Википедија

Sirijus

бинарни звездани систем у сазвежђу Великог пса

Sirijus (αCMa) je najsjajnija zvezda noćnog neba posmatrano sa Zemlje, sa prividnom veličinom (magnitudom) od −1,47. Nalazi se u sazvežđu Veliki pas (Canis Maior). Sirijus je vidljiv zimi, u kasnu jesen pred jutro i u rano proleće nakon sumraka, i to sa cele južne polulopte i sa severne polulopte na geografskim širinama ne većim od 75°. Koordinate su mu: 6 sati 43 minute (rektascenzija) i -16° 35' (deklinacija). Na zimskom nebu se može najlakše pronaći ukoliko pratimo pravu određenu trima zvezdama u pojasu sazvežđa Orion ka jugoistoku. Svako nebesko telo, na noćnom nebu, sjajnije od Sirijusa je zasigurno planeta (ukoliko se ne radi o meteoru, kometi, avionu...). Zvezda Sirijus je udaljena od nas 8,7 s. g., dok godišnja paralaksa ove zvezde iznosi 0,375".[25]

Sirijus
Sirijus na karti 100x100
Sirijus
Pozicija Sirujusa (zaokruženo)
Opservacioni podaci
Epoha J2000.0      Ravnodnevnica ICRS
Sazvežđe Veliki pas
Izgovor /ˈsɪriəs/[1]
Sirijus
Rektascenzija 06h 45m 08.91728s[2]
Deklinacija −16° 42′ 58.0171″[2]
Prividna magnituda (V) −1.46[3]
A
Rektascenzija 06h 45m 08.917s[4]
Deklinacija −16° 42′ 58.02″[4]
Prividna magnituda (V) −1.47[5]
B
Rektascenzija 06h 45m 09.0s[6]
Deklinacija −16° 43′ 06″[6]
Prividna magnituda (V) 8.44[5]
Karakteristike
Sirijus A
Evolucioni stupanj Glavni niz
Spektralni tip A0mA1 Va[7]
U−B indeks boja −0.05[3]
B−V indeks boja +0.00[3]
Sirijus B
Evolucioni stupanj Beli patuljak
Spektralni tip DA2[5]
U−B indeks boja −1.04[8]
B−V indeks boja −0.03[8]
Astrometrija
Radijalna brzina (Rv)−5.50[9] km/s
Sopstveno kretanje (μ) RA: −546.01[2] mas/g
Dek.: −1223.07[2] mas/g
Paralaksa (π)374.4896 ± 0.2313[10] mas
Rastojanje8,709 ± 0,005 ly
(2,670 ± 0,002 ps)
Sirijus A
Apsolutna magnituda (MV)+1.42[11]
Sirijus B
Apsolutna magnituda (MV)+11.18[8]
Orbita[12]
Primarnaα Canis Majoris A
Kompanjonα Canis Majoris B
Period (P)50.1284 ± 0.0043 g
Velika poluosa (a)7.4957 ± 0.0025″
Ekscentricitet (e)0.59142 ± 0.00037
Inklinacija (i)136.336 ± 0.040°
Longituda uzlaznog čvora (Ω)45.400 ± 0.071°
Apsidna epoha (T)1994.5715 ± 0.0058
Argument perihela (ω)
(sekundarni)		149.161 ± 0.075°
Detalji
Sirijus A
Masa2.063 ± 0.023[12] M☉
Poluprečnik1.711[13] R☉
Luminoznost25.4[13] L☉
Površinska gravitacija (log g)4.33[14] cgs
Temperatura9,940[14] K
Metaličnost [Fe/H]0.50[15] dex
Rotacija16 km/s[16]
Starost242 ± 5[12] Myr
Sirijus B
Masa1.018 ± 0.011[12] M☉
Poluprečnik0.0084 ± 3%[17] R☉
Luminoznost0.056[18] L☉
Površinska gravitacija (log g)8.57[17] cgs
Temperatura25,000 ± 200[13] K
Starost228+10
−8[12] Myr
Druge oznake
Dog Star, Aschere, Canicula, Al Shira, Sothis,[19] Alhabor,[20] Mrgavyadha, Lubdhaka,[21] Tenrōsei,[22] α Canis Majoris (α CMa), 9 Canis Majoris (9 CMa), HD 48915, HR 2491, BD−16°1591, GJ 244, LHS 219, ADS 5423, LTT 2638, HIP 32349[23]
Sirijus B: EGGR 49, WD 0642-166, GCTP 1577.00[24]
Referentne baze podataka
SIMBADSistem
A
B

Sirijus je bela zvezda, spektralne klase A. Relativno je mlada zvezda. Blizu sazvežđa Veliki Pas u kome je Sirijus, nalazi se sazvežđe Mali Pas (Canis Minor). Po mitologiji ova dva psa verno prate Oriona, velikog lovca. Orion se nalazi ispred ova dva sazvežđa, tako da sva tri zauzimaju veliki deo neba, na kome su mnogi zanimljivi objekti za astronomska posmatranja. Poznata je i pod narodnim nazivom Volarica.

