Плодни полумесец

Плодни полумесец се налази у југозападној Азији и североисточној Африци, а састоји се од плодних подрегиона Месопотамије и Леванта.[1][2] Кроз овај регион протичу четири велике реке: Нил, Јордан, Еуфрат и Тигар. С јужне стране је омеђен Сиријском пустињом а са северне Анадолијом. Протеже се од источне обале Средоземног мора до Персијског залива захватајући територију површине између 400.000 и 500.000 km². Због богатог историјског наслеђа ово подручје се често назива колевком цивилизације[3] и сматра се местом настанка писмености и открића точка.

Плодни полумесец
A 15th century copy of Ptolemy's fourth Asian map, depicting the area known as the Fertile Crescent.
Копија Птоломејеве четврте азијске карте из 15. века, која приказује подручје познато као Плодни полумесец

Назив Плодни полумесец је сковао амерички археолог Џејмс Хенри Брестед (енгл. James Henry Breasted) са Универзитета у Чикагу инспирисан чињеницом да је реч о плодној територији чији облик подсећа на полумесец. Ововремене државе чије се територије налазе сасвим или једним делом унутар Плодног полумесеца су Ирак, Израел (са Палестином), Јордан, Либан, Сирија, део североисточног Египта и мали део југозападне Турске као и западног Ирана.

Сматра се да је Плодни полумесец прва регија у којој се појавила пољопривреда када су људи започели процес чишћења и модификације природне вегетације како би узгајали новоприпитомљене биљке као усеве. Као резултат тога, ране људске цивилизације као што је Сумер у Месопотамији доживеле су процват.[4] Технолошки напредак у региону укључује развој пољопривреде и употребу наводњавања.

ТерминологијаУреди

 
Мапа Плодног полумесеца из 1916. Џејмса Х. Брестеда, који је популаризовао употребу те фразе.

Термин „Плодни полумесец“ популаризовао је археолог Џејмс Хенри Брестед у делима Основе европске историје (1914) и Античка времена, историја раног света(1916).[5][6][7][8][9][10] Он је написао:[5]

Он лежи као војска окренута према југу, са једним крилом који се протеже дуж источне обале Средоземног мора, а другим сеже до Персијског залива, док је центар окренут леђима северним планинама. Крај западног крила је Палестина; Асирија чини велики део центра; док је крај источног крила Вавилонија. [...] Овај велики полукруг, због недостатка имена, може се назвати Плодни полумесец.

У антици не постоји јединствени термин за овај регион. У време када је Брестед писао, то је отприлике одговарало територијама Отоманског царства које су уступљене Британији и Француској у Споразуму Сајкс-Пикота. Историчар Томас Шефлер је приметио да је Брестед пратио тренд у западној географији да „пребрише класичне географске разлике између континената, земаља и предела великим, апстрактним просторима“, повлачећи паралеле са радом Халфорда Макиндера, који је концептуализовао Евроазију као 'стожер', подручје“ окружено 'унутрашњим полумесецом', Блиским истоком Алфреда Тајера Махана и Mitteleuropa Фридриха Наумана.[11]

Биодиверзитет и климаУреди

Плодни полумесец је имао много различитих клима, а велике климатске промене подстакле су еволуцију многих једногодишњих биљака типа „р“, које дају више јестивог семена од вишегодишњих биљака типа „К“. Драматична разноликост у надморској висини у региону довела је до многих врста јестивих биљака за ране експерименте у узгоју. Оно што је најважније, Плодни полумесец је био дом осам неолитских оснивачких усева важних у раној пољопривреди (то су дивљи преци емер пшенице, лимца, јечма, лана, леблебије, грашка, сочива, горке грахорице) и четири од пет најважнијих врсте домаћих животиња — краве, козе, овце и свиње; у близини је живела пета врста, коњ.[12] Флора плодног полумесеца обухвата висок проценат биљака које могу да се самоопрашују, али могу бити и унакрсно опрашиване.[12] Ове биљке, назване „селфери“, биле су једна од географских предности овог подручја, јер нису зависиле од других биљака за репродукцију.[12]

ИсторијаУреди

 
Област плодног полумесеца, око 7500. године п. н. е., са главним налазиштима из периода пре грнчарије неолита. Подручје саме Месопотамије још није било насељено људима. Обухваћен је Гобекли Тепе, локалитет у данашњој Турској који датира од око 9000. године п. н. е..

