Egyptian: An Introduction to the Language and Culture of Hieroglyphs. Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-77483-3.
- Collier, Mark & Bill Manley (1998). How to Read Egyptian Hieroglyphs: a step-by-step guide to teach yourself. British Museum Press. ISBN 978-0-7141-1910-6.
- Davidson, James, "At the British Museum", London Review of Books, vol. 45, no.3 (2 February 2023), pp. 26–27.
- Selden, Daniel L. (2013). Hieroglyphic Egyptian: An Introduction to the Language and Literature of the Middle Kingdom. University of California Press. ISBN 978-0-520-27546-1.
- Faulkner, Raymond O. (1962). Concise Dictionary of Middle Egyptian. Griffith Institute. ISBN 978-0-900416-32-3.
- Gardiner, Sir Alan H. (1957). Egyptian Grammar: Being an Introduction to the Study of Hieroglyphs, 3rd ed. revised. The Griffith Institute.
- Hill, Marsha (2007). Gifts for the gods: images from Egyptian temples. New York: The Metropolitan Museum of Art. ISBN 9781588392312.
- Kamrin, Janice (2004). Ancient Egyptian Hieroglyphs: A Practical Guide. Harry N. Abrams, Inc. ISBN 978-0-8109-4961-4.
- McDonald, Angela. Write Your Own Egyptian Hieroglyphs. Berkeley: University of California Press, 2007 (paperback, ISBN 0-520-25235-7).
- Erman, Adolf (1894). Egyptian Grammar: with table of signs, bibliography, exercises for reading and glossary. Williams and Norgate. ISBN 978-3862882045.
- Budge, Sir E.A.Wallis, An Egyptian Hieroglyphic Dictionary, in Two Volumes, Sir E.A.Wallis Budge, (Dover Publications, Inc. New York), c 1920, Dover Edition, c 1978. (Large categorized listings of Hieroglyphs, Vol 1, pp. xcvii–cxlvii (97–147) (25 categories, 1000+ hieroglyphs), 50 pgs.)
- Faulkner, William (1991). Middle Egyptian. Griffith. ISBN 0-900416-32-7.:
- A.H. Gardiner, Catalogue of the Egyptian hieroglyphic printing type, from matrices owned and controlled by Dr. Alan (1928).
- A.H. Gardiner, "Additions to the new hieroglyphic fount (1928)", The Journal of Egyptian Archaeology 15 (1929), p. 95.
- A.H. Gardiner, "Additions to the new hieroglyphic fount (1931)", The Journal of Egyptian Archaeology 17 (1931), pp. 245–247.
- A.H. Gardiner, Supplement to the catalogue of the Egyptian hieroglyphic printing type, showing acquisitions to December 1953 (1953).
- A.H. Gardiner, Egyptian Grammar: Being an Introduction to the Study of Hieroglyphs. 3rd Ed., pub. Griffith Institute, Oxford, 1957 (1st edition 1927), pp. 438–548 (pdf).
- Möller, Georg. 1909. Hieratische Paläographie: die aegyptische Buchschrift in ihrer Entwicklung von der Fünften Dynastie bis zur römischen Kaiserzeit. Erster Band: Bis zum Beginn der achtzehnten Dynastie
- Möller, Georg. 1927. Hieratische Paläographie: die aegyptische Buchschrift in ihrer Entwicklung von der Fünften Dynastie bis zur römischen Kaiserzeit. Zweiter Band: Von der Zeit Thutmosis' III bis zum Ende der einundzwanzigsten Dynastie,
- Möller, Georg. 1936. Hieratische Paläographie: die aegyptische Buchschrift in ihrer Entwicklung von der Fünften Dynastie bis zur römischen Kaiserzeit. Dritter Band: Von der zweiundzwanzigsten Dynastie bis zum dritten Jahrhundert nach Chr.
- Möller, Georg. 1936. Hieratische Paläographie: die aegyptische Buchschrift in ihrer Entwicklung von der Fünften Dynastie bis zur römischen Kaiserzeit. Vierter *Band: Ergänzungsheft zu Band I und II
- Wilkinson, Richard, Reading Egyptian Art, A Hieroglyphic Guide to Ancient Egyptian Painting and Sculpture, Richard H. Wilkinson, with 450 Illustrations, (Thames & Hudson Ltd, London), c 1992.
- Rainer Hannig: Großes Handwörterbuch Ägyptisch-Deutsch. (2800 – 950 v. Chr.) Marburger Edition. 4th rev. ed. von Zabern, Mainz 2006, ISBN 3-8053-1771-9, (= Hannig-Lexica. vol. 1); (= Kulturgeschichte der Antiken Welt. vol. 64, ISSN 0937-9746),contains the Gardiner list plus an extended sign list.
- Rainer Hannig, Petra Vomberg: Wortschatz der Pharaonen in Sachgruppen. Hannig Lexica vol. 2, 2nd ed, von Zabern, Mainz 2012, ISBN 978-3-8053-4473-9.
- Friedrich Junge: Einführung in die Grammatik des Neuägyptischen 3rd rev. ed. Harrassowitz, Wiesbaden 2008, ISBN 978-3-447-05718-9, information on transcription and transliteration and peculiarities of New Kingdom orthographies.
- Christian Leitz: Die Tempelinschriften der griechisch-römischen Zeit. 3rd rev ed. Münster 2009, ISBN 978-3-8258-7340-0, (= Quellentexte zur ägyptischen Religion 1), (= Einführungen und Quellentexte zur Ägyptologie 2), references older inventories of Ptolemaic era hieroglyphics.
- Michael Everson and Bob Richmond, Towards a Proposal to encode Egyptian Hieroglyphs in Unicode (2006)
Спољашње везе Уреди
- Ancient Egyptian Hieroglyphics – Aldokkan
- Glyphs and Grammars – Resources for those interested in learning hieroglyphs, compiled by Aayko Eyma
- Hieroglyphics! – Annotated directory of popular and scholarly resources
- Egyptian Language and Writing
- Full-text of The stela of Menthu-weser
- Wikimedia's hieroglyph writing codes
- Unicode Fonts for Ancient Scripts – Ancient scripts free software fonts