Чита
Чита (рус. Чита) град је у Русији и административни центар Забајкалског краја. Лежи код слива реке Чита и Ингоде и један је од станица на транссибирској железници. Налази се 800 км источно од Иркутска код Бајкалског језера. Град је и важна војна база. Према попису становништва из 2010. у граду је живело 323.964 становника.
| Чита Чита | |
|---|---|
 Поглед са Титовскаје Сопке | |
| Административни подаци | |
| Држава |  Русија |
| Федерални округ | Сибирски федерални округ |
| Покрајина | Забајкалски крај |
| Основан | 1653 |
| Статус града | 1851 |
| Становништво | |
| Становништво | |
| — 2010. | 323.964 |
| — густина | 606,67 ст./km2 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 52° 03′ 00″ С; 113° 28′ 00″ И / 52.05° С; 113.466667° И |
| Временска зона | UTC+10 |
| Апс. висина | 650 m |
| Површина | 534 km2 |
.svg)  Чита Чита на карти Русије | |
| Остали подаци | |
| Позивни број | +7 3022 |
| ОКАТО код | 76401 |
| Веб-сајт | |
| www.admin.chita.ru | |
.svg)
.png)
Историја
уредиПрво насеље је установио козак Пјотр Бекетов 1653. Популација 1885. је била 5.728, а 1897. 11.480. У граду су били заточени и декабристи, који су у Сибиру издржавали казну. Тако је Чита била позната и као „Место прогнаника“. Долазак политичких прогнаника, који су били интелектуалци, се позитивно одразио на интелектуални развој и трговину града. Тако је град постао центар трговине у Сибиру, нарочито тамошњим ресурсима лесом, уранијем и златом.
Крајем 19. века насељава се пуно Татара, који су дошли трговати. Након неуспеле револуције 1905 у Санкт Петербургу област у граду су преузели бољшевици и разгласили Републику Читу. Краткотрајну област бољшевика су преузели царистичне трупе. Шест вођа бољшевика је стрељано на брду Титовскаја сопка. Дана 22. јануара 1906. Читу заузимају царисти. Друга република Чита, названа и Далекоисточна република, је проглашена 6. априла 1920 и трајала је до 1922.
Чита је била и циљ другог леденог марша поражених белогардиста 1920. године. У Чити је вероватно био запењен и део царског злата од колчаковог златног воза од стране Јапанаца, који су потпомогли царисте опремом.
Становништво
уредиПрема прелиминарним подацима са пописа, у граду је 2010. живело 323.964 становника, 7.321 (2,31%) више него 2002.
| 1939. | 1959. | 1970. | 1979. | 1989. | 2002. | 2010. |
|---|---|---|---|---|---|---|
| 121.146 | 171.816 | 241.364 | 302.577 | 365.754 | 316.643[1] | 324.444 |
Географија
уреди| Клима Чите | |||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Показатељ \ Месец | Јан. | Феб. | Мар. | Апр. | Мај | Јун | Јул | Авг. | Сеп. | Окт. | Нов. | Дец. | Год. |
| Апсолутни максимум, °C (°F) | 0,4 (32,7) |
7,4 (45,3) |
18,3 (64,9) |
26,9 (80,4) |
36,9 (98,4) |
43,2 (109,8) |
43,0 (109,4) |
40,9 (105,6) |
35,0 (95) |
26,0 (78,8) |
12,7 (54,9) |
3,3 (37,9) |
43,2 (109,8) |
| Средњи максимум, °C (°F) | −17,9 (−0,2) |
−10,6 (12,9) |
−0,7 (30,7) |
8,8 (47,8) |
17,5 (63,5) |
23,9 (75) |
25,2 (77,4) |
22,9 (73,2) |
16,2 (61,2) |
6,6 (43,9) |
−6,1 (21) |
−15,4 (4,3) |
5,9 (42,6) |
| Просек, °C (°F) | −25,7 (−14,3) |
−20,2 (−4,4) |
−9,9 (14,2) |
0,9 (33,6) |
9,2 (48,6) |
15,8 (60,4) |
18,1 (64,6) |
15,5 (59,9) |
8,2 (46,8) |
−1,1 (30) |
−13,1 (8,4) |
−22,2 (−8) |
−2,0 (28,4) |
| Средњи минимум, °C (°F) | −31,9 (−25,4) |
−27,8 (−18) |
−17,9 (−0,2) |
−6,5 (20,3) |
0,8 (33,4) |
7,5 (45,5) |
11,3 (52,3) |
9,3 (48,7) |
1,8 (35,2) |
−7,1 (19,2) |
−19,0 (−2,2) |
−27,9 (−18,2) |
−9,0 (15,8) |
| Апсолутни минимум, °C (°F) | −49,6 (−57,3) |
−48,0 (−54,4) |
−45,3 (−49,5) |
−29,6 (−21,3) |
−13,3 (8,1) |
−5,4 (22,3) |
0,1 (32,2) |
−3,0 (26,6) |
−10,7 (12,7) |
−33,1 (−27,6) |
−41,1 (−42) |
−47,8 (−54) |
−49,6 (−57,3) |
| Количина падавина, mm (in) | 2 (0,8) |
3 (1,2) |
3 (1,2) |
9 (3,5) |
23 (9,1) |
58 (22,8) |
102 (40,2) |
80 (31,5) |
38 (15) |
10 (3,9) |
6 (2,4) |
4 (1,6) |
338 (133,1) |
| Извор: Погода и климат | |||||||||||||
Партнерски градови
уреди
Референце
уреди- ^ Федеральная служба государственной статистики (21. 5. 2004). „Численность населения России, субъектов Российской Федерации в составе федеральных округов, районов, городских поселений, сельских населённых пунктов – районных центров и сельских населённых пунктов с населением 3 тысячи и более человек”. Всероссийская перепись населения 2002 года (на језику: руски). Федерални завод за статистику. Приступљено 4. 9. 2012.
