Muzej žrtava genocida

Muzej žrtava genocida
Muzej žrtava genocida
Osnivanje	1992.
Lokacija	Beograd; Srbija
Vrsta	muzej
Direktor	Dejan Ristić
Veb-sajt	Muzej žrtava genocida

Muzej žrtava genocida u Beogradu osnovan je Zakonom o osnivanju Muzeja žrtava genocida^[1] „radi trajnog sećanja na žrtve genocida nad Srbima, prikupljanja, obrade i korišćenja podataka o njima i ostvarivanju obaveza iz Međunarodne konvencije o sprečavanju i kažnjavanju zločina genocida“ i dalje: „Muzej se može baviti i prikupljanjem, obradom i korišćenjem podataka o genocidu nad Jevrejima, Romima i pripadnicima drugih naroda i nacionalnih manjina.“, a počeo je institucionalno da funkcioniše od januara 1995. godine. Muzej žrtava genocida je registrovan, prema Zakonu o osnivanju, sa sedištem u Kragujevcu, a celokupna delatnost, sem računovodstvenih poslova, odvija se u Beogradu, gde se nalaze i radni prostori organizacione jedinice (Dokumentacioni centar) Muzeja na Trgu Nikole Pašića br. 11.

Zadaci uredi

Zadaci Muzeja su: prikupljanje, obrada i čuvanje podataka o pojedinačnim i grupnim žrtvama zločina genocida i drugim činjenicama: prinudno raseljavanje, uzimanje talaca, odvođenje u logor, prinudni rad, pljačka imovine, upotreba nedozvoljenih sredstava u borbi, uništavanje i pljačka kulturno-istorijskih spomenika i dobara, prikupljanje, obrada i čuvanje građe o zločinima genocida, izvršiocima zločina genocida, spasiocima žrtava genocida, utvrđivanje i obeležavanje mesta stradanja žrtava, obezbeđivanje korišćenja kulturno-istorijske građe i saznanja u kulturne, obrazovne, vaspitne i informativne svrhe, saradnja sa srodnim institucijama u zemlji i inostranstvu, organizacija stručnih i naučnih skupova posvećenih sećanju na zločine genocida.

Najznačajniji projekat uredi

Projekat „Žrtve rata 1941-1945“ (Revizija Popisa “Žrtve rata 1941-1945„ iz 1964. godine). Cilj projekta je poimenično utvrđivanje žrtava Drugog svetskog rata sa punom identifikacijom, bez obzira na nacionalnu, versku, etničku, ideološku i vojno-formacijsku pripadnost.

Zbirke i fondovi uredi

1. Zbirka dokumenata (Fond "Žrtve rata 1941-1945", Fond građe o ratnim sukobima od 1991. godine, Fond Međunarodni sud pravde, Fond Međunarodni krivični tribunal za bivšu Jugoslaviju u Hagu, Fond legata), 2. Zbirka predmeta, 3. Zbirka umetničkih dela, 4. Zbirka dokumentarnih fotografija, 5. Multimedijalna zbirka (Videoteka, Audioteka, Digitalni zapisi, Mikrofilmovi, Filmovi, Mape), 6. Pomoćne zbirke i fondovi (Fond kopija arhivske građe, Fond zapisa sa interneta, Fond kopija digitalnih zapisa, Biblioteka, Hemeroteka). 7. 15 ličnih fondova

Delatnost uredi

Muzej je bio organizator ili suorganizator više izložbi, objavljeno je više knjiga, a kustosi su objavili nekoliko desetina priloga u stručnoj literaturi u zemlji i inostranstvu. Muzej je takođe bio organizator i suorganizator naučnih skupova (Beograd, Njujork, Banja Luka, Jerusalim), a kustosi su učestvovali na više naučnih skupova u zemlji i inostranstvu.

Međunarodna saradnja uredi

U realizaciji projekata sarađuje se i razmenjuju iskustva sa muzejima, institucijama i pojedincima kako u zemlji tako i u svetu i zemljama u okruženju: Yad Vashem u Jerusalimu, Muzejom holokausta u Vašingtonu, Vizentalovim centrom u Jerusalimu, SHOAH centrom u Los Anđelesu, Dokumentationsarchiv des Österreichischen Wiederstandes iz Beča, Dokumentacionim centrom za prikupljanje građe o ratnim sukobima 1991-1995. iz Banje Luke, Dokumentacionim centrom „Veritas“ iz Beograda i Banje Luke, Muzejom Republike Srpske iz Banje Luke, Hrvatskim institutom za povijest iz Zagreba i dr.