Поред тога што поседује многа налазишта са скелеталним и културним остацима предмодерних и раних модерних људи (нпр. у пећинама Табун и Ес Скул у Израелу), каснијих плеистоценских ловаца-сакупљача и епипалеолитских полуседентарних ловаца-сакупљача (нпр. Натуфијани), плодни полумесец је најпознатији по својим локалитетима везаним за порекло пољопривреде. Западна зона око река Јордана и горњег Еуфрата довела је до првих познатих неолитских земљорадничких насеља (који се називају предгнчарски неолит А (PPNA), који датирају од око 9.000 година пре нове ере и укључују веома древна налазишта као што су Гобекли Тепе, Чога Голан и Џерихон (Тел ес-Султан).

Овај регион, поред Месопотамије (на грчком значи „између река“, између река Тигра и Еуфрата, лежи на истоку Плодног полумесеца), такође је доживео појаву раних сложених друштава током следећег бронзаног доба. Такође постоје рани докази из региона о писању и формирање хијерархијских друштава на државном нивоу. Ово је региону донело надимак „колевка цивилизације”.

У овом крају су се прве библиотеке појавиле пре око 4.500 година. Најстарије познате библиотеке налазе се у Нипуру (у Сумеру) и Ебли (у Сирији), обе од око 2500. п. н. е..[13]

Тигрис и Еуфрат извиру у планинама Таурус данашње Турске. Пољопривредници у јужној Месопотамији морали су сваке године да заштите своја поља од поплава. Северна Месопотамија је имала довољно кише да омогући пољопривреду. За заштиту од поплава правили су насипе.[14]

Рана припитомљавањаУреди

Праисторијске смокве без семена откривене су у Гилгалу I у долини Јордана, што сугерише да су стабла смокава сађена пре неких 11.400 година.[15] Житарице су се узгајале у Сирији још пре 9.000 година.[16] Мале мачке (Felis silvestris) су такође припитомљене на овим просторима.[17] Такође, махунарке укључујући грашак, сочиво и леблебија су доместиковане на овим просторима.

Види јошУреди

РеференцеУреди

  1. ^ Haviland, William A.; Prins, Harald E. L.; Walrath, Dana; McBride, Bunny (13. 1. 2013). The Essence of Anthropology (3rd изд.). Belmont, California: Cengage Learning. стр. 104. ISBN 978-1111833442. 
  2. ^ Ancient Mesopotamia/India. Culver City, California: Social Studies School Service. 2003. стр. 4. ISBN 978-1560041665. 
  3. ^ Мезолитске основе неолитских култура у Јужном Поморављу, Драгослав Срејовић, Електронско издање — заједнички подухват ТИА Јанус и Арс Либри, Београд, 2001, Приступљено 15. априла 2011.
  4. ^ The Editors of Encyclopaedia Britannica. „Fertile Crescent”. Encyclopædia Britannica. Cambridge University Press. Приступљено 28. 1. 2018. 
  5. ^ а б Abt, Jeffrey (2011). American Egyptologist: the life of James Henry Breasted and the creation of his Oriental Institute. Chicago: University of Chicago Press. стр. 193—194, 436. ISBN 978-0-226-0011-04. 
  6. ^ Goodspeed, George Stephen (1904). A History of the ancient world: for high schools and academies. New York: Charles Scribner's Sons. стр. 5–6. 
