Самара
Самара (рус. Самара) град је у Русији и административни центар Самарске области. Налази се на ушћу реке Самаре у Волгу. Према попису становништва из 2010. у граду је живело 1.164.896 становника, што га чини 6. највећим градом у Русији. Агломерација Самара-Тољати-Сизран у Самарској области има више од три милиона становника.
Самара Самара | |
---|---|
Административни подаци | |
Држава | Русија |
Федерални округ | Поволшки |
Област | Самарска област |
Основан | 1586. |
Статус града | 1688. |
Стара имена | Кујбишев (1935—1990) |
Становништво | |
Становништво | |
— 2010. | 1.164.896 |
— густина | 2.153,23 ст./km2 |
Агломерација | Више од три милиона становника |
Географске карактеристике | |
Координате | 53° 12′ 00″ С; 50° 11′ 00″ И / 53.2° С; 50.183333° И |
Временска зона | UTC+4 |
Апс. висина | 100 m |
Површина | 541 km2 |
Остали подаци | |
Градоначелник | Дмитриј Азаров |
Поштански број | 443000–443999 |
Позивни број | +7 846 |
ОКАТО код | 36401 |
Веб-сајт | |
city.samara.ru |
Град је основан 1586. Од 1935. до 1991. носио је име Кујбишев по Валеријану Кујбишеву, совјетском политичару. У време Другог светског рата био је резервна престоница Совјетског Савеза када су Немци угрозили Москву.
Географија
уредиГрад се налази насупрот Самарског лука, на левој обали Волге, између ушћа река Самаре и Сок у Волгу. Пружа се у меридијанском правцу у дужини од 50 км и шиином од 20 км[1]. Удаљен је од Москве око 850 km југоисточно.[2] Површина града износи око 541 km².[3][4]
Клима
уредиКлима је умерено континентална. Од севера ка југу постоје могућности појаве израженије суше. Разлика између просечних месечних летњих и зимских температура достиже 31 °C. Максимална количина падавина је достигнута у месецу јулу и јуну. Зими преовладава јужни ветар, у пролеће и лето - на северу, у јесен - југозападу и на југу.[5]
- Просечна годишња температура је + 5,7 °C;
- Просечна годишња брзина ветра је 3,3 м/с;
- Просечна годишња влажност ваздуха је 74%;
Клима Самаре | |||||||||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
Показатељ \ Месец | Јан. | Феб. | Мар. | Апр. | Мај | Јун | Јул | Авг. | Сеп. | Окт. | Нов. | Дец. | Год. |
Апсолутни максимум, °C (°F) | 4,2 (39,6) |
6,8 (44,2) |
16,6 (61,9) |
31,1 (88) |
34,4 (93,9) |
38,4 (101,1) |
39,0 (102,2) |
36,9 (98,4) |
33,8 (92,8) |
26,0 (78,8) |
14,6 (58,3) |
7,3 (45,1) |
39,0 (102,2) |
Средњи максимум, °C (°F) | −7,8 (18) |
−6,8 (19,8) |
−0,4 (31,3) |
11,8 (53,2) |
20,7 (69,3) |
24,9 (76,8) |
26,2 (79,2) |
24,1 (75,4) |
17,8 (64) |
8,7 (47,7) |
−0,6 (30,9) |
−5,4 (22,3) |
9,5 (49,1) |
Просек, °C (°F) | −11,1 (12) |
−10,4 (13,3) |
−4,1 (24,6) |
6,9 (44,4) |
14,8 (58,6) |
19,4 (66,9) |
20,9 (69,6) |
18,6 (65,5) |
12,9 (55,2) |
5,1 (41,2) |
−2,9 (26,8) |
−8,2 (17,2) |
5,2 (41,4) |
Средњи минимум, °C (°F) | −14,2 (6,4) |
−13,6 (7,5) |
−7,4 (18,7) |
2,8 (37) |
9,7 (49,5) |
14,6 (58,3) |
16,3 (61,3) |
14,1 (57,4) |
8,9 (48) |
2,2 (36) |
−5,0 (23) |
−10,9 (12,4) |
1,5 (34,7) |
Апсолутни минимум, °C (°F) | −43,0 (−45,4) |
−36,9 (−34,4) |
−31,4 (−24,5) |
−20,9 (−5,6) |
−4,9 (23,2) |
−0,4 (31,3) |
2,0 (35,6) |
2,3 (36,1) |
−3,4 (25,9) |
−15,7 (3,7) |
−28,1 (−18,6) |
−41,3 (−42,3) |
−43,0 (−45,4) |
Количина падавина, mm (in) | 46 (18,1) |
35 (13,8) |
33 (13) |
39 (15,4) |
32 (12,6) |
58 (22,8) |
64 (25,2) |
52 (20,5) |
45 (17,7) |
52 (20,5) |
54 (21,3) |
51 (20,1) |
561 (220,9) |
Извор: „Климат Самары”. Погода и климат (на језику: руски). Приступљено 11. 1. 2010. |
Историја
уредиОснивање града
уредиОвај одељак би требало проширити. Можете помоћи додавањем садржаја. |
Совјетски период
уредиТоком Другог светског рата, Кујбишев је био одабран као привремени главни град Совјетског Савеза ако Немци заузму Москву. У октобру 1941. Комунистичка партија Совјетског Савеза и владине установе, дипломатске мисије страних држава, водеће културне установе и њихово особље су били евакуисани у град.[6] Склониште за Стаљина саграђено, али није никада коришћено. Да би се обележила улога града као главног града током рата специјална парада поводом годишњице Октобарске револуције је одржана у граду на Кујбишевовом тргу 7. новембра 1941. и од 2011. се обележава војном парадом коју организује градска влада.
