Маратон

Маратон је трка на 42.195 м (26 миља и 385 јарди).

Маратон

Хаиле Гебрселасије на берлинском маратону 2008. године.

Име „маратон“ долази од легенде о Филипидесу, грчком војнику, који је, према легенди, трчао од града Маратона до Атине да јави да су Персијанци поражени у Маратонској бици, а одмах потом издахнуо. Не постоје докази да се такав догађај стварно одиграо: према грчком историчару из 5. века пре наше ере, Херодоту, Филипидес је у ствари трчао од Атине до Спарте. Легенду да је трчао од Маратона до Атине записали каснији аутори, и она се појављује у Плутарховој књизи О Слави Атине у првом веку нове ере. Међународни олимпијски комитет процењује раздаљину од Маратонског бојишта до Атине на 34,5 km.

ДужинаУреди

Година	Дужина км
1896.	40
1900.	40,26
1904.	40
1906.	41,86
1908.	42,195
1912.	40,2
1920.	42,75
Од 1924.	42,195

Дужина маратона у почетку није била стандардизована, важно је било само да се сви атлетичари такмиче на истој стази. Тачна дужина олимпијског маратона је варирала у зависности од руте која је одређивана за свако такмичење. Прва и трећа маратонска трка су биле у дужини од 40 km (25 mi).

Године 1908, олимпијски маратон у Лондону је требало да стартује код Виндзорског дворца, а да се заврши на олимпијском стадиону, али су организатори трке одлучили да се трка заврши испред краљевске ложе (Royal Box). Ово је стазу учинило дугом 42,195 km. На 6 олимпијских игара између 1900. и 1920, било је 6 различитих дужина, укључујући и 2 нове дужине после Британских игара 1908.

Фиксну дужину од 42,195 km је 1921. године усвојила Међународна аматерска атлетска федерација (ИААФ) као званичну дужину маратона.

ИсторијаУреди

Идеја организовања трке је потекла од Мишела Бреала (Michel Bréal), чија је жеља била да се маратон уврсти у програм првих модерних Олимпијских игара, одржаних 1896. у Атини. Ову идеју су снажно подржали Пјер де Кубертен, оснивач модерних Олимпијских игара, као и Грци. Грци су организовали квалификациону трку за олимпијски маратон, и на овом првом маратону је победио Харилаос Василакос (Charilaos Vasilakos) са временом од 3 сата и 18 минута. Спиридон „Спирос“ Луис је стигао пети на квалификацијама, али је на олимпијади победио са временом од 2 сата, 58 минута и 50 секунди, иако је успут застао да попије чашу вина у локалној крчми.

Олимпијске традицијеУреди

Припреме за олимпијски маратон 1896.

Од оснивања модерних Олимпијских игара, традиција је да је мушки олимпијски маратон последње такмичење у атлетском календару, са финишем на олимпијском стадиону, често само пар сати пре церемоније затварања игара.

Ова традиција је оснажена много старијом традицијом на Летњим олимпијским играма 2004, када се давно успостављена рута од Маратона до Атине завршила на Олимпијском стадиону Спиридон Луис где су се одржавале Летње олимпијске игре 1896.

Трчање маратонаУреди

Такмичење у маратону се често сматра надљудским напором, али многи тренери верују да је могуће за свакога ко је вољан да уложи време и труд. Многи људи који заврше маратон део или целу стазу преходају.

Гликоген и „зид“Уреди

Угљени хидрати које човек поједе се у јетри и мишићима претварају у гликоген, који се складишти. Гликоген брзо сагорева и снабдева брзом енергијом. Тркачи могу да ускладиште око 2.000 kcal у гликогену у телу, што је довољно за око 32 km трчања. Многи тркачи кажу да после ове тачке трчање постаје знатно напорније. Како се резерве гликогена троше, тело мора да сагорева ускладиштене масти да би обезбедило енергију, а масти не сагоревају толико ефикасно. Када се ово догоди, тркач осећа драматичан замор. Овај феномен се назива „ударањем у зид“. По многим тренерима, циљ тренирања за маратон је да се максимизује ограничена количина расположивог гликогена, да замор кад се „удари у зид“ не би био толико драматичан.

ТренингУреди

За већину тркача, маратон је најдужа трка коју су икада предузели. Многи тренери верују да је најважнији елемент у тренирању за маратон трчање на дуже стазе. Обично рекреациони тркачи покушавају да достигну максимум за маратон. Искуснији маратонци некад трче на дуже стазе, и претрчавају више километара недељно.

Добар програм тренирања траје пет или шест месеци, са постепеним повећавањем дужине сваке две недеље.

Током тренинга за маратон, важно је дати телу довољно времена за опоравак. Ако осети замор или бол, тркач би требало да се одмори неколико дана да дозволи телу да се опорави.

