Портал:Астрономија
 | Уколико желите да поново покренете овај портал, прво своју наум изложите заједници на ВП:Трг/Википолитика. |  |
Астрономија на српској Википедији
Овај портал направљен је за википедисте које занима астрономија. Овде можете наћи линкове ка најинтересантнијим темама и новостима из астрономије.
Астрономија је наука која се бави опажањем и објашњавањем појава изван Земље и њене атмосфере. Астрономија проучава порекло, развој, физичка и хемијска својства небеских тела: звезда, звезданих система, планета и других објеката у свемиру, као и процеса који се у њима догађају. Особе које се баве астрономијом зову се астрономи.
Уколико желиш да мењаш ову страну пређи овде.
Општи појмови
астрофизика - галаксија - звезда - комета - Месец - метеори - Млечни пут - опсерваторија - сателит - планета - патуљаста планета - астероид - сазвежђа - Сунце - телескоп - Сунчев систем - помрачење Сунца - Нулта гравитација
Астрономске актуелности
 |
Астероид 1I/2017 U1, назван и 'Оумуамуа откривен је са хавајске Халеакала опсерваторије. Анализом путање је показано да је у питању први астероид пореклом ван Сунчевог система Детаљније |
Слика месеца
Области астрономије
астрометрија - астрофизика - астрохемија - галактичка астрономија - вангалактичка астрономија - космологија - практична астрономија - радиоастрономија - звездана астрономија - аматерска астрономија
Чланак месеца
Квазар (скраћеница од „Квази-стеларни радио извори“ или на енглеском језику QUASi-stellAR radio source) је космолошки извор електромагнетног зрачења, укључујући и светлосно, које показује веома велики црвени помак. Међу научницима влада општа сагласност да је велики црвени помак квазара резултат Хабловог закона. Из тога следи да су квазари и веома удаљени од нас. Да би их уопште могли опазити на толикој удаљености, енергија зрачења квазара морала би да буде далеко већа од енергије зрачења скоро сваког од познатих космичких објеката, са изузетком релативно кратко живећих супернова и експлозија гама зрачења. Они би у ствари требало да зраче енергију која је једнака зрачењу које израче заједно стотину обичних галаксија.
На оптичким телескопима, квазари изгледају као усамљене светлосне тачке или звезде слабашног сјаја, одакле и потиче њихов придев квазистеларни (квазизвездани).
Неки од квазара показују нагле промене у луминозности, из чега се може закључити да су они и веома мали (један објект не може да се мења брже од времена које је потребно светлости да пређе са једног његовог краја на други). Највећи до сада познати црвени помак неког квазара износи 6,4.
Снага квазара сматра се да потиче од гомилања или пропадања материје у супермасивне црне рупе, које се налазе у језгрима удаљених галаксија, чинећи квазаре тако луминозном верзијом једне општије класе објеката под називом активне галаксије. Иначе, ни један други тренутно познати механизам не би могао да објасни толико велику снагу и брзу променљивост зрачења квазара.
Биографија
Едмунд Халеј (29. октобар 1656. – 14. јануар 1742.) је био енглески астроном и геофизичар. Био је директор Гриничке опсерваторије и краљевски астроном, по ком је назив добила Халејева комета. Први је утврдио да су комете уочене 1682, 1601. и 1531. исто тело које се периодично појављује. Израдио је први каталог сјајних звезда јужног неба и прву метеоролошку карту.
Обавештења
Уколико имате нека питања или сугестије везана за Астрономију и Портал:Астрономију напишите је овде.
Мењајући странице вазане за астрономију не заборавите oда их ставите у одређену категорију. На крају исписујете [[Категорија:њено име]].
Категорије везане за астрономију можете наћи овде.
Уколико направите неку клицу везану за астрономију, означите такву страницу додајући {{клица-космос}}. Листу клица наћићете у Клицама из Астрономије.
Да ли знате да...
- ... је Јупитер удаљен од Сунца 778.330.000 километара?
- ... је до сада примећено 63 тела или месеца како круже око Јупитера?
- ... је маса Венере 4,869×1024 kg?
- ... 96% Венерине атмосфере чини угљен-диоксид?
- ... средња вредност температуре на површини Венере износи 464 °C?
- ... на Венери постоји око 100.000 мањих вулкана?
- ... је Уран опасан са десет прстенова?
- ... да на Урану лето и зима трају по 21 годину?
- ...да постоји планета дијаманата близу нашег система?
Потребни чланци
Потребно направити:
практична астрономија - звездане карте - Толенов спектрални тип - Космос (ракета) - Дневни радио-ројеви
Потребно употпунити:
Звезда - Космологија - Небеско тело - Природни сателит - појас астероида - Метис - Адрастеја - Амалтеа - Ганимед - Леда - Хималиа - Лиситеа - Елара - Ананке - Карме - Пасифе - Синопе - звездана еволуција - Сатурнови прстенови - молекуларни облак -