Sirijus izgleda svetlo zbog svoje unutrašnje luminoznosti i blizine Sunčevom sistemu. Na udaljenosti od 2,64 pc (8,6 ly), sistem Sirijus je jedan od najbližih suseda Zemlje. Sirijus se postepeno približava Sunčevom sistemu, te se očekuje da će u narednih 60.000 godina blago povećati svetlinu. Nakon tog vremena, njegova udaljenost će početi da se povećava i postaće sve manje sjajan, ali će nastaviti da bude najsjajnija zvezda na noćnom nebu Zemlje otprilike sledećih 210.000 godina.[26]

Reference uredi

  1. ^ „Sirius”. Dictionary.com Unabridged (v 1.1). Random House, Inc. Pristupljeno 6. 4. 2008. 
  2. ^ a b v g van Leeuwen, F. (novembar 2007), „Validation of the new Hipparcos reduction”, Astronomy and Astrophysics, 474 (2): 653—664, Bibcode:2007A&A...474..653V, S2CID 18759600, arXiv:0708.1752  , doi:10.1051/0004-6361:20078357 
  3. ^ a b v Hoffleit, D.; Warren Jr., W. H. (1991). „Entry for HR 2491”. Bright Star Catalogue (5th Revised Ed. (Preliminary Version) izd.). CDS. Bibcode:1991bsc..book.....H. 
  4. ^ a b Fabricius, C.; Høg, E.; Makarov, V. V.; Mason, B. D.; Wycoff, G. L.; Urban, S. E. (2002). „The Tycho double star catalogue”. Astronomy and Astrophysics. 384: 180—189. Bibcode:2002A&A...384..180F. doi:10.1051/0004-6361:20011822  . 
  5. ^ a b v Holberg, J. B.; Oswalt, T. D.; Sion, E. M.; Barstow, M. A.; Burleigh, M. R. (2013). „Where are all the Sirius-like binary systems?”. Monthly Notices of the Royal Astronomical Society. 435 (3): 2077—2091. Bibcode:2013MNRAS.435.2077H. S2CID 54551449. arXiv:1307.8047  . doi:10.1093/mnras/stt1433. 
  6. ^ a b Gianninas, A.; Bergeron, P.; Ruiz, M. T. (2011). „A Spectroscopic Survey and Analysis of Bright, Hydrogen-rich White Dwarfs”. The Astrophysical Journal. 743 (2): 138. Bibcode:2011ApJ...743..138G. S2CID 119210906. arXiv:1109.3171  . doi:10.1088/0004-637X/743/2/138. 
  7. ^ Gray, R. O.; Corbally, C. J.; Garrison, R. F.; McFadden, M T.; Robinson, P. E. (2003). „Contributions to the Nearby Stars (NStars) Project: Spectroscopy of Stars Earlier than M0 within 40 Parsecs: The Northern Sample. I.”. Astronomical Journal. 126 (4): 2048—2059. Bibcode:2003AJ....126.2048G. S2CID 119417105. arXiv:astro-ph/0308182  . doi:10.1086/378365. 
  8. ^ a b v McCook, G. P.; Sion, E. M. (2014). „Entry for WD 0642-166”. A Catalogue of Spectroscopically Identified White Dwarfs. Vizier Online Data Catalog. CDS. Bibcode:2016yCat....102035M. 
  9. ^ Gontcharov, G. A. (2006). „Pulkovo Compilation of Radial Velocities for 35 495 Hipparcos stars in a common system”. Astronomy Letters. 32 (11): 759—771. Bibcode:2006AstL...32..759G. ISSN 1063-7737. S2CID 119231169. arXiv:1606.08053  . doi:10.1134/S1063773706110065. 
  10. ^ Brown, A. G. A.; et al. (Gaia collaboration) (2021). „Gaia Early Data Release 3: Summary of the contents and survey properties”. Astronomy & Astrophysics. 649: A1. Bibcode:2021A&A...649A...1G. S2CID 227254300. arXiv:2012.01533  . doi:10.1051/0004-6361/202039657.  Gaia EDR3 record for this source at VizieR.
  11. ^ Brosch 2008, str. 89–117, "Modern optical measurements"
