Američki muzej prirodne istorije
Američki muzej prirodne istorije (engl. American Museum of Natural History - AMNH), smešten na Gornjoj zapadnoj strani Menhetna, u Njujorku, je jedan od najvećih muzeja prirodne istorije na svetu. Smešten u parku Teodora Ruzvelta preko puta Centralnog parka, muzejski kompleks sadrži 28 međusobno povezanih zgrada koje imaju 45 stalnih izložbenih dvorana, pored planetarijuma i biblioteke. Muzejske zbirke sadrže preko 33 miliona primeraka[4][5] biljaka, životinja, fosila, minerala, stena, meteorita, ljudskih ostataka i ljudskih kulturnih artefakata, od kojih se samo mali deo može prikazati u bilo kom trenutku i zauzima više od 190.000 m². Muzej ima 225 stalnog naučnog osoblja, sponzira preko 120 specijalnih ekspedicija svake godine,[6] i prosečno godišnje ima oko pet miliona posetilaca.[7][8]
 Pogled na istočni ulaz sa zapadnog dela Centralnog parka | |
 | |
| Uspostavljen | 6. април 1869. год.[1] |
|---|---|
| Lokacija | Centralni park zapad u Njujorku, SAD 12560 |
| Tip | Prirodna istorija |
| Posetilaca | 5 miliona (2016)[2] |
| Direktor | Elen V. Futer |
| Bebsajt | AMNH.org |
Američki muzej prirodne istorije | |
Невалидна дезигнација | |
| Izgrađeno | 1874. god. |
| NRHP ref. № | 76001235[3] |
| Značajni datumi | |
| Upis u NRHP | 24. jun 1976 |
| Dezign. NYCL | 24. avgust 1967 |
AMNH je privatna 501(c)(3) organizacija.[9] Jedna od izjava o misiji Američkog muzeja prirodne istorije je: „Otkrivanje, tumačenje i širenje - naučnim istraživanjem i obrazovanjem - saznanja o ljudskim kulturama, prirodnom svetu i univerzumu”.[10]
Istorija уреди
)_(17973760300).jpg)
Osnivanje уреди
Pre izgradnje sadašnjeg kompleksa, muzej je bio smešten u zgradi Arsenala u Centralnom parku. Teodor Ruzvelt, stariji, otac Teodora Ruzvelta, 26. predsednika SAD, bio je jedan od osnivača zajedno sa Džonom Dejvidom Volfom, Vilijamom T. Blodžetom, Robertom L. Stjuartom, Endru H. Grinom, Robertom Kolgejtom, Morisom K. Džesupom, Bendžaminom H. Fildom, D. Džekson Stjuardom, i nizom drugih. Osnivanjem muzeja ostvaren je san prirodnjaka dr Alberta S. Bikmora. Bikmor, svojevremeno student zoologa Luisa Agasiza, godinama je neumorno lobirao za osnivanje prirodoslovnog muzeja u Njujorku. Njegov predlog, podržan od strane njegovih moćnih sponzora, dobio je podršku njujorškog guvernera Džona Tompsona Hofmana, koji je 6. aprila 1869. potpisao zakon kojim se zvanično stvoren Američki muzej prirodne istorije.[11]>[12][13]
Prirodnjak dr Albert S. Bikmor osmislio je ideju za Američki prirodnjački muzej 1861. godine.[14] U to vreme studirao je u Kembridžu, u Masačusetsu, u Muzeju uporedne zoologije Luisa Agasiza.[14][15] Uočivši da su mnogi evropski muzeji prirodne istorije bili u naseljenim gradovima, Bikmor je u biografiji napisao: „Sada je Njujork naš grad najvećeg bogatstva i stoga verovatno najbolja lokacija za budući muzej prirodne istorije za celu našu zemlju.“[14] Bikmor je nekoliko godina lobirao za osnivanje prirodnjačkog muzeja u Njujorku.[16] Po završetku Američkog građanskog rata, Bikmor je zamolio brojne istaknute Njujorčane, kao što je Villiam E. Dodž mlađi, da sponziraju njegov muzej.[17][18] Iako sam Dodž nije mogao da finansira muzej u to vreme, upoznao je prirodnjaka sa Teodorom Ruzveltom starijim, ocem budućeg predsednika SAD Teodora Ruzvelta.[17][19]