Пре тркеУреди

Током последњих две или три недеље пре маратона, тркачи обично редукују свој недељни тренинг (обично за око 50—75% од највеће километраже) а последњих неколико дана се потпуно одмарају да би омогућили телу да се опорави за већи напор. Многи маратонци повећавају унос угљених хидрата у недељи која претходи маратону, да би омогућили телу да направи веће залихе гликогена. Ова фаза тренинга се такође назива наоштравањем.

Непосредно пре трке, многи тркачи се уздржавају од конзумирања чврсте хране, да би избегли проблеме са варењем. Такође воде рачуна да буду добро хидратисани и да уринирају и обаве велику нужду пре трке. Многе стазе имају портабл тоалете, али редови могу бити дугачки, посебно на већим маратонима. Лагано истезање пре трке чини да мишићи буду савитљивији.

За време тркеУреди

Тренери саветују да се за време маратона одржава једнак темпо ако је могуће. Вода и лагани спортски напици као што је Гаторејд који су доступни током трке би требало да се редовно конзумирају. Гелови на бази угљених хидрата попут ПауерГела су такође добар начин да се стекне више енергије, али они би требало да се разреде у води кад се конзумирају; у супротном могу да доведу до мучнине и повраћања.

Обично постоји максимум дозвољеног времена од око шест сати, после чега се стаза затвара, мада неки већи маратони држе стазу отвореном значајно дуже. За оне којима је трчање само хоби, времена испод четири сата се могу сматрати добрим. Зацртавање циљног времена олакшава одржавање равномерног темпа.

После маратонаУреди

Нормално је да се после маратона осећају болови у мишићима. Већини тркача треба око недељу дана да се опораве од маратона.

Светски рекорди и „најбољи на свету“Уреди

Светски рекорди нису званично признати од стране ИААФ-а до 1. јануара, 2004; пре тога најбоља времена на маратонима су називана 'најбољим на свету'. Стазе морају одговарати стандардима ИААФ-а да би рекорди били признати. Ипак маратонске трке се умногоме разликују у узбрдицама и низбрдицама, стазама и подлози, што егзактна упоређивања чини немогућим. Најбржа времена се углавном постижу на равним стазама близу нивоа мора, за време добрих временских услова и уз помоћ подизача темпа.

Први признати светски рекорд за мушкарце је 2 сата 4 минута и 55 секунди, а поставио га је Пол Тергат на Берлинском маратону, 28. септембра, 2003. (ратификован као светски рекорд од стране ИААФа 1. јануар 2004.), што је напредак од 20 минута и 44 секунде од 1947. године. Светски рекорд за жене Пола Редклиф, са временом од 2 сата, 15 минута и 25 секунди, а поставила га је на Лондонском маратону, 13. априла, 2003. године.

Тренутни рекорд код мушкараца је 2:01:39 а поставио га је Елиуд Кипчоге из Кеније 15. септембра 2018. на трци у Берлину. Код жена рекорд држи Пола Редклиф из Уједињеног Краљевства резултатом 2:15:25, а постигнут је у Лондону, 13. априла 2003.

Листа најбољих резултата у маратону за мушкарцеУреди

Ово је листа атлетичара, који су маратон трчали брже од 2:04:15 са стањем на дан 8. јануар 2019. године. (Напомена: већина атлетичара је по неколико пута трчала у овом времену. Приказан је само најбољи резултат. Елиуд Кипчоге је 6. маја 2017. учествовао у пројекту компаније Најки Breaking2 и претрчао маратон за 2:00:25, али се тај резултат не убраја на листу најбољих због коришћења посебних технологија)

Пласман	Резултат	Име	Дат. рођ.	Држава	Место	Датум
1.	2:01:39	Елиуд Кипчоге	5. новембар 1984.	Кенија	Берлин, Немачка	16. септембар 2018.
2.	2:02:57	Денис Кипруто Кимето	22. јануар 1984.	Кенија	Берлин, Немачка	13. октобар 2014.
3.	2:03:03	Кенениса Бекеле	12. јун 1982.	Етиопија	Берлин, Немачка	25. септембар 2016.
4.	2:03:05	Елиуд Кипчоге	5. новембар 1984.	Кенија	Лондон, Уједињено Краљевство	24. април 2016.
5.	2:03:13	Емануел Кипчирчир Мутаи	12. октобар 1984.	Кенија	Берлин, Немачка	28. септембар 2014.
6.	2:03:13	Вилсон Кипсанг Кипротич	15. март 1982.	Кенија	Берлин, Немачка	25. септембар 2016.
7.	2:03:38	Патрик Макау Мусјоки	2. март 1985.	Кенија	Берлин, Немачка	25. септембар 2011.
8.	2:03:51	Стенли Бивот	21. април 1986.	Кенија	Лондон, Енглеска	24. април 2016.
9.	2:03:59	Хаиле Гебрселасије	18. април 1973.	Етиопија	Берлин, Немачка	28. септембар 2008.
10.	2:04:11	Тамират Тола	11. август 1991.	Етиопија	Дубаи, Уједињени Арапски Емирати	20. јануар 2017.
11.	2:04:15	Џерфри Кипроно Мутаи	7. октобар 1981.	Кенија	Берлин, Немачка	30. септембар 2012.

