Египатски хијероглифи

Египатски хијероглифи били су званично писмо коришћено у Старом Египту. Састојало се од мешавине логограмских и алфабетских елемената, са око 1.000 различитих знакова.[5][6] Египћани су линијске хироглифе користили у религијској литератури, пишући по папирусу, дрвету или уклесавајући у стену. Мање формалне варијанте биле су хијератско и демотско писмо чије технике нису хијероглифске.[7] Од више стотина хијероглифа који су се користили, 24 имају вредности које одговарају по једном слову данашњих алфабета. Египћани нису писали алфабетски, слово по слово, већ су имали знатно компликованији систем писања.

египатски хијероглифи
Типлогограмможе се користити као абџад
Језициегипатски
Временски период
3200. п. н. е.[1][2][3] - 400. н. е.[4]
Породица
прво писање
  • египатски хијероглифи
Сестрински систем
хијератско, демотско, мероитско, алфабети среднобронзаног доба
Правацслева надесно
ISO 15924Egyp, 050
Уникод назив
Egyptian Hieroglyphs

Употреба хијероглифског писања настала је из протописмених система симбола у раном бронзаном добу, око 32. века пре нове ере (Накада III),[2] са првом дешифрованом реченицом написаном на египатском језику која датира из Друге династије (28. век пре нове ере). Египатски хијероглифи су се развили у зрели систем писања који се користио за монументалне натписе на класичном језику периода Средњег краљевства; током овог периода систем је користио око 900 различитих знакова. Употреба овог система писања настављена је током Новог краљевства и касног периода, те до персијског и птолемејског периода. Касни остаци хијероглифске употребе налазе се и у римском периоду, протежући се до 4. века.[4]

Коначним затварањем паганских храмова у 5. веку изгубљено је знање о хијероглифском писању. Иако је било покушаја, писмо је остало недешифровано током средњег века и раног модерног периода. Дешифровање хијероглифског писања коначно је 1820-их извршио Жан-Франсоа Шамполион, уз помоћ Розетског камена.[8]

Број речи садржаних у свим древним египатским (тј. хијероглифским и хијератским) текстовима који су данас познати је приближно 5 милиона, и тежи ка 10 милиона ако се рачунају дупликати (као што су Књига мртвих и текстови ковчега) одвојено. Најпотпунији компендијум старог Египта, Речник египатског језика, садржи 1,5–1,7 милиона речи.[9][10]

Преводи хијероглифа уреди

За превод хијероглифа су се покушавали вековима много научника такође Јоханес Гропиус Беканус у 16. веку као и језуита Атанасиус Кирхер (1601- 1680) који је решио и један хијероглиф. Ови покушаји су били ипак без већег успеха јер су се њихови радови ослањали на имагинативне асоцијације. Дуго је владало уверења да се ради о идиоматичком писму и научници су се усредсређивали на то шта ти симболи представљају, што ни из далека није одговарало истини.

Најзначајнији удео на преводу хијероглифа имају Томас Јанг и Жан Франсоа Шамполион. 1799. године приликом Наполеоновог похода на Египат откривена је Росетска плоча са натписима на три писма (на хијероглифима, демотском писму и грчком писму). Ова плоча је била довољан критички материјал да би омогућима Шамполиону да у 20-им годинама 19. века проникне у речи хијероглифа. Решење хијероглифа је једном за свагда оповргло представе да се ради о идиоматском, значи о писму, засновано на сликама. Неки од Шамполионових открића су временом били надокнађивани новијим открићима о овом писму и језику но тиме се нису умањили значај његових заслуга за разумевање овог писма.

Знак Традиционална транслитерација (у енглеској литератури) Фонетске вредности према Ален (2000)
  Приближни изговор Белешке Староегипатски Средњи египатски
A
египатски лешинар 3 а зван алеф [l] или [ɾ] немо, [j], и [ʔ]
i
трска и/а почетни или крајњи самогласник; понекад [j]
ii
пар трски y и није забележено [j]
y
пар повлака
или река (?)
a
рука ʾ а могуће [d] [ʕ]; [d] могуће очувано у неким речима и дијалектима
w
или
W
пиле препелице или
његов хијератски знак
w у [w] ~ [u]
b
потколеница b б   [b] ~ [β]
p
тршчана простирка или столица p п   [pʰ]
f
рогата змија f ф   [f]
m
сова m м   [m]
n
таласићи n н   [n] [n], понекад [l]
r
уста r р   [ɾ], понекад [l]
(увек [l] у неким дијалектима)
h
склониште од трске h х   [h]
H
увијени фитиљ х [ħ]
x
постељица х х [x]
X
животињски стомак и реп кх [ç]
s
превијено платно s с [s] [s]
z
клин за врата [θ]
S
или
N38
или
N39
баштенски базен š ш   [ʃ]
q
падина брда или q к [qʼ]
k
корпа са дршком k к   [kʰ]
у неким речима, палатализовано [kʲ]
g
постоље за теглу g г   [kʼ]
t
векна t т   [tʰ]
T
уже или tj ч палатализовано [tʲ] или [ʧ]
d
шака d д   [tʼ]
D
кобра или dj џ [tʲ’] или [ʧʼ]