  7. ^ Breasted, James Henry (1914). „Earliest man, the Orient, Greece, and Rome” (PDF). Ур.: Robinson, James Harvey; Breasted, James Henry; Beard, Charles A. Outlines of European history, Vol. 1. Boston: Ginn. стр. 56—57. Архивирано (PDF) из оригинала на датум 2022-10-09.  "The Ancient Orient" map is inserted between pages 56 and 57.
  8. ^ Breasted, James Henry (1916). Ancient times, a history of the early world: an introduction to the study of ancient history and the career of early man (PDF). Boston: Ginn. стр. 100—101. Архивирано (PDF) из оригинала на датум 2022-10-09.  "The Ancient Oriental World" map is inserted between pages 100 and 101.
  9. ^ Clay, Albert T. (1924). „The so-called Fertile Crescent and desert bay”. Journal of the American Oriental Society. 44: 186—201. JSTOR 593554. doi:10.2307/593554. 
  10. ^ Kuklick, Bruce (1996). „Essay on methods and sources”. Puritans in Babylon: the ancient Near East and American intellectual life, 1880–1930. Princeton: Princeton University Press. стр. 241. ISBN 978-0-691-02582-7. »Textbooks...The true texts brought all of these strands together, the most important being James Henry Breasted, Ancient Times: A History of the Early World (Boston, 1916), but a predecessor, George Stephen Goodspeed, A History of the Ancient World (New York, 1904), is outstanding. Goodspeed, who taught at Chicago with Breasted, antedated him in the conception of a 'crescent' of civilization.« 
  11. ^ Scheffler, Thomas (2003-06-01). „'Fertile Crescent', 'Orient', 'Middle East': The Changing Mental Maps of Southwest Asia”. European Review of History: Revue européenne d'histoire. 10 (2): 253—272. ISSN 1350-7486. S2CID 6707201. doi:10.1080/1350748032000140796. 
  12. ^ а б в Diamond, Jared (март 1997). Guns, Germs, and Steel: The Fates of Human Societies (1st изд.). W.W. Norton & Company. стр. 480. ISBN 978-0-393-03891-0. OCLC 35792200. 
  13. ^ Murray, Stuart (9. 7. 2009). Basbanes, Nicholas A.; Davis, Donald G., ур. The Library: An Illustrated History. Internet Reference Services Quarterly. 15. New York, NY: Skyhorse Publishing, Inc. стр. 69—70. ISBN 9781628733228. OCLC 277203534. S2CID 61069680. doi:10.1080/10875300903535149. 
  14. ^ Beck, Roger B.; Black, Linda; Krieger, Larry S.; Naylor, Phillip C.; Shabaka, Dahia Ibo (1999). World History: Patterns of Interaction . Evanston, IL: McDougal Littell. стр. 1082. ISBN 978-0-395-87274-1. 
  15. ^ Norris, Scott (1. 6. 2006). „Ancient Fig Find May Push Back Birth of Agriculture”. National Geographic Society. National Geographic News. Приступљено 6. 3. 2017. 
  16. ^ „Genographic Project: The Development of Agriculture”. National Geographic. Приступљено 14. 4. 2016. 
  17. ^ Driscoll, Carlos A.; Menotti-Raymond, Marilyn; Roca, Alfred L.; Hupe, Karsten; Johnson, Warren E.; Geffen, Eli; Harley, Eric H.; Delibes, Miguel; Pontier, Dominique; Kitchener, Andrew C.; Yamaguchi, Nobuyuki; O'Brien, Stephen J.; Macdonald, David W. (27. 7. 2007). „The near eastern origin of cat domestication”. Science. 317 (5837): 519—523. Bibcode:2007Sci...317..519D. PMC 5612713 . PMID 17600185. doi:10.1126/science.1139518. 

