Отворите главни мени
Хорус

Хорус или Хор је једно од најстаријих египатских божанстава, отелотворен у владару (односно фараону), син је бога подземног света, Озириса и богиње Изиде, који се око престола бори са Сетом. Најпознатији Хорусов храм се налази у Едфуу у Горњем Египту.[1] Изграђен је између 173. и 167. п. н. е.

Он је био обожаван од праисторијског Египта до Птолемејског краљевства и римског Египта. У историји се бележе различити облици Хоруса, а египатолози их третирају као различите богове.[2] Ови различити облици могу бити различите манифестације истог вишеслојног божанства у којем су наглашени одређени атрибути или синкретички односи, не нужно у опозицији, већ комплементарни једни другима, у складу са начином на који су древни Египћани гледали на вишеструке аспекте стварности.[3] Најчешће је приказиван као соко, највероватније средоземни соко или сиви соко, или као човек са главом сокола.[4]

Најранији записани облик Хоруса је духовно божанство Нехена у Горњем Египту, који је први познати национални бог, специфично везан за владајућег фараона, који се с временом сматрао манифестацијом Хоруса у животу и Озириса у смрти.[2] Најчешћи породични однос описује Хоруса као сина Изиде и Озириса, и он игра кључну улогу у Озирисовом миту као Озирисов наследник и ривал Сета, убице Озириса. У једној другој традицији Хатор се сматра његовом мајком, а понекад и његовом супругом.[2] Хорус је вршио многе функције, нарочито као бог краљевства и неба.

Порекло митологијеУреди

Хорус је рођен од богиње Изиде након што је прикупила све раскомадане делове тела њеног убијеног мужа Озириса, осим његовог пениса, који је био бачен у Нил, те га је појео сом,[5][6] или је понекад приказана краба уместо сома, и према Плутарховом извештају, користила је своје чаробне моћи да ускрсне Озириса и направи фалус[7] да би зачела свог сина (старији египатски описи наводе да је пенис Озириса преживео).

Након што је остала трудна са Хорусом, Изида је побегла у мочвару делте Нила да се сакрије од свог брата Сета, који је љубоморно убио Озириса и за кога је знала да би желео да убије њиховог сина.[8] Тамо је Изида родила божанског сина Хоруса.

Култно местоУреди

 
Хорус, храм у Едфуу

Хорус је поштован на више места, најпознатији је храм из доба Птолемеја из града Ека. Карахти је његов аспект, означава хоризонт рађања, а приказује се као крилати диск.

Хорус је бог краљевске власти, тј. краљ је инкарнација Хоруса.

Хорус је и бог неба. Приказује се антропоморфно као дете или као одрастао, зооморфно као соко или комбиновано, са главом сокола.

Мит о ХорусуУреди

Мит о Хорусу Бехдетском потиче из доба када је Египат био још разједињен и подељен на Горњи и Доњи Египат. Борбе за уједињење описују се као борбе између војске Хоруса и Сета.

Атхуманунх скреће пажњу да ове борбе нису борбе Хоруса сина Изидиног и Сета, већ Хуроса ура који је брат Сета и Озириса, а син Нутин и Сета.

Хорус је на челу војске Северног Египта, а култ му је развијен у граду Бехдету, а Сет је на челу војске Јужног (Горњег) Египта. Околности под којима су се борбе водиле Атхуманунху нису баш кристално јасне, па је он сигуран да је побеђивала на тренутак једна, а онда опет друга страна.

Хорус се приказује у одећи фараона и као најстарији син бога Ра.

Хорус је соларно божанство и господар Двају земљи (Небтауи). У том миту побуњенике против Ра предводи Сет, хтонско божанство. У тим митовима Сетова војска састоји се од ратника у обличју страшних крокодила, нилских коња и змија, који су уопштено и вековни непријатељи бога Ра. Отуда и каснија тврдња да су фараонови непријатељи заправо и непријатељи бога Ра.

У миту Атхуманунх је пронашао и тренутке када Хорус, син Изидин, заправо помаже свом ујаку Хорусу Бехдетском у борбама с војском воденог хаоса, а у миту о борби Хоруса, сина Изидиног и Сета око права на Озирисов престо, Хорус Бехдетски свесрдно и отворено помаже и на страни је свог нећака младог Хоруса.

Алтернативна веровањаУреди

 
Хорусово око

Филмови Zeigeist и Religulous су популаризовали веровање да је Хорус био узор за стварање лика Исуса Христа. По овим филмовима, Хорус је син Изидин рођен 25. децембра, која је била девица, у реци га је „крстио“ Ануп (тј. Јован Крститељ) коме је касније одсечена глава. Као и Исус, и Хорус је био искушаван док је био сам у пустињи, лечио је, враћао вид, истеривао демоне, ходао по води, подигао Асара (тј. Лазара) из мртвих, имао је 12 следбеника, умро на крсту, као и да је васкрсао после смрти. Ове идеје потичу од египтолога Џералда Месија, који је изнео ове тврдње у својој књизи Ancient Egypt, the light of the world.[9] Већина египтолога верује да ове паралеле нису тачне и да су псеудоисторија.[10][11][12][13][14]

Види јошУреди

РеференцеУреди

  1. ^ Sims, Lesley (2000). „Gods & goddesses”. A Visitor's Guide to Ancient Egypt. Saffron Hill, London: Usborne Publishing. стр. 29. ISBN 0-7460-30673. 
  2. 2,0 2,1 2,2 "The Oxford Guide: Essential Guide to Egyptian Mythology", Edited by Donald B. Redford, Horus: by Edmund S. Meltzer, pp. 164–168, Berkley, 2003, ISBN 0-425-19096-X
  3. ^ "The Oxford Guide: Essential Guide to Egyptian Mythology", Edited by Donald B. Redford, p106 & p165, Berkley, 2003, ISBN 0-425-19096-X
  4. ^ Wilkinson, Richard H. (2003). The Complete Gods and Goddesses of Ancient Egypt. Thames & Hudson. p. 202.
  5. ^ New York Folklore Society (1973). „New York folklore quarterly”. 29. Cornell University Press. стр. 294. 
  6. ^ Ian Shaw (2003). The Oxford History of Ancient Egypt. Oxford University Press. ISBN 978-0-19-815034-3. 
  7. ^ Piotr O. Scholz (2001). Eunuchs and castrati: a cultural history. Markus Wiener Publishers. стр. 32. ISBN 978-1-55876-201-5. 
  8. ^ Roy G. Willis (1993). World Mythology. Macmillan. стр. 43. ISBN 978-0-8050-2701-3. 
  9. ^ Massey 1907, стр. 728–914.
  10. ^ eSkeptic: Tim Callahan. The Greatest Story Ever Garbled, Приступљено 29. 4. 2013.
  11. ^ Ben Witherington. The Zeitgeist of the 'Zeitgeist Movie', Приступљено 29. 4. 2013.
  12. ^ Критика первой части фильма, Приступљено 29. 4. 2013.
  13. ^ Aren’t there some striking parallels between the Jesus and Horus stories? Архивирано на сајту Wayback Machine (март 11, 2012) (на језику: енглески), Приступљено 29. 4. 2013.
  14. ^ Ending the Myth of Horus, Приступљено 29. 4. 2013.

ЛитератураУреди

Спољашње везеУреди