  12. ^ a b v g d Bond, Howard E.; Schaefer, Gail H.; Gilliland, Ronald L.; Holberg, Jay B.; Mason, Brian D.; Lindenblad, Irving W.; Seitz-McLeese, Miranda; Arnett, W. David; Demarque, Pierre; Spada, Federico; Young, Patrick A.; Barstow, Martin A.; Burleigh, Matthew R.; Gudehus, Donald (2017). „The Sirius System and Its Astrophysical Puzzles: Hubble Space Telescope and Ground-based Astrometry”. The Astrophysical Journal. 840 (2): 70. Bibcode:2017ApJ...840...70B. S2CID 51839102. arXiv:1703.10625  . doi:10.3847/1538-4357/aa6af8. 
  13. ^ a b v Liebert, James; Young, P. A.; Arnett, David; Holberg, J. B.; Williams, Kurtis A. (2005). „The Age and Progenitor Mass of Sirius B”. The Astrophysical Journal. 630 (1): L69—L72. Bibcode:2005ApJ...630L..69L. S2CID 8792889. arXiv:astro-ph/0507523  . doi:10.1086/462419. 
  14. ^ a b Adelman, Saul J. (8—13. 7. 2004). „The Physical Properties of normal A stars”. Proceedings of the International Astronomical Union. Poprad, Slovakia: Cambridge University Press. str. 1—11. Bibcode:2004IAUS..224....1A. doi:10.1017/S1743921304004314  . 
  15. ^ Qiu, H. M.; Zhao, G.; Chen, Y. Q.; Li, Z. W. (2001). „The Abundance Patterns of Sirius and Vega”. The Astrophysical Journal. 548 (2): 953—965. Bibcode:2001ApJ...548..953Q. doi:10.1086/319000  . 
  16. ^ Royer, F.; Gerbaldi, M.; Faraggiana, R.; Gómez, A. E. (2002). „Rotational velocities of A-type stars. I. Measurement of v sin i in the southern hemisphere”. Astronomy and Astrophysics. 381 (1): 105—121. Bibcode:2002A&A...381..105R. S2CID 13133418. arXiv:astro-ph/0110490  . doi:10.1051/0004-6361:20011422. 
  17. ^ a b Holberg, J. B.; Barstow, M. A.; Bruhweiler, F. C.; Cruise, A. M.; Penny, A. J. (1998). „Sirius B: A New, More Accurate View”. The Astrophysical Journal. 497 (2): 935—942. Bibcode:1998ApJ...497..935H. doi:10.1086/305489  . 
  18. ^ Sweeney, M. A. (1976). „Cooling times, luminosity functions and progenitor masses of degenerate dwarfs”. Astronomy and Astrophysics. 49: 375—385. Bibcode:1976A&A....49..375S. 
  19. ^ Hinckley, Richard Allen (1899). Star-names and Their Meanings. New York: G. E. Stechert. str. 117—129. 
  20. ^ Gingerich, O. (1987). „Zoomorphic Astrolabes and the Introduction of Arabic Star Names into Europe”. Annals of the New York Academy of Sciences. 500 (1): 89—104. Bibcode:1987NYASA.500...89G. S2CID 84102853. doi:10.1111/j.1749-6632.1987.tb37197.x. 
  21. ^ Singh, Nagendra Kumar (2002). Encyclopaedia of Hinduism, A Continuing Series. Anmol Publications PVT. LTD. str. 794. ISBN 81-7488-168-9. 
  22. ^ Spahn, Mark; Hadamitzky, Wolfgang; Fujie-Winter, Kimiko (1996). The Kanji dictionary. Tuttle language library. Tuttle Publishing. str. 724. ISBN 0-8048-2058-9. 
  23. ^ „Sirius A”. SIMBAD Astronomical Database. Centre de Données astronomiques de Strasbourg. Pristupljeno 20. 10. 2007. 
  24. ^ „Sirius B”. SIMBAD Astronomical Database. Centre de Données astronomiques de Strasbourg. Pristupljeno 23. 10. 2007. 
  25. ^ Schaaf, Fred (2008). The Brightest Stars. Hoboken, New Jersey: John Wiley & Sons. str. 94. ISBN 978-0-471-70410-2. 
  26. ^ Tomkin, Jocelyn (april 1998). „Once and Future Celestial Kings”. Sky and Telescope. 95 (4): 59—63. Bibcode:1998S&T....95d..59T. 

Literatura uredi

Spoljašnje veze uredi

 
Sirijus na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Сиријус&oldid=27552933”