Парсек

мерна јединица
(преусмерено са Parsec)

Парсек (симбол: pc) представља јединицу дужине која се користи за мерење великих удаљености до астрономских објеката ван Сунчевог система, приближно једнака 3,26 светлосних година или 206,000 астрономских јединица (ау), односно 30,9 билиона километара (19,2 билиона миља).[а] Парсек се добија коришћењем паралаксе и тригонометрије, а дефинише се као растојање на којем 1 ау покрива угао од једне лучне секунде[1] (1/3600 степена). Ово одговара 648,000/π астрономских јединица, тј. .[2] Најближа звезда, Проксима Кентаури, удаљена је око 13 парсека (42 светлосне године) од Сунца.[3] Већина звезда видљивих голим оком налази се унутар неколико стотина парсека од Сунца, а најудаљеније на неколико хиљада.[4]

Парсек
Stellarparallax parsec1.svg
Парсек је растојање од Сунца до астрономског објекта који има угао паралаксе од једне лучне секунде (приказ није у размери)
Информације о јединици
СистемАстрономске јединице
Јединицадужина/растојање
Симболpc 
Јединична претварања
1 pc у ...... је једнак са ...
   метричке (СИ) јединице   3,0857×1016 m
   ~31 петаметара
   imperial & УС јединице   1,9174×1013 mi
   Астрономске јединице   2,062,65×105 au
   3,261,56 ly
Парсек

Из осенченог правоуглог троугла можемо извући релацију парсека. Позната нам је једна страница и наспрамни угао, тако да тражену страницу троугла можемо израчунати као:

или

где су употребљене ознаке за светлосну годину sv.g. и за астрономску јединицу a.j.

Реч парсек је портманто израз „паралаксе једне секунде“, који је сковао британски астроном Херберт Хол Тарнер је 1913. године[5] да би астрономима олакшао прорачунавање астрономских растојања из само необрађених података посматрања. Делимично из тог разлога, то је јединица која се преферира у астрономији и астрофизици, иако светлосна година остаје истакнута у популарним научним текстовима и уобичајеној употреби. Иако се парсеци користе за краће удаљености унутар Млечног пута, потребни су вишеструки парсеци за веће размере у свемиру, укључујући килопарсеке (kpc) за удаљеније објекте унутар и око Млечног пута, мегапарсеке (Mpc) за средње галаксије на даљину и гигапарсеци (Gpc) за многе квазаре и најудаљеније галаксије.

У августу 2015. године, Међународна астрономска унија (IAU) донела је Резолуцију Б2 у којој се, као део дефиниције стандардизоване апсолутне и привидне болометријске скале магнитуда, помиње постојећа експлицитна дефиниција парсека као тачно 648,000/π au, или отприлике 3,085,677,581,491,3673×1016 метара (на основу IAU 2012 тачне СИ дефиниције астрономске јединице). Ово одговара дефиницији парсека под малим углом која се налази у многим астрономским референцама.[6][7]

Историја и извођењеУреди

Парсек се дефинише као једнак дужини суседног крака (супротни крак је 1 АЈ) изузетно издуженог замишљеног правоуглог троугла у простору. Две димензије на којима се заснива овај троугао су његов краћи крак, дужине једнe астрономскe јединицe (просечна удаљеност Земља-Сунце), и спуштени угао темена насупрот том краку, који мери једну лучну секунду. Применом правила тригонометрије на ове две вредности, може се извести јединична дужина другог крака троугла (парсек).

