Хатшепсут

Хатшепсут
Хатшепсут
	Хатшепсут, статуа у музеју „Метрополитен“
Лични подаци
Хијероглифско име
Алтернативна имена	Најплеменитија од свих жена
Датум рођења	1508. п. н. е.
Место рођења	Теба, Египат
Датум смрти	1458. п. н. е.
Место смрти	Египат
Сахрањен	Долина краљева
Породица
Супружник	Тутмос II
Родитељи	Тутмос I; Ахмозе
Владавина
Период владавине	1479. п. н. е. — 1458. п. н. е. (Осамнаеста египатска династија)
Претходник	Тутмос II
Наследник	Тутмос III
	Владарске титуле

Хатшепсут (1473. п. н. е. — 1458. п. н. е.) је била пети фараон осамнаесте египатске династије у старом Египту и у титулатору на сликама и рељефима је увек наступала као мушкарац - фараон.^[1]^[2] Била је прва жена фараон.^[3] Идентификација њене мумије је објављена 27. јуна 2007. године.

Хатшепсут је дошла на престо Египта 1478. п. н. е.^[4] Као главна жена Тутмоса II, Хатшепсут је у почетку владала као регент Тутмоса III, сина Тутмоса II од друге жене и првог мушког наследника. Док је Тутмос III наследио престо са око две године, Хатшепсут је наставила да влада утврђујући своју лозу као ћерка и једино дете Тутмоса I и његове главне жене Ахмосе.^[5]^[6]

Њен муж Тутмос II био је син Тутмоса I и секундарне жене по имену Мутнофрет, која је носила титулу 'Краљева ћерка' и вероватно је била дете Ахмосе I. Хатшепсут и Тутмос II су имали ћерку по имену Неферур. Тутмос II са Исет, секундарном женом, био би отац Тутмоса III, који ће наследити Хатшепсут као фараон.^[7]

,

Maatkare Khnumt-Amun Hatshepsut

Maatkare - Истина је Ка од Ра
Khnumt-Amun - Придружила се Амону
Hatshepsut - Најплеменитија од свих жена

Порекло

Током 18. династије краљевска кућа Ахмоса I је била суочена са трагедијама које су је задесиле током три генерације, јер је неколико мушких престолонасљедника 18. династије умрло.

Када су умрли сви синови Амен - Хотеп-а и његове главне жене, фараон је постао Тутмос I (син друге жене Сенсенеб). Он се оженио својом полусестром Ахмос али и њихових пет синова је такође умрло. У вријеме смрти Тутмоса I једини насљедник са краљевском крви био је његов незаконити син Тутмос II али како је он био малољетан фараон није имао другог избора већ да своју кћер Хатшепсут прогласи сувладаром.

Међутим, прије болести свога оца Хатшепсут се као петнаестогодишњакиња удала за свог полубрата Тутмоса II који је тада имао 12 година. Због родбинских веза и мијешања крви он је био и физички и ментално заостала личност. Хатшепсут му је и поред тога родила двије кћери Нефру-Ра и Мерит-Ра-Хатшепсут. Како му није подарила мушког насљедника он је са другом женом Изис добио сина познатог под именом Тутмос III. Да би осигурали опстанак владарске лозе Нефра-Ра се као и своја мајка удала за полубрата Тутмоса III. У вријеме смрти Хатшепсутиног мужа Тутмоса II његов насљедник Тутмос III је био малољетан тако да је она била законит владар.

Хатшепсут је била прва жена која је крунисана са свим почастима као краљ а не краљица и која је добила свих пет почасних имена фараона што ниједној краљици прије а ни послије ње није успјело. Облачила се и понашала као мушкарац.

Хатшепсут

Фалсификати

Знајући да је уљез на египатском пријестолу Хатшепсут је фалсификовала неколико докумената да би допринијела свом кредибилитету. Прво је дала да се на храму исклеше како бог Амон даје привилегију краљевовања Тутмосу I и њој. Затим је себи приписала побједу над страним освајачима и ускрснуће Озириса. Наводно је имала визију у сну, гдје јој се указао бог сунца Амон који је наговестио да ће родити кћер која ће постати жена фараон. Они који јој нису вјеровали и нису је подржавали нису се смјели супротставити, али су очекивали да ће бити кажњена од стране богова. Напротив, чини се да је сам бог прихватио њену визију као истиниту, тако да је Хатшетсут сама владала 22 године током којих је цвјетала египатска економија. То раздобље је било мирно, без икаквих војних окршаја. Највише се пажње поклањало на успостављање трговачких веза и на архитектуру. Најважнији споменик њене владавине је свакако посмртни храм у Долини Краљева.

