Метис је најближи сателит Јупитеру. По грчкој митологији Метис је била титан али и Зевсова (паралела у римској митологији је Јупитер) прва жена.[1] Овај сателит је открио Стивен Синот 1979. Метис и Адрастеја леже у Јупитеровом главном прстену. Пречник овог сателита је 40 km и налази се 128.000 km од Јупитера.

Метис

Фотографија коју је сонда Галилео забележила у новембру 1996
Фотографија коју је сонда Галилео забележила у новембру 1996

Планета Јупитер
Откриће
Открио Стивен Синот
Датум открића 4. март 1979
Карактеристике орбите
Апоапсис 128.100 km
Екцентрицитет 0,0012
Период револуције 0,295
Период ротације 0,295 Tage
Нагиб 0,019
Физичке карактеристике
Средњи полупречник 43 km
Маса 1,25 × 1017 kg
Густина 2,8 g/cm³
Магнитуда 17,50

Откриће и посматрања

уреди

Открио га је амерички астроном Стивен Синот 1979. године посматрајући слике са летелице Војаџер, након чега му је дата привремена ознака C/1979 Ј 3. Године 1983. добија званично име Метис по митолошком бићу Титану из грчке митологије. Метис је била жена-титан, прва супруга бога Зевса. С обзиром да је на фотографијама Војаџера Метис био само тачкица, дуго се није знало много о физичким обележјима сателита. Тек доласком летелице Галилео 1998. године у његову близину направљени су снимци скоро целе површине овог сателита.[2]

Физичке особине

уреди

Сателит је неправилног облика и промера 60х40х34 km што га чини другим најмањим унутрашњим сателитом Јупитера. Није му позната тачна маса, али процењујући његову средњу густину на 0,86 g/cm³, слично Амалтеји, маса би могла бити око 3,6 х 1016 kg. Оваква густина води до закључка да је Метис вероватно састављен од воденог леда са порозношћу 10—15%. Површина Метиса је избраздана многим кратерима, тамна и црвенкасте је боје.

Орбита

уреди

Орбита Метиса је најближа Јупитеру од његова четири мала унутрашња сателита. На раздаљини од 128.000 km од Јупитера, орбита има веома малу ексцентричност (0,0002) и нагиб (0,06°). Орбита је иначе у оквиру Јупитеровог главног прстена. Сателит ротира синхроно са орбиталним периодом, а најдужа ос ротације је поравната према Јупитеру. С обзиром на то да је Метис у оквиру пречника Јупитерове синхронизоване орбите, плимне силе доводе до тога да се орбита сателита полако приближава Јупитеру, тако да ће у далекој будућности Метис евентуално ударити у матичну планету.[3]

Референце

уреди
  1. ^ „Metis”. Greek Mythology. Приступљено 4. 2. 2020. 
  2. ^ „Metis”. solarsystem.nasa.gov. Архивирано из оригинала 04. 05. 2019. г. Приступљено 16. 1. 2020. 
  3. ^ „Metis, satélite de Júpiter”. Planète Astronomie. Приступљено 4. 2. 2020. 

Спољашње везе

уреди