Википедија

Сиријус

бинарни звездани систем у сазвежђу Великог пса
(преусмерено са Sirius)

Сиријус (αCMa) је најсјајнија звезда ноћног неба посматрано са Земље, са привидном величином (магнитудом) од −1,47. Налази се у сазвежђу Велики пас (Canis Maior). Сиријус је видљив зими, у касну јесен пред јутро и у рано пролеће након сумрака, и то са целе јужне полулопте и са северне полулопте на географским ширинама не већим од 75°. Координате су му: 6 сати 43 минуте (ректасцензија) и -16° 35' (деклинација). На зимском небу се може најлакше пронаћи уколико пратимо праву одређену трима звездама у појасу сазвежђа Орион ка југоистоку. Свако небеско тело, на ноћном небу, сјајније од Сиријуса је засигурно планета (уколико се не ради о метеору, комети, авиону...). Звезда Сиријус је удаљена од нас 8,7 с. г., док годишња паралакса ове звезде износи 0,375".[25]

Сиријус
Сиријус на карти 100x100
Сиријус
Позиција Сирујуса (заокружено)
Опсервациони подаци
Епоха J2000.0      Равнодневница ICRS
Сазвежђе Велики пас
Изговор /ˈsɪriəs/[1]
Сиријус
Ректасцензија 06h 45m 08.91728s[2]
Деклинација −16° 42′ 58.0171″[2]
Привидна магнитуда (V) −1.46[3]
A
Ректасцензија 06h 45m 08.917s[4]
Деклинација −16° 42′ 58.02″[4]
Привидна магнитуда (V) −1.47[5]
B
Ректасцензија 06h 45m 09.0s[6]
Деклинација −16° 43′ 06″[6]
Привидна магнитуда (V) 8.44[5]
Карактеристике
Сиријус A
Еволуциони ступањ Главни низ
Спектрални тип A0mA1 Va[7]
U−B индекс боја −0.05[3]
B−V индекс боја +0.00[3]
Сиријус B
Еволуциони ступањ Бели патуљак
Спектрални тип DA2[5]
U−B индекс боја −1.04[8]
B−V индекс боја −0.03[8]
Астрометрија
Радијална брзина (Rv)−5.50[9] km/s
Сопствено кретање (μ) РА: −546.01[2] мас/г
Дек.: −1223.07[2] мас/г
Паралакса (π)374.4896 ± 0.2313[10] мас
Растојање8,709 ± 0,005 ly
(2,670 ± 0,002 пс)
Сиријус А
Апсолутна магнитуда (MV)+1.42[11]
Сиријус Б
Апсолутна магнитуда (MV)+11.18[8]
Орбита[12]
Примарнаα Canis Majoris A
Компањонα Canis Majoris B
Период (P)50.1284 ± 0.0043 г
Велика полуоса (a)7.4957 ± 0.0025″
Ексцентрицитет (e)0.59142 ± 0.00037
Инклинација (i)136.336 ± 0.040°
Лонгитуда узлазног чвора (Ω)45.400 ± 0.071°
Апсидна епоха (T)1994.5715 ± 0.0058
Аргумент перихела (ω)
(секундарни)		149.161 ± 0.075°
Детаљи
Сиријус А
Маса2.063 ± 0.023[12] M☉
Полупречник1.711[13] R☉
Луминозност25.4[13] L☉
Површинска гравитација (log g)4.33[14] цгс
Температура9,940[14] K
Металичност [Fe/H]0.50[15] dex
Ротација16 km/s[16]
Старост242 ± 5[12] Myr
Сиријус Б
Маса1.018 ± 0.011[12] M☉
Полупречник0.0084 ± 3%[17] R☉
Луминозност0.056[18] L☉
Површинска гравитација (log g)8.57[17] цгс
Температура25,000 ± 200[13] K
Старост228+10
−8[12] Myr
Друге ознаке
Dog Star, Aschere, Canicula, Al Shira, Sothis,[19] Alhabor,[20] Mrgavyadha, Lubdhaka,[21] Tenrōsei,[22] α Canis Majoris (α CMa), 9 Canis Majoris (9 CMa), HD 48915, HR 2491, BD−16°1591, GJ 244, LHS 219, ADS 5423, LTT 2638, HIP 32349[23]
Сиријус Б: EGGR 49, WD 0642-166, GCTP 1577.00[24]
Референтне базе података
SIMBADСистем
A
B

Сиријус је бела звезда, спектралне класе А. Релативно је млада звезда. Близу сазвежђа Велики Пас у коме је Сиријус, налази се сазвежђе Мали Пас (Canis Minor). По митологији ова два пса верно прате Ориона, великог ловца. Орион се налази испред ова два сазвежђа, тако да сва три заузимају велики део неба, на коме су многи занимљиви објекти за астрономска посматрања. Позната је и под народним називом Воларица.