ЛитератураУреди

  • Jared Diamond, Guns, Germs and Steel: A Short History of Everybody for the Last 13,000 Years, 1997.
  • Anderson, Clifford Norman. The Fertile Crescent: Travels In the Footsteps of Ancient Science. 2d ed., rev. Fort Lauderdale: Sylvester Press, 1972.
  • Deckers, Katleen. Holocene Landscapes Through Time In the Fertile Crescent. Turnhout: Brepols, 2011.
  • Ephʻal, Israel. The Ancient Arabs: Nomads On the Borders of the Fertile Crescent 9th–5th Centuries B.C. Jerusalem: Magnes Press, 1982.
  • Kajzer, Małgorzata, Łukasz Miszk, and Maciej Wacławik. The Land of Fertility I: South-East Mediterranean Since the Bronze Age to the Muslim Conquest. Newcastle upon Tyne, UK: Cambridge Scholars Publishing, 2016.
  • Kozłowski, Stefan Karol. The Eastern Wing of the Fertile Crescent: Late Prehistory of Greater Mesopotamian Lithic Industries. Oxford: Archaeopress, 1999.
  • Potts, Daniel T. (21. 5. 2012). Potts, D. T, ур. A Companion to the Archaeology of the Ancient Near East. 1. John Wiley & Sons. стр. 1445. ISBN 9781405189880. doi:10.1002/9781444360790. 
  • Steadman, Sharon R.; McMahon, Gregory (15. 9. 2011). The Oxford Handbook of Ancient Anatolia: (10,000-323 BCE). OUP. стр. 1174. ISBN 9780195376142. 
  • Thomas, Alexander R. The Evolution of the Ancient City: Urban Theory and the Archaeology of the Fertile Crescent. Lanham: Lexington Books/Rowman & Littlefield Publishers, 2010.
  • Cruciani F, La Fratta R, Torroni A, Underhill PA, Scozzari R (август 2006). „Molecular dissection of the Y chromosome haplogroup E-M78 (E3b1a): a posteriori evaluation of a microsatellite-network-based approach through six new biallelic markers”. Human Mutation. 27 (8): 831—832. PMID 16835895. S2CID 26886757. doi:10.1002/humu.9445 . 
  • King RJ, Ozcan SS, Carter T, Kalfoğlu E, Atasoy S, Triantaphyllidis C, et al. (март 2008). „Differential Y-chromosome Anatolian influences on the Greek and Cretan Neolithic”. Annals of Human Genetics. 72 (Pt 2): 205—214. PMID 18269686. S2CID 22406638. doi:10.1111/j.1469-1809.2007.00414.x. 
  • Shen P, Lavi T, Kivisild T, Chou V, Sengun D, Gefel D, et al. (септембар 2004). „Reconstruction of patrilineages and matrilineages of Samaritans and other Israeli populations from Y-chromosome and mitochondrial DNA sequence variation”. Human Mutation. 24 (3): 248—260. PMID 15300852. S2CID 1571356. doi:10.1002/humu.20077. 
  • Zalloua, P., Wells, S. (2004) "Who Were the Phoenicians?" National Geographic Magazine, October 2004.
  • Manning, Richard (1. 2. 2005). Against the Grain: How Agriculture Has Hijacked Civilization. Farrar, Straus and Giroux. ISBN 978-1-4668-2342-6. 
  • Civitello, Linda. Cuisine and Culture: A History of Food and People (Wiley, 2011) excerpt
  • Federico, Giovanni. Feeding the World: An Economic History of Agriculture 1800–2000 (Princeton UP, 2005) highly quantitative
  • Grew, Raymond. Food in Global History (1999)
  • Heiser, Charles B. Seed to Civilization: The Story of Food (W.H. Freeman, 1990)
  • Herr, Richard, ed. Themes in Rural History of the Western World (Iowa State UP, 1993)
  • Mazoyer, Marcel, and Laurence Roudart. A History of World Agriculture: From the Neolithic Age to the Current Crisis (Monthly Review Press, 2006) Marxist perspective
  • Prentice, E. Parmalee. Hunger and History: The Influence of Hunger on Human History (Harper, 1939)
  • Tauger, Mark. Agriculture in World History (Routledge, 2008)
  • Bakels, C.C. The Western European Loess Belt: Agrarian History, 5300 BC – AD 1000 (Springer, 2009)
  • Barker, Graeme, and Candice Goucher, eds. The Cambridge World History: Volume 2, A World with Agriculture, 12000 BCE–500 CE. (Cambridge UP, 2015)
  • Bowman, Alan K. and Rogan, Eugene, eds. Agriculture in Egypt: From Pharaonic to Modern Times (Oxford UP, 1999)
  • Cohen, M.N. The Food Crisis in Prehistory: Overpopulation and the Origins of Agriculture (Yale UP, 1977)
  • Crummey, Donald and Stewart, C.C., eds. Modes of Production in Africa: The Precolonial Era (Sagem 1981)
  • Diamond, Jared. Guns, Germs, and Steel (W.W. Norton, 1997)
  • Duncan-Jones, Richard. Economy of the Roman Empire (Cambridge UP, 1982)
  • Habib, Irfan. Agrarian System of Mughal India (Oxford UP, 3rd ed. 2013)
  • Harris, D.R., ed. The Origins and Spread of Agriculture and Pastoralism in Eurasia, (Routledge, 1996)
  • Isager, Signe and Jens Erik Skydsgaard. Ancient Greek Agriculture: An Introduction (Routledge, 1995)
  • Lee, Mabel Ping-hua. The economic history of china: with special reference to agriculture (Columbia University, 1921)
  • Murray, Jacqueline. The First European Agriculture (Edinburgh UP, 1970)
  • Oka, H-I. Origin of Cultivated Rice (Elsevier, 2012)
  • Price, T.D. and A. Gebauer, eds. Last Hunters – First Farmers: New Perspectives on the Prehistoric Transition to Agriculture (1995)
  • Srivastava, Vinod Chandra, ed. History of Agriculture in India (5 vols., 2014). From 2000 BC to present.
  • Stevens, C.E. "Agriculture and Rural Life in the Later Roman Empire" in Cambridge Economic History of Europe, Vol. I, The Agrarian Life of the Middle Ages (Cambridge UP, 1971)
  • Teall, John L. (1959). „The grain supply of the Byzantine Empire, 330–1025”. Dumbarton Oaks Papers. 13: 87—139. JSTOR 1291130. doi:10.2307/1291130. 
  • Yasuda, Y., ed. The Origins of Pottery and Agriculture (SAB, 2003)

Спољашње везеУреди