Самара
Самара (рус. Самара) град је у Русији и административни центар Самарске области. Налази се на ушћу реке Самаре у Волгу. Према попису становништва из 2010. у граду је живело 1.164.896 становника, што га чини 6. највећим градом у Русији. Агломерација Самара-Тољати-Сизран у Самарској области има више од три милиона становника.
| Самара Самара | |
|---|---|
 | |
| Административни подаци | |
| Држава |  Русија |
| Федерални округ | Поволшки |
| Област | Самарска област |
| Основан | 1586. |
| Статус града | 1688. |
| Стара имена | Кујбишев (1935—1990) |
| Становништво | |
| Становништво | |
| — 2010. | 1.164.896 |
| — густина | 2.153,23 ст./km2 |
| Агломерација | Више од три милиона становника |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 53° 12′ 00″ С; 50° 11′ 00″ И / 53.2° С; 50.183333° И |
| Временска зона | UTC+4 |
| Апс. висина | 100 m |
| Површина | 541 km2 |
.svg)  Самара Самара на карти Русије | |
| Остали подаци | |
| Градоначелник | Дмитриј Азаров |
| Поштански број | 443000–443999 |
| Позивни број | +7 846 |
| ОКАТО код | 36401 |
| Веб-сајт | |
| city.samara.ru | |
.png)
Град је основан 1586. Од 1935. до 1991. носио је име Кујбишев по Валеријану Кујбишеву, совјетском политичару. У време Другог светског рата био је резервна престоница Совјетског Савеза када су Немци угрозили Москву.
Географија
уреди
Град се налази насупрот Самарског лука, на левој обали Волге, између ушћа река Самаре и Сок у Волгу. Пружа се у меридијанском правцу у дужини од 50 км и шиином од 20 км[1]. Удаљен је од Москве око 850 km југоисточно.[2] Површина града износи око 541 km².[3][4]
Клима
уредиКлима је умерено континентална. Од севера ка југу постоје могућности појаве израженије суше. Разлика између просечних месечних летњих и зимских температура достиже 31 °C. Максимална количина падавина је достигнута у месецу јулу и јуну. Зими преовладава јужни ветар, у пролеће и лето - на северу, у јесен - југозападу и на југу.[5]
- Просечна годишња температура је + 5,7 °C;
- Просечна годишња брзина ветра је 3,3 м/с;
- Просечна годишња влажност ваздуха је 74%;
| Клима Самаре | |||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Показатељ \ Месец | Јан. | Феб. | Мар. | Апр. | Мај | Јун | Јул | Авг. | Сеп. | Окт. | Нов. | Дец. | Год. |
| Апсолутни максимум, °C (°F) | 4,2 (39,6) |
6,8 (44,2) |
16,6 (61,9) |
31,1 (88) |
34,4 (93,9) |
38,4 (101,1) |
39,0 (102,2) |
36,9 (98,4) |
33,8 (92,8) |
26,0 (78,8) |
14,6 (58,3) |
7,3 (45,1) |
39,0 (102,2) |
| Средњи максимум, °C (°F) | −7,8 (18) |
−6,8 (19,8) |
−0,4 (31,3) |
11,8 (53,2) |
20,7 (69,3) |
24,9 (76,8) |
26,2 (79,2) |
24,1 (75,4) |
17,8 (64) |
8,7 (47,7) |
−0,6 (30,9) |
−5,4 (22,3) |
9,5 (49,1) |
| Просек, °C (°F) | −11,1 (12) |
−10,4 (13,3) |
−4,1 (24,6) |
6,9 (44,4) |
14,8 (58,6) |
19,4 (66,9) |
20,9 (69,6) |
18,6 (65,5) |
12,9 (55,2) |
5,1 (41,2) |
−2,9 (26,8) |
−8,2 (17,2) |
5,2 (41,4) |
| Средњи минимум, °C (°F) | −14,2 (6,4) |
−13,6 (7,5) |
−7,4 (18,7) |
2,8 (37) |
9,7 (49,5) |
14,6 (58,3) |
16,3 (61,3) |
14,1 (57,4) |
8,9 (48) |
2,2 (36) |
−5,0 (23) |
−10,9 (12,4) |
1,5 (34,7) |
| Апсолутни минимум, °C (°F) | −43,0 (−45,4) |
−36,9 (−34,4) |
−31,4 (−24,5) |
−20,9 (−5,6) |
−4,9 (23,2) |
−0,4 (31,3) |
2,0 (35,6) |
2,3 (36,1) |
−3,4 (25,9) |
−15,7 (3,7) |
−28,1 (−18,6) |
−41,3 (−42,3) |
−43,0 (−45,4) |
| Количина падавина, mm (in) | 46 (18,1) |
35 (13,8) |
33 (13) |
39 (15,4) |
32 (12,6) |
58 (22,8) |
64 (25,2) |
52 (20,5) |
45 (17,7) |
52 (20,5) |
54 (21,3) |
51 (20,1) |
561 (220,9) |
| Извор: „Климат Самары”. Погода и климат (на језику: руски). Приступљено 11. 1. 2010. | |||||||||||||
Историја
уредиОснивање града
уредиОвај одељак би требало проширити. Можете помоћи додавањем садржаја. (октобар 2024.) |
Совјетски период
уреди
Током Другог светског рата, Кујбишев је био одабран као привремени главни град Совјетског Савеза ако Немци заузму Москву. У октобру 1941. Комунистичка партија Совјетског Савеза и владине установе, дипломатске мисије страних држава, водеће културне установе и њихово особље су били евакуисани у град.[6] Склониште за Стаљина саграђено, али није никада коришћено. Да би се обележила улога града као главног града током рата специјална парада поводом годишњице Октобарске револуције је одржана у граду на Кујбишевовом тргу 7. новембра 1941. и од 2011. се обележава војном парадом коју организује градска влада.