Сиријус изгледа светло због своје унутрашње луминозности и близине Сунчевом систему. На удаљености од 2,64 pc (8,6 ly), систем Сиријус је један од најближих суседа Земље. Сиријус се постепено приближава Сунчевом систему, те се очекује да ће у наредних 60.000 година благо повећати светлину. Након тог времена, његова удаљеност ће почети да се повећава и постаће све мање сјајан, али ће наставити да буде најсјајнија звезда на ноћном небу Земље отприлике следећих 210.000 година.[26]

Референце

уреди
  1. ^ „Sirius”. Dictionary.com Unabridged (v 1.1). Random House, Inc. Приступљено 6. 4. 2008. 
  2. ^ а б в г van Leeuwen, F. (новембар 2007), „Validation of the new Hipparcos reduction”, Astronomy and Astrophysics, 474 (2): 653—664, Bibcode:2007A&A...474..653V, S2CID 18759600, arXiv:0708.1752  , doi:10.1051/0004-6361:20078357 
  3. ^ а б в Hoffleit, D.; Warren Jr., W. H. (1991). „Entry for HR 2491”. Bright Star Catalogue (5th Revised Ed. (Preliminary Version) изд.). CDS. Bibcode:1991bsc..book.....H. 
  4. ^ а б Fabricius, C.; Høg, E.; Makarov, V. V.; Mason, B. D.; Wycoff, G. L.; Urban, S. E. (2002). „The Tycho double star catalogue”. Astronomy and Astrophysics. 384: 180—189. Bibcode:2002A&A...384..180F. doi:10.1051/0004-6361:20011822  . 
  5. ^ а б в Holberg, J. B.; Oswalt, T. D.; Sion, E. M.; Barstow, M. A.; Burleigh, M. R. (2013). „Where are all the Sirius-like binary systems?”. Monthly Notices of the Royal Astronomical Society. 435 (3): 2077—2091. Bibcode:2013MNRAS.435.2077H. S2CID 54551449. arXiv:1307.8047  . doi:10.1093/mnras/stt1433. 
  6. ^ а б Gianninas, A.; Bergeron, P.; Ruiz, M. T. (2011). „A Spectroscopic Survey and Analysis of Bright, Hydrogen-rich White Dwarfs”. The Astrophysical Journal. 743 (2): 138. Bibcode:2011ApJ...743..138G. S2CID 119210906. arXiv:1109.3171  . doi:10.1088/0004-637X/743/2/138. 
  7. ^ Gray, R. O.; Corbally, C. J.; Garrison, R. F.; McFadden, M T.; Robinson, P. E. (2003). „Contributions to the Nearby Stars (NStars) Project: Spectroscopy of Stars Earlier than M0 within 40 Parsecs: The Northern Sample. I.”. Astronomical Journal. 126 (4): 2048—2059. Bibcode:2003AJ....126.2048G. S2CID 119417105. arXiv:astro-ph/0308182  . doi:10.1086/378365. 
  8. ^ а б в McCook, G. P.; Sion, E. M. (2014). „Entry for WD 0642-166”. A Catalogue of Spectroscopically Identified White Dwarfs. Vizier Online Data Catalog. CDS. Bibcode:2016yCat....102035M. 
  9. ^ Gontcharov, G. A. (2006). „Pulkovo Compilation of Radial Velocities for 35 495 Hipparcos stars in a common system”. Astronomy Letters. 32 (11): 759—771. Bibcode:2006AstL...32..759G. ISSN 1063-7737. S2CID 119231169. arXiv:1606.08053  . doi:10.1134/S1063773706110065. 
  10. ^ Brown, A. G. A.; et al. (Gaia collaboration) (2021). „Gaia Early Data Release 3: Summary of the contents and survey properties”. Astronomy & Astrophysics. 649: A1. Bibcode:2021A&A...649A...1G. S2CID 227254300. arXiv:2012.01533  . doi:10.1051/0004-6361/202039657.  Gaia EDR3 record for this source at VizieR.
  11. ^ Brosch 2008, стр. 89–117, "Modern optical measurements"