Листа најбољих резултата у маратону за женеУреди

Ово је листа атлетичарки, које су маратон трчале брже од 2:19:35 минута са стањем на дан 9. јун 2017. године. (Напомена: већина атлетичарки је по неколико пута трчала у овом времену. Приказан је само најбољи резултат. Лилија Шобухова је у Чикагу 2011. године трчала 2:18:20, али је откривено да је користила допинг, те се тај резултат не убраја у листу најбољих)

Пласман	Резултат	Име	Дат. рођ.	Држава	Место	Датум
1.	2:15:25	Пола Редклиф	17. децембар 1973.	Уједињено Краљевство	Лондон, Уједињено Краљевство	13. април 2003.
2.	2:17:01	Мери Кеитани	18. јануар 1982.	Кенија	Лондон, Уједињено Краљевство	23. април 2017.
3.	2:17:56	Тирунеш Дибаба	1. јун 1985.	Етиопија	Лондон, Уједињено Краљевство	23. април 2017.
4.	2:18:47	Катрин Ндереба	21. јули 1971.	Кенија	Чикаго, САД	7. октобар 2001.
5.	2:18:58	Тики Гелана	22. октобар 1987.	Етиопија	Ротердам, Холандија	15. април 2012.
6.	2:19:12	Мизуки Ногучи	3. јул 1978.	Јапан	Берлин, Немачка	25. септембар 2005.
7.	2:19:19	Ирина Микитенко	23. август 1972.	Немачка	Берлин, Немачка	28. септембар 2008.
7.	2:19:25	Гледис Чероно	12. мај 1983.	Кенија	Берлин, Немачка	27. септембар 2015.
8.	2:19:31	Аселфеш Мергиа	23. јануар 1985.	Етиопија	Дубаи, УАЕ	27. јануар 2012.
9.	2:19:34	Луси Вангуи Кабу	24. март 1984.	Кенија	Дубаи, УАЕ	27. јануар 2012.

Рекорди — мушкарциУреди

(стање 16. јануар 2019)

	Резултат	Име	Год. рођ	Држава	Место	Датум
СР	2:01:39	Елиуд Кипчоге	5. новембар 1984.	Кенија	Берлин, Немачка	16. септембар 2018.
ЕР	2:06:10	Кан Киген Озбилен	15. јануар 1986.	Турска	Сеул, Јужна Кореја	20. март 2016.
САР	2:05:38	Khalid Khannouchi	22. децембар 1971.	Сједињене Америчке Државе	Лондон, Уједињено Краљевство	14. април 2002.
ЈАР	2:06:05	Роналдо да Коста	7. јуни 1970.	Бразил	Берлин, Немачка	20. септембар 1998.
АФР	2:01:39	Елиуд Кипчоге	5. новембар 1984.	Кенија	Берлин, Немачка	16. септембар 2018.
АЗР	2:06:11	Јута Шитара	18. децембар 1991.	Јапан	Токио, Јапан	25. фебруар 2018.
ОКР	2:07:51	Роберт де Кастела	27. фебруар 1957.	Аустралија	Бостон, САД	21. април 1986.
РС	2:13:57	Борислав Девић		Србија АК Црвена звезда, Београд	Хјустон, САД	15. јануар 1995.

Рекорди — женеУреди

(стање 9. јун 2017)

	Резултат	Име	Год. рођ	Држава	Место	Датум
СР	2:15:25	Пола Редклиф	17. децембар 1973.	Уједињено Краљевство	Лондон, Уједињено Краљевство	13. април 2003.
ЕР	2:15:25	Пола Редклиф	17. децембар 1973.	Уједињено Краљевство	Лондон, Уједињено Краљевство	13. април 2003.
САР	2:19:36	Дина Кастор	14. фебруар 1972.	Сједињене Америчке Државе	Лондон, Уједињено Краљевство	23. април 2006
ЈАР	2:26:48	Inés Melchor	30. август 1986.	Перу	Берлин, Немачка	28. септембар 2014.
АФР	2:17:01	Мери Кеитани	18. јануар 1982.	Кенија	Лондон, Уједињено Краљевство	23. април 2017.
АЗР	2:19:12	Мизику Нагучи	3. јули 1978.	Јапан	Берлин, Немачка	25. септембар 2005.
ОКР	2:07:51	Бенита Џонсон	6. мај 1979.	Аустралија	Чикаго, САД	22. октобар 2006.
РС	2:25:23	Оливера Јевтић	24. јули 1977.	Србија и Црна Гора / Србија АК Младост, Ужице	Ротердам, Холандија	13. април 2003.