Становништво
уредиПрема прелиминарним подацима са пописа, у граду је 2010. живело 1.164.896 становника, 7.016 (0,61%) више него 2002. Од 1. јануара 2017. године град је био рангиран на 9 месту од 1112 градова у Руској Федерацији по популацији.[7]
1939. | 1959. | 1970. | 1979. | 1989. | 2002. | 2010. |
---|---|---|---|---|---|---|
390.488 | 806.356 | 1.044.849 | 1.216.233 | 1.254.460 | 1.157,880[8] | 1.164.896 |
Привреда
уредиСамара је водећи индустријски центар у региону Волге и један је међу првих десет руских градова по питању националног дохотка и обима индустријске производње. Самара је позната по производњи ваздухопловних лансирних возила, сателита и различитих свемирских услуга (Развојни државни истраживачки и производни ракетни свемирски центар), мотора (Кузњецов дизајн биро) и каблова, авиона (Авиакор) и ваљаног алуминијума, електране блок-модула; рафинишући, хемијски и криогени производи; гасне пумпе; лежајеви различитих величина, бургије за бушење; аутоматизована електрична опрема; опрема аеродрома (постројење за стартовање); дизалице на камионима; Грађевински материјали; чоколаде које производи руска фабрика чоколаде; прерада хране и лаки индустријски производе.[9]
Саобраћај
уредиСамара је један од главних транспортних центара у регији. Међународни аеродром Курумоч руководи летовима широм Русије и Централне Азије и до Франкфурта, Прага, Хелсинкија и Дубаија.
Постоје железничке везе са Москвом и другим већим руским градовима. Нова зграда железничке станице необичног изгледа завршена је 2001. године.[10] Самара је главна речна лука. Налази се на аутопуту М5, главном путу између Москве и Уралског региона.
Јавни превоз обухвата метро, трамвајске, комуналне и приватне аутобуске линије и тролејбусе. Локални возови превозе путнике из предграђа.
Култура
уредиОвај одељак би требало проширити. Можете помоћи додавањем садржаја. |
Партнерски градови
уредиВиди још
уредиРеференце
уреди- ^ „Географическое положение” (на језику: руски). Архивирано из оригинала 24. 01. 2012. г. Приступљено 2011-10-29. Непознати параметар
|description=
игнорисан (помоћ) - ^ „Istorija Rusije Samara”. historbook.ru. Приступљено 10. 11. 2017.
- ^ „Общая характеристика”. администрация городского округа Самара (на језику: руски). Архивирано из оригинала 15. 10. 2012. г. Приступљено 2012-09-18.
- ^ Пояснительная записка к Генеральному плану г.о. Самара. Приложение 1. Основные технико-экономические показатели Архивирано на сајту Wayback Machine (13. новембар 2020) с.21
- ^ Погода и климат. Климат Самары
- ^ Andrew Nagorski: The Greatest Battle, (2007). стр. 165–166
- ^ Численность населения Российской Федерации по муниципальным образованиям на 1 января 2017 года. Таблица «31. Численность населения городов и пгт по федеральным округам и субъектам Российской Федерации на 1 января 2017 года» (RAR-архив (1,0 Мб)). Федеральная служба государственной статистики.
- ^ Федеральная служба государственной статистики (21. 5. 2004). „Численность населения России, субъектов Российской Федерации в составе федеральных округов, районов, городских поселений, сельских населённых пунктов – районных центров и сельских населённых пунктов с населением 3 тысячи и более человек”. Всероссийская перепись населения 2002 года (на језику: руски). Федерални завод за статистику. Приступљено 4. 9. 2012.
- ^ Home page | Home page | Samara City Administration Архивирано децембар 6, 2008 на сајту Wayback Machine
- ^ Russian Railways: The History of Railways, XXI Century
Спољашње везе
уреди- Самара на интернету Архивирано на сајту Wayback Machine (15. новембар 2013)
- Градске информације Архивирано на сајту Wayback Machine (24. мај 2009)
- Званични веб-сајт