У то вријеме је храм био физички повезан са Долином Краљева али након смрти краљице њен зет односно посинак Тутмос III дао је да се уруше сви тунели и пролази тако да овај храм буде одсјечен и заборављен. Такође је њено име избрисано са свих храмова и родослова те је зато и до дан данас остала велика непознаница.

Смрт

Хатшепсут је одлучила да буде сахрањена са својим оцем Тутмосем I у Долини Краљева. У сврху повезивања храма са Долином ископан је тунел дуг преко 700 m и око 300 m испод површине земље.

Њен саркофаг је пронађен али у њему није била њена мумија већ једне принцезе из 21-ве династије. Околности њене смрти су сумњиве али након истраживања ипак се сматра да је умрла природном смрћу. Посљедњи запис је 10. дана 6. мјесеца у 22-ој години владавине (почетак фебруара) када је забиљежено да је жена-фараон преминула.

Немогуће је говорити о великој краљици а не споменути њеног оданог слугу, архитекту и пријатеља Сененмута. Његов отац је служио краљевској породици, а он сам био веома одан Хатшепсут. Чак је био задужен и за њене приватне одаје те се стога говорило о постојању нечега што је превазилазило пријатељство. Постојале су гласине да је њена прва кћи у ствари његова али то никад није потврђено. Његов изненадни нестанак са дворске сцене био је у најмању руку чудан, јер су разлози до данас остали неразјашњени.

Краљичин храм

Храм Хатшепсут

Међу архитектонским подухватима који су се сачували из Новог краљевства најзначајнији је Погребни храм краљице Хатшепсут, који је саграђен око 1485. п. н. е. у Деир-ел-Бахриу у близини Тебе уз камену литицу и поред још неких богова посвећен је богу Амону. Овај храм је монументалан као и храмови Старог краљевства али не понавља њихове облике и архитектуру. Познат је његов атријум по изванредним рељефима који величају краљицу Хатшепсут и објашњавају њено божанско порекло. Светлосни ефекти су пројектовани савршено и контрасти светлости и сенке побуђују дубоку тајновитост. Ова изванредна грађевина је дело најспретнијег архитекте тога доба Сененмута. Овај храм је у Египту познат као Џесер- Џесеру а код нас као погребни храм краљице Хатшепсут. Тој истој краљици дугујемо и обелиске висине један од 30 метара и други од 23 метра у Карнаку са текстовима који величају краљицу.

Референце

^ Clayton, Peter (1994). Chronicle of the Pharaohs . Thames & Hudson. стр. 104. ISBN 9780500050743.
^ Wilkinson, Toby (2010). The Rise and Fall of Ancient Egypt . London: Bloomsbury. стр. 181, 230. ISBN 978-1-4088-1002-6.
^ Edwards 1891, стр. 261.
^ Cooney, Kara (2015). Woman Who Would be King. Oneworld Publications. ISBN 978-1-322-38466-5. OCLC 897502797.
^ Martin, G. (23. 12. 2012). African Political Thought (на језику: енглески). Springer. ISBN 978-1-137-06205-5. Архивирано из оригинала 4. 2. 2021. г. Приступљено 15. 2. 2021.
^ N.Y.), Metropolitan Museum of Art (New York (2005). Hatshepsut: From Queen to Pharaoh (на језику: енглески). Metropolitan Museum of Art. стр. 87. ISBN 978-1-58839-173-5. Архивирано из оригинала 31. 1. 2022. г. Приступљено 30. 11. 2021.
^ Roehig, Catherine; Dreyfus, Renee; Keller, Cathleen (2015). Hatshepsut: from Queen to Pharaoh. New York: Metropolitan Museum of Art.

