Тутмос III је шести фараон XVIII династије. Владао је Египтом од 1479. године п. н. е. до 1425. године п. н. е. Син Тутмоса II и мајке, краљице Асет или Исис.[2]

Званично је Тутмос III владао Египтом скоро 54 године, вероватно од 24. априла 1479. године п. н. е. до 11. марта 1425. године п. н. е. Ту су убројане 22 године у којима је био корегент жене-фараона Хатшепсут, своје маћехе и стрине. Током последње две године владавине, именовао је свога сина Аменхотепа II као младог сувладара. Тутмос III је сахрањен у Долини краљева, као и остали фараони из овог периода историје старог Египта.

Имао је осам жена: Меритре - Хатшепсут, Ситијах, Небту, Нефруру, Менви, Мерти, Менхет, Небсеми, пет кћерки: Нефертири, Небетиунет, Бакетамун, Изет, Мерјетамун и четири позната сина:

ИменаУреди

Менхепер-ре Тхутмосе Неферкхеперу[3]

  • Менхепер-ре - Трајна је објава Ра
  • Тутмосе - Тот је рођен
  • Неферхеперу - Обликован у лепоти

ИсторијаУреди

 
Тутмос III
и краљица Хатшепсута

Када је, 1470. године п. н. е. фараон Тутмос II умро, Тутмос III је био дечак, па је његова маћеха, а била му је и стрина - Хатшепсут постала регент. Хатшепсут је била регент само две године, а онда је 1472. године п. н. е. себе прогласила краљицом и владала је све до 1477. године. п. н. е. За време њене владавине, млади Тутмос III је био у сенци своје тетке, и највероватније је, а то је доказао својим војним вештинама када је ступио на престо Египта, највећи део своје младости провео са војском, јер је у то време Египат био уздрман унутрашњим сукобима - велики број локалних велможа је потпао под утицај великог Митанског краљевства, и борбама са суседним краљевствима - губитак контроле над територијом Либана и Сирије.

Хатшепсут је, док је владала Египтом, увек била одевена као мушкарац, а њена владавина је обележена мирољубивом спољном политиком и изузетним грађевинским подухватима. Хатшепсут је водила и поморску експедицију у Пунт, а са тог путовања је у Египат довела многе егзотичне животиње и биљке - мајмуне, тамијан...

После њене смрти на престо долази њен посинак Тутмос III, 1479. године п. н. е. који је био највећи ратник у египатској историји, освајач, организатор и генерал који никада није изгубио битку, тако да су га египтолози називали и Наполеон древног Египта. За време његове владавине египатско царство је постало највеће у својој историји, а он је, своје најзначајније битке исликао у Свечаној дворани храма у Карнаку.

Тутмосови ратни походиУреди

 
Територија Новог краљевства за време Тутмоса III

Тутмос III, кога историчари сматрају војним генијем, спровео је најмање 16 кампања у 20 година.[4] Он је био активни експанзионистички владар, понекад називан највећим освајачем Египта или „египатским Наполеоном.“[5] Забележено је да је током своје владавине заузео 350 градова и током познатих војних кампања освојио велики део Блиског истока од Еуфрата до Нубије. Он је био први фараон након Тутмоса I који је прешао Еуфрат, чинећи то током кампање против Митанија. Записи његове кампање преписани су на зидове храма Амона у Карнаку и сада су преписани у Уркунден IV. Он се конзистентно сматра једним од највећих египатских фараона ратника који је Египат претворио у међународну велесилу стварајући царство које се протезало од азијских региона јужне Сирије и Канана на истоку, до Нубије на југу.[6] Мање је познато да ли је Египатско царство покривало још више подручја. Старији египтолози, и недавно Ед Мејер, веровали су да је Тутмос такође покорио острва Егејског мора.[7] Ово се у данашње време више не може подржати. Потчињавање Месопотамије је незамисливо; а да ли су данци Алашије (Кипра) били више од повремених поклона, остаје упитно.[8] У већини његових похода, његови непријатељи су поражавани од града до града све док се не би потчинили. Преферентна тактика била је потчињавање једног много слабијег града или државе, што је резултирало предајом сваке фракције док се не би постигла потпуна доминација.

Види јошУреди

РеференцеУреди

  1. ^ Dodson, Aidan. Hilton, Dyan. The Complete Royal Families of Ancient Egypt, Thames and Hudson. p132. 2004. ISBN 0-500-05128-3
  2. ^ Campbell, Edward Fay Jr. The Chronology of the Amarna Letters with Special Reference to the Hypothetical Coregency of Amenophis III and Akhenaten. p.5. Baltimore, The Johns Hopkins Press, 1964.
  3. ^ Leprohon, Ronald (2013), Denise Doxey, editor, The Great Name: Ancient Egyptian Royal Titulary, Atlanta: Society of Biblical Literature
  4. ^ Lichtheim, Miriam (2019). Ancient Egyptian Literature (на језику: енглески). Univ of California Press. стр. 340. ISBN 9780520305847. Приступљено 22. 10. 2019. 
  5. ^ J.H. Breasted, Ancient Times: A History of the Early World; An Introduction to the Study of Ancient History and the Career of Early Man. Outlines of European History 1. Boston: Ginn and Company, 1914, p.85
  6. ^ page v–vi of the Preface to Thutmose III: A New Biography, University of Michigan Press, 2006
  7. ^ „Ancient Egypt's Greatest Warrior: TuthmosIs The 3rd - Egypt's Napoleon (Full History Documentary)”. dokus4free (на језику: енглески). 18. 3. 2019. Приступљено 30. 3. 2019. 
  8. ^ „Google Translate”. translate.google.com. Приступљено 30. 3. 2019. 

ЛитератураУреди

  • Eloise Jarvis McGraw, "Mara, Daughter of the Nile"
  • Redford, Donald B. (2003). The Wars in Syria and Palestine of Thutmose III. Culture and History of the Ancient Near East 16. Leiden: Brill. ISBN 978-90-04-12989-4. 
  • Der Manuelian, Peter, Studies in the Reign of Amenophis II, Hildesheimer Ägyptologische Beiträge(HÄB) Verlag: 1987
  • Cline, Eric H. and O'Connor, David, Thutmose III : A New Biography, University of Michigan Press, 2006. ISBN 0-472-11467-0, incorporates a number of important new survey articles regarding the reign of Thutmose III, including administration, art, religion and foreign affairs
  • Reisinger, Magnus, Entwicklung der ägyptischen Königsplastik in der frühen und hohen 18. Dynastie, Agnus-Verlag, Münster 2005, ISBN 3-00-015864-2
  • Breasted, James Henry. Ancient Records of Egypt, [Volume Two, The Eighteenth Dynasty], University of Illinois Press, 2001. ISBN 0-252-06974-9
  • River God by Smith, Wilbur along with the rest of his Egyptian series of historical fiction novels are based in a large part on Thutmose III's time along with his story and that of his mother through the eyes of his mother's vizier mixing in elements of the Hyksos' domination and eventual overthrow.
  • C. Lilyquist: The Gold Bowl Naming General Djehuty: A Study of Objects and Early Egyptology, In: Metropolitan Museum Journal, Vol. 23, 1988 (1988), pp.5-68
  • N. Reeves: The Ashburnham ring and the burial of General Djehuty: In: Journal of Egyptian Archaeology 79 (1993), pp.259-261

Спољашње везеУреди

Претходник:
Хатшепсут
Египатски фараон
Осамнаеста династија

Наследник:
Аменхотеп II