Гардинер [11] наводи још неколико варијанти:

Знак Традиционална транслитерација (у енглеској литератури) Белешке
V33
врећа платна g Појављује се у пар старијих речи
Aa15
непознат (Могуће: прст) m Изворно im
S3
круна Доњег Египта n Изворно идеограм nt за 'круна Доњег Египта'
U33
тучак t Изворно ti

Референце уреди

  1. ^ "...The Mesopotamians invented writing around 3200 bc without any precedent to guide them, as did the Egyptians, independently as far as we know, at approximately the same time" The Oxford History of Historical Writing. Vol. 1. To AD 600, p. 5
  2. ^ а б Richard Mattessich (2002). „The oldest writings, and inventory tags of Egypt”. Accounting Historians Journal. 29 (1): 195—208. JSTOR 40698264. S2CID 160704269. doi:10.2308/0148-4184.29.1.195. Архивирано из оригинала 2018-11-19. г. Приступљено 2016-08-27. 
  3. ^ Allen, James P. (2010). Middle Egyptian: An Introduction to the Language and Culture of Hieroglyphs (на језику: енглески). Cambridge University Press. стр. 2. ISBN 978-1139486354. 
  4. ^ а б Allen, James P. (2010). Middle Egyptian: An Introduction to the Language and Culture of Hieroglyphs (на језику: енглески). Cambridge University Press. стр. 8. ISBN 978-1139486354. 
  5. ^ There were about 1,000 graphemes in the Old Kingdom period, reduced to around 750 to 850 in the classical language of the Middle Kingdom, but inflated to the order of some 5,000 signs in the Ptolemaic period. Antonio Loprieno, Ancient Egyptian: A Linguistic Introduction (Cambridge: Cambridge UP, 1995), p. 12.
  6. ^ The standard inventory of characters used in Egyptology is Gardiner's sign list (1928–1953). A.H. Gardiner (1928), Catalogue of the Egyptian hieroglyphic printing type, from matrices owned and controlled by Dr. Alan Gardiner, "Additions to the new hieroglyphic fount (1928)", in The Journal of Egyptian Archaeology 15 (1929), p. 95; "Additions to the new hieroglyphic fount (1931)", in The Journal of Egyptian Archaeology 17 (1931), pp. 245–247; A.H. Gardiner, "Supplement to the catalogue of the Egyptian hieroglyphic printing type, showing acquisitions to December 1953" (1953). Unicode Egyptian Hieroglyphs as of version 5.2 (2009) assigned 1,070 Unicode characters.
  7. ^ Michael C. Howard (2012). Transnationalism in Ancient and Medieval Societies. P. 23.
  8. ^ Houston, Stephen; Baines, John; Cooper, Jerrold (јул 2003). „Last Writing: Script Obsolescence in Egypt, Mesopotamia, and Mesoamerica”. Comparative Studies in Society and History. 45 (3). ISSN 0010-4175. S2CID 145542213. doi:10.1017/s0010417503000227. 
  9. ^ Carsten Peust, "Über ägyptische Lexikographie. 1: Zum Ptolemaic Lexikon von Penelope Wilson; 2: Versuch eines quantitativen Vergleichs der Textkorpora antiker Sprachen", in Lingua Aegyptia 7, 2000: 245-260: "Nach einer von W. F. Reineke in S. Grunert & L Hafemann (Hrsgg.), Textcorpus und Wörterbuch (Problemeder Ägyptologie 14), Leiden 1999, S.xiii veröffentlichten Schätzung W. Schenkels beträgt die Zahl der in allen heute bekannten ägyptischen (d.h. hieroglyphischen und hieratischen) Texten enthaltenen Wortformen annähernd 5 Millio nen und tendiert, wenn man die Fälle von Mehrfachüberlieferung u.a. des Toten buchs und der Sargtexte separat zählt, gegen 10 Millionen; das Berliner Zettelarchiv des Wörterbuchs der ägyptischen Sprache von A. Erman & H. Grapow (Wb), das sei nerzeit Vollständigkeit anstrebte, umfasst "nur" 1,7 Millionen (nach anderen Angaben: 1,5 Millionen) Zettel." (p.246)
  10. ^ W. Schenkel (1995). „Die Lexikographie des Altägyptisch-Koptischen”. The lexicography of the Ancient Near Eastern languages. (PDF). Verona: Essedue. стр. 197. ISBN 88-85697-43-7. OCLC 34816015. 
  11. ^ Gardiner, Sir Alan H. (1973). Egyptian Grammar, 3rd. Ed. The Griffith Institute. стр. 27. ISBN 978-0-900416-35-4. 

Литература уреди

Спољашње везе уреди