Отворите главни мени

Луминозност у астрономији представља укупну енергију коју звезда емитује за једну секунду на свим таласним дужинама.[1] Луминозност се најчешће изражава у ватима или у луминозности Сунца (L ≈ 3,9 × 1026 W). Најсјајнији суперџинови имају луминозност реда величине 105 L, док најслабији црвени патуљци имају луминозност око 10-5 L.[2]

ИзвориУреди

  1. ^ Patrick Moore, ур. (2002). Philip's Astronomy Encyclopaedia (на језику: (на језику: енглески)). London: Philip's. ISBN 978-0-540-07863-9. 
  2. ^ Ian Ridpath, ур. (1998). Oxford Dictionary of Astronomy (на језику: (на језику: енглески)). New York: Oxford University Press. ISBN 978-0-19-211596-6. 

Види јошУреди

ЛитератураУреди

  • Ian Ridpath, ур. (1998). Oxford Dictionary of Astronomy (на језику: (на језику: енглески)). New York: Oxford University Press. ISBN 978-0-19-211596-6. 
  • Patrick Moore, ур. (2002). Philip's Astronomy Encyclopaedia (на језику: (на језику: енглески)). London: Philip's. ISBN 978-0-540-07863-9.