Литература

Општа историја уметности, Ђина Пискел, Београд (ћирилицом) и Загреб (латиницом) 1974.
Dejiny umenia, Michael V, Altpatov, Martin 1976.
Umění, Hendrik Willem van Lon, Praha 1939.
Немачки часопис "Spiegel" од 27. јуна 2007. године
Brown, Chip (април 2009). „The King Herself”. National Geographic: 88—111.
Edwards, Amelia B. (1891). Pharaohs, Fellahs and Explorers. Harper.
Fairman, H. W.; B. Grdseloff (1947). „Texts of Hatshepsut and Sethos I inside Speos Artemidos”. Journal of Egyptian Archaeology. 33: 12—33. JSTOR 3855434. doi:10.2307/3855434.
Fakhry, Ahmed (1939). „A new speos from the reign of Hatshepsut and Thutmosis III at Beni-Hasan”. Annales du Service des Antiquités de l'Égypte. 39: 709—723.
Gardiner, Alan Henderson (1946). „Davies's copy of the great Speos Artemidos inscription”. Journal of Egyptian Archaeology. 32: 43—56. JSTOR 3855414. doi:10.2307/3855414.
Harbin, Michael A. (2005). The Promise and the Blessing: A Historical Survey of the Old and New Testaments. Grand Rapids, MI: Zondervan. ISBN 978-0-310-24037-2.
Nadig, Peter (2014). Hatschepsut. Mainz: von Zabern. ISBN 978-3-8053-4763-1.
Redford, Donald B. (1967). History and Chronology of the 18th dynasty of Egypt: Seven studies. Toronto: University of Toronto Press.
Shaw, Ian, ур. (2002). The Oxford History of Ancient Egypt. Oxford: Oxford University Press. ISBN 978-0-19-280293-4.
Aldred, Cyril (1952). The Development of Ancient Egyptian Art from 3200 to 1315 BC. London: A. Tiranti.
Edgerton, William F. (1933). The Thutmosid Succession. Chicago: University of Chicago Press.
Gardiner, Sir Alan (1961). Egypt of the Pharaohs. Oxford: Clarendon Press.
Hayes, William C. (1973). „Egypt: Internal Affairs from Thuthmosis I to the Death of Amenophis III”. Cambridge Ancient History: History of the Middle East and the Aegean Region, c. 1800–1380 BC (3rd изд.). London: Cambridge University Press.
Tyldesley, Joyce (1996). Hatchepsut: The Female Pharaoh. London: Viking. ISBN 978-0-670-85976-4.
Wells, Evelyn (1969). Hatshepsut . Garden City, NY: Doubleday.
Leprohon, Ronald J. (2013). The Great Name: Ancient Egyptian Royal Titulary. SBL Press. ISBN 978-1-58983-736-2. Приступљено 10. 12. 2021.
Maspero, Gaston (1903—1906). History of Egypt, Chaldea, Syria, Babylonia, and Assyria. London: Grolier Society. Архивирано из оригинала 24. 9. 2015. г. Приступљено 29. 3. 2015.
Nims, Charles F. (1965). Thebes of the Pharaohs: Pattern for Every City. New York: Stein and Day.
Roehrig, Catharine H.; Dreyfus, Renée; Keller, Cathleen A., ур. (2005). Hatshepsut: From Queen to Pharaoh . New York: The Metropolitan Museum of Art. ISBN 978-1-58839-172-8.
Wilson, John A. (1951). The Burden of Egypt. Chicago: University of Chicago Press.
Armstrong, Kim (2017). „Hatshepsut”. Making Queer History. Архивирано из оригинала 11. 1. 2021. г. Приступљено 12. 1. 2021.
Mark, Joshua (2016). „Hatshepsut”. World History Encyclopedia. Архивирано из оригинала 22. 4. 2021. г. Приступљено 23. 4. 2021.

Спољашње везе

Тутмос II	Египатски фараон Осамнаеста египатска династија	Тутмос III

[1] Clayton, Peter (1994). Chronicle of the Pharaohs . Thames & Hudson. стр. 104. ISBN 9780500050743.

[2] Wilkinson, Toby (2010). The Rise and Fall of Ancient Egypt . London: Bloomsbury. стр. 181, 230. ISBN 978-1-4088-1002-6.

[FOOTNOTEEdwards1891261-3] Edwards 1891, стр. 261.

[4] Cooney, Kara (2015). Woman Who Would be King. Oneworld Publications. ISBN 978-1-322-38466-5. OCLC 897502797.

[5] Martin, G. (23. 12. 2012). African Political Thought (на језику: енглески). Springer. ISBN 978-1-137-06205-5. Архивирано из оригинала 4. 2. 2021. г. Приступљено 15. 2. 2021.

[6] N.Y.), Metropolitan Museum of Art (New York (2005). Hatshepsut: From Queen to Pharaoh (на језику: енглески). Metropolitan Museum of Art. стр. 87. ISBN 978-1-58839-173-5. Архивирано из оригинала 31. 1. 2022. г. Приступљено 30. 11. 2021.

[7] Roehig, Catherine; Dreyfus, Renee; Keller, Cathleen (2015). Hatshepsut: from Queen to Pharaoh. New York: Metropolitan Museum of Art.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]