Становништво
уредиПрема прелиминарним подацима са пописа, у граду је 2010. живело 1.164.896 становника, 7.016 (0,61%) више него 2002. Од 1. јануара 2017. године град је био рангиран на 9 месту од 1112 градова у Руској Федерацији по популацији.[7]
| 1939. | 1959. | 1970. | 1979. | 1989. | 2002. | 2010. |
|---|---|---|---|---|---|---|
| 390.488 | 806.356 | 1.044.849 | 1.216.233 | 1.254.460 | 1.157,880[8] | 1.164.896 |
Привреда
уредиСамара је водећи индустријски центар у региону Волге и један је међу првих десет руских градова по питању националног дохотка и обима индустријске производње. Самара је позната по производњи ваздухопловних лансирних возила, сателита и различитих свемирских услуга (Развојни државни истраживачки и производни ракетни свемирски центар), мотора (Кузњецов дизајн биро) и каблова, авиона (Авиакор) и ваљаног алуминијума, електране блок-модула; рафинишући, хемијски и криогени производи; гасне пумпе; лежајеви различитих величина, бургије за бушење; аутоматизована електрична опрема; опрема аеродрома (постројење за стартовање); дизалице на камионима; Грађевински материјали; чоколаде које производи руска фабрика чоколаде; прерада хране и лаки индустријски производе.[9]
Саобраћај
уреди
Самара је један од главних транспортних центара у регији. Међународни аеродром Курумоч руководи летовима широм Русије и Централне Азије и до Франкфурта, Прага, Хелсинкија и Дубаија.
Постоје железничке везе са Москвом и другим већим руским градовима. Нова зграда железничке станице необичног изгледа завршена је 2001. године.[10] Самара је главна речна лука. Налази се на аутопуту М5, главном путу између Москве и Уралског региона.
Јавни превоз обухвата метро, трамвајске, комуналне и приватне аутобуске линије и тролејбусе. Локални возови превозе путнике из предграђа.
Култура
уредиОвај одељак би требало проширити. Можете помоћи додавањем садржаја. (октобар 2024.) |
Партнерски градови
уреди
Види још
уредиРеференце
уреди- ^ „Географическое положение” (на језику: руски). Архивирано из оригинала 24. 01. 2012. г. Приступљено 2011-10-29. Непознати параметар
|description=игнорисан (помоћ) - ^ „Istorija Rusije Samara”. historbook.ru. Приступљено 10. 11. 2017.
- ^ „Общая характеристика”. администрация городского округа Самара (на језику: руски). Архивирано из оригинала 15. 10. 2012. г. Приступљено 2012-09-18.
- ^ Пояснительная записка к Генеральному плану г.о. Самара. Приложение 1. Основные технико-экономические показатели Архивирано на сајту Wayback Machine (13. новембар 2020) с.21
- ^ Погода и климат. Климат Самары
- ^ Andrew Nagorski: The Greatest Battle, (2007). стр. 165–166
- ^ Численность населения Российской Федерации по муниципальным образованиям на 1 января 2017 года. Таблица «31. Численность населения городов и пгт по федеральным округам и субъектам Российской Федерации на 1 января 2017 года» (RAR-архив (1,0 Мб)). Федеральная служба государственной статистики.
- ^ Федеральная служба государственной статистики (21. 5. 2004). „Численность населения России, субъектов Российской Федерации в составе федеральных округов, районов, городских поселений, сельских населённых пунктов – районных центров и сельских населённых пунктов с населением 3 тысячи и более человек”. Всероссийская перепись населения 2002 года (на језику: руски). Федерални завод за статистику. Приступљено 4. 9. 2012.
- ^ Home page | Home page | Samara City Administration Архивирано децембар 6, 2008 на сајту Wayback Machine
- ^ Russian Railways: The History of Railways, XXI Century
Спољашње везе
уреди- Самара на интернету Архивирано на сајту Wayback Machine (15. новембар 2013)
- Градске информације Архивирано на сајту Wayback Machine (24. мај 2009)
- Званични веб-сајт
