Отворите главни мени

Тибор Живковић (Мостар, 11. март 1966Београд, 26. март 2013[1]) био је српски историчар чија су се истраживања већином односила на рани средњи век у Србији, Бугарској, Хрватској и Грчкој; затим српско-византијске односе, као и етничке симбиозе.[2][3]

Тибор Живковић
Tibor Živković.jpg
Тибор Живковић
Датум рођења(1966-03-11)11. март 1966.
Место рођењаМостар
 СФРЈ
Датум смрти26. март 2013.(2013-03-26) (47 год.)
Место смртиБеоград
 Србија
Пољеисторија
ИнституцијаФилозофски факултет у Београду

БиографијаУреди

Основно и средње школовање завршио је у Београду. Дипломирао је на Катедри за стари век Филозофског факултета у Београду 1990. године. Магистрирао је 1996. године са тезом Славизација на територији Србије од VII-XI века, која је касније објављена као књига под насловом Словени и Ромеји (2000).

Од 1997. године радио је у Историјском институту САНУ. Докторирао је 2000. године са дисертацијом Словени под влашћу Византије од VII до XI века (до 1025. год.), на основу које је касније штампана књига у два издања (2002, 2007), под насловом Јужни Словени под византијском влашћу (600—1025).[4]

Био је директор Историјског института од 2002. до 2010. године, као и главни и одговорни уредник Редакционог одбора издања Историјског института.[3]

Аутор је документарног серијала Историја Срба – Рани средњи век, у шест полусатних еизода, за који је сам написао сценарио и урадио режију. Документарци су објављени 2007. години у продукцији издавачко-информативне установе Митрополије црногорско-приморске, и приказнаи на бројним телевизијским станицама у Србији и региону.[4]

Последње радове је посветио пручавању и анализи основних извора раног средњег века у Југоситочној Европи: Летопис попа Дукљанина и О управљању царством Константина VII Порфирогенита, из којих су проистекле књиге Gesta Regum Sclavorum II (2009), De conversione Croatorum et Serborum – A Lost Source (2012), на енглеском језику. Постхумно је 2013. објављен превод ове књиге Изгубљени извор Константина Порфирогенита, као и књига Anonymi descriptio Europae Orientalis (2013), на којој су сарађивали и Владета Петровић, Александар Узелац и Драгана Кунчер.[4]

Делимична библиографијаУреди

МонографијеУреди

Чланци и расправеУреди

РеференцеУреди

  1. ^ Друштво за проучавање средњовековне босанске историје. In memoriam: Тибор Живковић Архивирано на сајту Wayback Machine (мај 11, 2013) (на језику: енглески), Приступљено 25. 4. 2013.
  2. ^ „Др Тибор Живковић 1966-2013.“ Архивирано на сајту Wayback Machine (март 8, 2014) (на језику: енглески), Историјски институт, Београд, 2013.
  3. 3,0 3,1 Нова српска политичка мисао: „Сами смо одсекли део наше историје“, интервју са Тибором Живковићем направила Јована Папан, 12. март 2013, приступ 27. март 2013
  4. 4,0 4,1 4,2 Филиповић 2014, стр. 269.

ЛитератураУреди

Спољашње везеУреди