Једна од најстаријих метода које користе астрономи за израчунавање удаљености до звезде је одређивање разлике углова између два мерења положаја звезде на небу. Прво мерење се врши са Земље на једној страни Сунца, а друго отприлике пола године касније, када се Земља налази на супротној страни Сунца. Растојање између два положаја Земље када су оба мерења обављена је двоструко веће од растојања између Земље и Сунца. Разлика у углу између два мерења је двоструко већа од угла паралаксе, који се формира од линија од Сунца и Земље до звезде на удаљеном врху. Тада би се растојање до звезде могло израчунати помоћу тригонометрије.[8] Прва успешна објављена директна мерења објекта на међузвезданим растојањима извршио је немачки астроном Фридрих Вилхелм Бесел 1838. године, који је користио овај приступ за израчунавање удаљености од 3,5 парсека од 61 Лабуда.[9]

Раздаљине у парсецимаУреди

Један килопарсек (kpc) износи хиљаду парсека, а један мегапарсек (Mpc) износи милион парсека.

Парсек је иначе згодна јединица за изражавање растојања у васиони. Наиме, просечно растојање између суседних звезда у Галаксији је приближно 1 парсек. Нама најближа звезда, Проксима Кентаури је удаљена од Земље 1.3 парсека. Растојања унутар галаксије се рачунају у килопарсецима, док се међугалактичка растојања изражавају у мегапарсецима. Космолошки велика растојања се најчешће мере другачије. Измери се колики је Доплеров црвени помак одређеног објекта, то се обележава словом z и говори нам колика брзина којом се објекат удаљава од Млечног пута услед ширења свемира. Примери за растојања која се мере парсецима:

Види јошУреди

НапоменеУреди

  1. ^ One trillion here is short scale, ie. 1012 (one million million, or billion in long scale).

РеференцеУреди

  1. ^ „Cosmic Distance Scales – The Milky Way”. Приступљено 24. 9. 2014. 
  2. ^ B. Luque; F. J. Ballesteros (2019). „To the Sun and beyond”. Nature Physics. 15 (12): 1302. doi:10.1038/s41567-019-0685-3 . 
  3. ^ Benedict, G. F.; et al. „Astrometric Stability and Precision of Fine Guidance Sensor #3: The Parallax and Proper Motion of Proxima Centauri” (PDF). Proceedings of the HST Calibration Workshop. стр. 380—384. Приступљено 11. 7. 2007. 
  4. ^ „Farthest Stars”. StarDate. University of Texas at Austin. 15. 5. 2021. Приступљено 5. 9. 2021. 
  5. ^ Dyson, F. W. (март 1913). „The distribution in space of the stars in Carrington's Circumpolar Catalogue”. Monthly Notices of the Royal Astronomical Society. 73 (5): 342. Bibcode:1913MNRAS..73..334D. doi:10.1093/mnras/73.5.334 . »[paragraph 14, page 342] Taking the unit of distance R* to be that corresponding to a parallax of 1″·0 [… Footnote:]
    * There is need for a name for this unit of distance. Mr. Charlier has suggested Siriometer, but if the violence to the Greek language can be overlooked, the word Astron might be adopted. Professor Turner suggests Parsec, which may be taken as an abbreviated form of "a distance corresponding to a parallax of one second".«
     
  6. ^ Cox, Arthur N., ур. (2000). Allen's Astrophysical Quantities (4th изд.). New York: AIP Press / Springer. Bibcode:2000asqu.book.....C. ISBN 978-0387987460. 
  7. ^ Binney, James; Tremaine, Scott (2008). Galactic Dynamics (2nd изд.). Princeton, NJ: Princeton University Press. Bibcode:2008gady.book.....B. ISBN 978-0-691-13026-2. 
  8. ^ High Energy Astrophysics Science Archive Research Center (HEASARC). „Deriving the Parallax Formula”. NASA's Imagine the Universe!. Astrophysics Science Division (ASD) at NASA's Goddard Space Flight Center. Приступљено 26. 11. 2011. 
  9. ^ Bessel, F. W. (1838). „Bestimmung der Entfernung des 61sten Sterns des Schwans” [Determination of the distance of the 61st star of Cygnus]. Astronomische Nachrichten. 16 (5): 65—96. Bibcode:1838AN.....16...65B. doi:10.1002/asna.18390160502. Архивирано из оригинала на датум 24. 6. 2007. 

ЛитератураУреди

Спољашње везеУреди