Pozivi za muzej prirodne istorije su se povećali nakon što je Barnumov američki muzej izgoreo 1868. godine.[17] Osamnaest istaknutih Njujorčana je tog decembra napisalo pismo Komisiji Centralnog parka, tražeći stvaranje prirodnjačkog muzeja u Central Parku.[15][20][21] Komesar Centralnog parka Endrju Hasvel Grin ukazao je na svoju podršku projektu u januaru 1869.[21][20] Za muzej je formiran upravni odbor. Sledećeg meseca Bikmor i Džozef Hodžis Čojt su izradili nacrt povelje za muzej, koju je upravni odbor odobrio bez ikakvih promena. U ovoj povelji je prvi put upotrebljen naziv „Američki muzej prirodne istorije“.[22] Bikmor je rekao da želi da naziv muzeja odražava njegovo „očekivanje da će naš muzej na kraju postati vodeća institucija te vrste u našoj zemlji“, slično Britanskom muzeju.[22] Pre nego što je muzej osnovan, Bikmor je morao da dobije odobrenje od šefa Tvida, vođe moćne i korumpirane političke organizacije Tamani Hol. Zakon o osnivanju Američkog muzeja prirodne istorije morao je da potpiše Džon Tompson Hofman, guverner Njujorka, koji je bio povezan sa Tvidom.[23]
Nakon toga, predsedavajući izvršnog komiteta AMNH-a je pitao Grina da li muzej može da koristi dva gornja sprata Arsenala u Central Parku, a Grin je odobrio zahtev u januaru 1870. godine.[12] Uzorci insekata postavljeni su na donjem nivou Arsenala,[24] dok su kamenje, fosili, sisari, ptice, ribe i gmizavci postavljeni na gornji nivo.[25] Muzej je otvoren u okviru Arsenala 22. maja 1871. godine.[25][26] AMNH je postao popularan u narednim godinama. Lokacija Arsenala je samo u prvih devet meseci 1876. imala 856.773 posetilaca, više nego što je Britanski muzej zabeležio za celu 1874. godinu.[27]
Konstrukcija уреди
Godine 1874, kamen temeljac je položen za prvu zgradu muzeja, koja je sada skrivena od pogleda mnogim zgradama u kompleksu koji danas zauzima veći deo Menhetnskog trga. Originalnu viktorijansku gotičku zgradu, koja je otvorena 1877. godine,[1] dizajnirali su Kalvert Voks i J. Rej Mould, koji su već bili blisko identifikovani sa arhitekturom Centralnog Parka.[28]:19–20
Galerija уреди
-
Bengalski tigar u Američkom muzeju prirodne istorije -
Diorama u Ejkli dvorani afričkih sisara -
Diorama u Ejkli dvorani afričkih sisara -
Diorama u Ejkli dvorani afričkih sisara -
Konzervatorija leptira -
Izložba u Milstinovoj dvorani okeanskog sveta -
Tibetanska Vadžrapani statua -
Tibetanska Kalačakra statua -
Južni opseg muzeja, i neke od zapadnih fasada, iz 1920-ih -
Diorama američkog bizona i račvoroge antilope (desno) -
Pogled na muzej noću, gledajući severozapadno sa zapadnog Centralnog parka
_2~11-29-08.JPG)
.jpg)
Reference уреди
- ^ а б „History 1869–1900”. AMNH. Архивирано из оригинала 24. 1. 2016. г. Приступљено 28. 8. 2012.
- ^ „TEA-AECOM 2018 Theme Index and Museum Index: The Global Attractions Attendance Report” (PDF). Themed Entertainment Association. стр. 62—77. Архивирано (PDF) из оригинала 12. 12. 2020. г. Приступљено 10. 2. 2020.
- ^ „NPS Focus”. National Register of Historic Places. National Park Service. Архивирано из оригинала 25. 07. 2008. г. Приступљено 18. 11. 2011.
- ^ „Dioramas at the Museum: Millions of Specimens in Context”. Архивирано из оригинала 29. 10. 2019. г. Приступљено 22. 2. 2020.