  12. ^ а б в г д Bond, Howard E.; Schaefer, Gail H.; Gilliland, Ronald L.; Holberg, Jay B.; Mason, Brian D.; Lindenblad, Irving W.; Seitz-McLeese, Miranda; Arnett, W. David; Demarque, Pierre; Spada, Federico; Young, Patrick A.; Barstow, Martin A.; Burleigh, Matthew R.; Gudehus, Donald (2017). „The Sirius System and Its Astrophysical Puzzles: Hubble Space Telescope and Ground-based Astrometry”. The Astrophysical Journal. 840 (2): 70. Bibcode:2017ApJ...840...70B. S2CID 51839102. arXiv:1703.10625  . doi:10.3847/1538-4357/aa6af8. 
  13. ^ а б в Liebert, James; Young, P. A.; Arnett, David; Holberg, J. B.; Williams, Kurtis A. (2005). „The Age and Progenitor Mass of Sirius B”. The Astrophysical Journal. 630 (1): L69—L72. Bibcode:2005ApJ...630L..69L. S2CID 8792889. arXiv:astro-ph/0507523  . doi:10.1086/462419. 
  14. ^ а б Adelman, Saul J. (8—13. 7. 2004). „The Physical Properties of normal A stars”. Proceedings of the International Astronomical Union. Poprad, Slovakia: Cambridge University Press. стр. 1—11. Bibcode:2004IAUS..224....1A. doi:10.1017/S1743921304004314  . 
  15. ^ Qiu, H. M.; Zhao, G.; Chen, Y. Q.; Li, Z. W. (2001). „The Abundance Patterns of Sirius and Vega”. The Astrophysical Journal. 548 (2): 953—965. Bibcode:2001ApJ...548..953Q. doi:10.1086/319000  . 
  16. ^ Royer, F.; Gerbaldi, M.; Faraggiana, R.; Gómez, A. E. (2002). „Rotational velocities of A-type stars. I. Measurement of v sin i in the southern hemisphere”. Astronomy and Astrophysics. 381 (1): 105—121. Bibcode:2002A&A...381..105R. S2CID 13133418. arXiv:astro-ph/0110490  . doi:10.1051/0004-6361:20011422. 
  17. ^ а б Holberg, J. B.; Barstow, M. A.; Bruhweiler, F. C.; Cruise, A. M.; Penny, A. J. (1998). „Sirius B: A New, More Accurate View”. The Astrophysical Journal. 497 (2): 935—942. Bibcode:1998ApJ...497..935H. doi:10.1086/305489  . 
  18. ^ Sweeney, M. A. (1976). „Cooling times, luminosity functions and progenitor masses of degenerate dwarfs”. Astronomy and Astrophysics. 49: 375—385. Bibcode:1976A&A....49..375S. 
  19. ^ Hinckley, Richard Allen (1899). Star-names and Their Meanings. New York: G. E. Stechert. стр. 117—129. 
  20. ^ Gingerich, O. (1987). „Zoomorphic Astrolabes and the Introduction of Arabic Star Names into Europe”. Annals of the New York Academy of Sciences. 500 (1): 89—104. Bibcode:1987NYASA.500...89G. S2CID 84102853. doi:10.1111/j.1749-6632.1987.tb37197.x. 
  21. ^ Singh, Nagendra Kumar (2002). Encyclopaedia of Hinduism, A Continuing Series. Anmol Publications PVT. LTD. стр. 794. ISBN 81-7488-168-9. 
  22. ^ Spahn, Mark; Hadamitzky, Wolfgang; Fujie-Winter, Kimiko (1996). The Kanji dictionary. Tuttle language library. Tuttle Publishing. стр. 724. ISBN 0-8048-2058-9. 
  23. ^ „Sirius A”. SIMBAD Astronomical Database. Centre de Données astronomiques de Strasbourg. Приступљено 20. 10. 2007. 
  24. ^ „Sirius B”. SIMBAD Astronomical Database. Centre de Données astronomiques de Strasbourg. Приступљено 23. 10. 2007. 
  25. ^ Schaaf, Fred (2008). The Brightest Stars. Hoboken, New Jersey: John Wiley & Sons. стр. 94. ISBN 978-0-471-70410-2. 
  26. ^ Tomkin, Jocelyn (април 1998). „Once and Future Celestial Kings”. Sky and Telescope. 95 (4): 59—63. Bibcode:1998S&T....95d..59T. 

Литература

уреди

Спољашње везе

уреди
 
Сиријус на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Сиријус&oldid=27924460”