Отворите главни мени

Чита (рус. Чита) град је у Русији и административни центар Забајкалског краја. Лежи код слива реке Чита и Ингоде и један је од станица на транссибирској железници. Налази се 800 км источно од Иркутска код Бајкалског језера. Град је и важна војна база. Према попису становништва из 2010. у граду је живело 323.964 становника.

Чита
Чита
Tschita0132.JPG
Поглед са Титовскаје Сопке
Административни подаци
Држава Русија
Федерални округСибирски федерални округ
ПокрајинаЗабајкалски крај
Основан1653
Статус града1851
Становништво
Становништво
 — 2010.323.964
 — густина606,67 ст./km2
Географске карактеристике
Координате52°03′00″ СГШ; 113°28′00″ ИГД / 52.05° СГШ; 113.466667° ИГД / 52.05; 113.466667Координате: 52°03′00″ СГШ; 113°28′00″ ИГД / 52.05° СГШ; 113.466667° ИГД / 52.05; 113.466667
Временска зонаUTC+10
Ндм. висина650 m
Површина534 km2
Чита на мапи Русије
Чита
Чита
Чита на мапи Русије
Остали подаци
Позивни број+7 3022
ОКАТО код76401
Веб-сајт
www.admin.chita.ru

ИсторијаУреди

Прво насеље је установио козак Пјотр Бекетов 1653. Популација 1885. је била 5.728, а 1897. 11.480. У граду су били заточени и декабристи, који су у Сибиру издржавали казну. Тако је Чита била позната и као „Место прогнаника“. Долазак политичких прогнаника, који су били интелектуалци, се позитивно одразио на интелектуални развој и трговину града. Тако је град постао центар трговине у Сибиру, нарочито тамошњим ресурсима лесом, уранијем и златом.

Крајем 19. века насељава се пуно Татара, који су дошли трговати. Након неуспеле револуције 1905 у Санкт Петербургу област у граду су преузели бољшевици и разгласили Републику Читу. Краткотрајну област бољшевика су преузели царистичне трупе. Шест вођа бољшевика је стрељано на брду Титовскаја сопка. 22. јануара 1906. Читу заузимају царисти. Друга република Чита, названа и Далекоисточна република, је проглашена 6. априла 1920 и трајала је до 1922.

Чита је била и циљ другог леденог марша поражених белогардиста 1920. године. У Чити је вероватно био запењен и део царског злата од колчаковог златног воза од стране Јапанаца, који су потпомогли царисте опремом.

СтановништвоУреди

Према прелиминарним подацима са пописа, у граду је 2010. живело 323.964 становника, 7.321 (2,31%) више него 2002.

Кретање броја становника
1939.1959.1970.1979.1989.2002.2010.
121.146171.816241.364302.577365.754316.643[1]324.444

ГеографијаУреди

Клима Чите
Показатељ \ Месец .Јан. .Феб. .Мар. .Апр. .Мај. .Јун. .Јул. .Авг. .Сеп. .Окт. .Нов. .Дец. .Год.
Апсолутни максимум, °C (°F) 0,4
(32,7)
7,4
(45,3)
18,3
(64,9)
26,9
(80,4)
36,9
(98,4)
43,2
(109,8)
43,0
(109,4)
40,9
(105,6)
35,0
(95)
26,0
(78,8)
12,7
(54,9)
3,3
(37,9)
43,2
(109,8)
Средњи максимум, °C (°F) −17,9
(−0,2)
−10,6
(12,9)
−0,7
(30,7)
8,8
(47,8)
17,5
(63,5)
23,9
(75)
25,2
(77,4)
22,9
(73,2)
16,2
(61,2)
6,6
(43,9)
−6,1
(21)
−15,4
(4,3)
5,9
(42,6)
Просек, °C (°F) −25,7
(−14,3)
−20,2
(−4,4)
−9,9
(14,2)
0,9
(33,6)
9,2
(48,6)
15,8
(60,4)
18,1
(64,6)
15,5
(59,9)
8,2
(46,8)
−1,1
(30)
−13,1
(8,4)
−22,2
(−8)
−2,0
(28,4)
Средњи минимум, °C (°F) −31,9
(−25,4)
−27,8
(−18)
−17,9
(−0,2)
−6,5
(20,3)
0,8
(33,4)
7,5
(45,5)
11,3
(52,3)
9,3
(48,7)
1,8
(35,2)
−7,1
(19,2)
−19,0
(−2,2)
−27,9
(−18,2)
−9,0
(15,8)
Апсолутни минимум, °C (°F) −49,6
(−57,3)
−48,0
(−54,4)
−45,3
(−49,5)
−29,6
(−21,3)
−13,3
(8,1)
−5,4
(22,3)
0,1
(32,2)
−3,0
(26,6)
−10,7
(12,7)
−33,1
(−27,6)
−41,1
(−42)
−47,8
(−54)
−49,6
(−57,3)
Количина падавина, mm (in) 2
(0,8)
3
(1,2)
3
(1,2)
9
(3,5)
23
(9,1)
58
(22,8)
102
(40,2)
80
(31,5)
38
(15)
10
(3,9)
6
(2,4)
4
(1,6)
338
(133,1)
Извор: Погода и климат

Партнерски градовиУреди

РеференцеУреди

  1. ^ Федеральная служба государственной статистики (21. 5. 2004). „Численность населения России, субъектов Российской Федерации в составе федеральных округов, районов, городских поселений, сельских населённых пунктов – районных центров и сельских населённых пунктов с населением 3 тысячи и более человек”. Всероссийская перепись населения 2002 года (на језику: руски). Федерални завод за статистику. Приступљено 4. 9. 2012. 

Спољашње везеУреди