- ^ Reynolds, Jaclyn (September 13, 2016). COSI Forges Unprecedented Partnership with American Museum of Natural History. Center of Science & Industry. cosi.org.
- ^ „American Museum of Natural History - Overview and Programs”. Архивирано из оригинала 16. 2. 2009. г. Приступљено 18. 2. 2009.
- ^ „No. 7 American Museum of Natural History, New York City”. Travel + Leisure. Архивирано из оригинала 12. 5. 2014. г. Приступљено 12. 5. 2014.
- ^ „American Museum of Natural History – Overview and Programs”. Архивирано из оригинала 16. 2. 2009. г. Приступљено 18. 2. 2009.
- ^ „American Museum of Natural History”. Charity Navigator. Архивирано из оригинала 4. 2. 2022. г. Приступљено 25. 3. 2022.
- ^ „Mission Statement”. AMNH. Архивирано из оригинала 14. 12. 2018. г. Приступљено 11. 12. 2018.
- ^ „Timeline: The History of the American Museum of Natural History”. Архивирано из оригинала 11. 2. 2009. г. Приступљено 18. 2. 2009.
- ^ а б Davey 2019, стр. 26.
- ^ Osborn 1911, стр. 12.
- ^ а б в Davey 2019, стр. 22.
- ^ а б Stern, Mellins & Fishman 1999, стр. 182.
- ^ Rieppel, Lukas (2019). Assembling the Dinosaur: Fossil Hunters, Tycoons, and the Making of a Spectacle (на језику: енглески). Cambridge: Harvard University Press. стр. 48—55. ISBN 9780674737587.
- ^ а б в Davey 2019, стр. 23.
- ^ Osborn 1911, стр. 9.
- ^ Osborn 1911, стр. 9–10.
- ^ а б Davey 2019, стр. 23–24.
- ^ а б Osborn 1911, стр. 10.
- ^ а б Davey 2019, стр. 24.
- ^ Davey 2019, стр. 24–25.
- ^ „Natural History Museum in New York”. Hearth and Home. св. 3 бр. 18. 6. 5. 1871. стр. 342. 88750696.
- ^ а б „Home News: the Weather Prominent Arrivals Departures New-York City Brooklyn Westchester County Long Island Staten Island New-Jersey Lectures, Meetings, Etc Haps and Mishaps”. New-York Tribune. 23. 5. 1871. стр. 8. ProQuest 572448008.
- ^ „Opening of the Museum of Natural History at Central Park.”. The New York Times (на језику: енглески). 1871-05-23. ISSN 0362-4331. Приступљено 2022-06-13.
- ^ Stern, Mellins & Fishman 1999, стр. 183.
- ^ Preston, Douglas (1986). Dinosaurs in the Attic: An Excursion into the American Museum of Natural History. New York: St. Martin's Press. ISBN 978-0-312-10456-6.
Literatura уреди
- American Museum of Natural History, Memorial Hall, Theodore Roosevelt Memorial Building (PDF) (Извештај). New York City Landmarks Preservation Commission. 22. 7. 1975. Архивирано (PDF) из оригинала 19. 5. 2021. г.
- Davey, Colin (2019). The American Museum of Natural History and How It Got That Way: With a New Preface by the Author and a New Foreword by Neil deGrasse Tyson. Fordham University Press. ISBN 978-0-8232-8707-9.
- Macaulay-Lewis, Elizabeth (2021). Antiquity in Gotham: The Ancient Architecture of New York City. Fordham University Press. стр. 96—98. ISBN 978-0-8232-9384-1. OCLC 1176326519. Архивирано из оригинала 20. 5. 2022. г. Приступљено 31. 5. 2022.
- The New York State Theodore Roosevelt Memorial (PDF) (Извештај). American Museum of Natural History. 19. 1. 1936. Архивирано (PDF) из оригинала 3. 6. 2022. г.
- Osborn, Henry Fairfield (1911). The American Museum of Natural History: Its Origin, Its History, the Growth of Its Departments to December 31, 1909. "Curators' ed., 600 copies.". Irving Press.
- Preston, Douglas (1986). Dinosaurs in the Attic: An Excursion into the American Museum of Natural History. New York City: St. Martin's Press. ISBN 0-312-10456-1.
