Волга (рус. Волга[1]) најдужа је река Европе, дугачка 3.534 km. Протиче кроз Русију. Стари Грци су је звали Ра.

Волга (рус. Волга)
Volga Ulyanovsk-oliv.jpg
Волга код Уљановска
Volga-e2-oliv.png
Слив Волге
Опште информације
Дужина 3.692 km
Басен 1.380.000 km2
Пр. проток 8.060 m3s
Водоток
Извор Валдајско побрђе (Тверска област, Русија)
В. извора 228 m
Ушће Каспијско море
Географске карактеристике
Држава/е  Русија
Насеља Казањ, Астрахан, Волгоград, Самара, Уљановск, Јарослављ
Притоке Ока, Кама

Волга извире у Валдајском горју[2], а улива се у Каспијско море. У целој својој дужини Волга има пад само од 156 метара.

У Волгу утиче око 200 река, а читав слив има око 151.000 река, речица, потока и других водотокова. Укупно сливно подручје Волге обухвата површину од 1,36 милиона km². Волга као водени пут повезује север и запад Европе са Каспијским морем и средњом Азијом. Средња годишња количина воде износи 258 милијарди кубних метара.

Садржај

Речни токУреди

Читав ток реке се обично дели на три дела:

Горњи токУреди

 
Залеђена Волга код Твера

Након што напусти Валдајско побрђе, Волга стиже до Ржева и ту скреће на североисток. Од те тачке реком могу пловити само мањи теретни бродови. Низводно је смештен град Твер, основан још 1135. године, на путу који спаја Москву и Санкт Петербург. Волга затим тече кроз вештачко језеро Иванково, према Дубни, где се спаја са каналом Москва-Волга. Затим река стиже до Угличког језера, које је створено градњом бране код града Углича. Волга затим иде према северу, до Рибинског језера .

Средњи токУреди

Даље, Волга протиче кроз Рибинск, највећу прекрцајну луку на горњем току реке. Ту Волга скреће на југоисток и долази до Јарославља, једног од најстријих градова Русије. Око 70 km низводно је Кострома, град основан још 1152. године на ушћу истоимене реке. Иза Кинешме је на Волги изграђено Нижњеновгородско језеро, дугачко око 80 km. У Нижњнем Новгороду у Волгу здесна утиче Ока. После спајања са Оком, Волга скреће на исток и убрзо протиче кроз Чебоксарско вештако језеро, које је настало током осамдесетих година двадесетог века. 150 km низводно Волга стиже у Казањ, главни град Татарстана, а затим скреће на југ. Казањ лежи на почетку читавих 550 km дугачког вештачког језера Самара, највећег вештачког језера на Волги и у Европи. Ту Кама утиче у Волгу. Уз обалу су смештени градови Симбирск и Тољати. Ту лежи и милионски град Самара.

Доњи токУреди

Саратовксо вештачко језеро почиње овде, а настало је градњом код Балакова. Низводно од тог града у Волгу утиче Велики Иргис. Између Балакова и Саратова су до почетка Другог светског рата живели Поволошки Немци. Од Казања до Волгограда десна обала Волге оивичена је брежуљцима, док се уз супротну обалу пружа равница. Волга затим протиче кроз Саратов, индустријски и универзитетски град са око 880000 становника. Ту почиње 600 km дугачко Волгоградско вештачко језеро, на чијој обали лежи град Камишин. Испод бране је Волгоград, који се пружа западном обалом Волге у дужини од осамдесет километара. Код Светлог Јара се према западу одваја канал Волга-Дон. Тај канал представља везу Волге са Црним морем, а ископан је између 1950. и 1957. године. Код Волжскија се од Волге одваја Ахтјуба. Ту се Волга окреће својим „коленом“ према југоистоку и наставља у Каспијско море. На почетку делте Волге сместио се град Астрахан.

ДелтаУреди

 
Волга око ушћа

На почетку Делте Волге сместио се град Астрахан (раније Итил). Делови делте су заштићени као важна међустаница птица селица. Два највећа рукавца Волге у делти су Бахтемир и Табола, а Ахтјуба утиче у највеће језеро на свету нешто источније.

Важне притоке ВолгеУреди

АрхеологијаУреди

 
Stenka Razin baca perzijsku princezu u Volgu. Gravira iz knjige objavljene u Amsterdamu, 1681. godine.

Археолошки налази потврђују да су људи живели на обалама Волге још од најранијих времена. У различитим раздобљима су се на обалама реке налазили различити управни и трговачки градови, као Велики Булгар (у близини града Болгари у Татарстану), Сарај (недалеко Волгограда) и Итил (данас Астрахан). Плодно тле делте многи историчари сматрају колевком индоевропских народа, међу којима су били и Келти. Волга је служила као трговачки пут од Скандинавије до Персије.

Водени системУреди

Основни извори воде су снежне падавине (60%), подземне воде (30%) и кишне падавине (10%). Природни састав карактерише дужина пролећа (од априла до јуна), мала количина воде у лето и зиму, те кишом узроковане поплаве у јесен (октобар). Годишње флуктуације у нивоу на позицији пре каскада од брана досеже у Тверу 11 м, испод ушћа Каме 15-17 м а у Астрахану 3 м. Након регулације тока флуктуације се нагло смањују. Повећање истека до Волгограда приказује таблица:

Место Просечни годишњи истек
Горњоволшка брана 29 m³/s
Твер 182 m³/s
Јарослављ 1110 m³/s
Нижњи Новгород 2970 m³/s
Самара 7720 m³/s
Волгоград 8060 m³/s

Испод Волгограда губици су око 2% као резултат испаравања. Максимални истек воде испод ушћа Каме у прошлости је достизао 67 000 m³/s, а у Волгограду као резултат разливања у долину не прелази 52 000 m³/s. Након регулирације тока највиша стопа истека се оштро смањила те најнижа увелико нарасла. Водена равнотежа реке код Волгограда током дугог раздобља је:

Процес mm km³
падавине 662 900
истек 187 254
испаравање 475 646

Пре постављања брана, река је доносила на ушће годишње око 25 Mt наноса и 40 до 50 Мт растворених минерала. Температура воде усред лета у јулу је досеже 20 до 25°С. У Астрахану се отапа средином марта, вишље до Камишина у првој половици априла и средином априла у преосталом току. На горњем и средњем току замрзава се крајем новембра те на доњем току почетком децембра. Без леда остаје приближно 200 дана те 260 дана у Астрахану. Након што су постављене бране, променио се температурни режим реке, на горњем току се време залеђености продужило, а на доњем се тај период скратио.

Вештачка језера на ВолгиУреди

На Волги су саграђена следећа вештачка језера:

Пловни каналиУреди

Река је повезана с околним речним системима кроз водне канале.

Планирано спајање с реком Урал (Волшко-Уралски канал) није реализовано.

ГалеријаУреди

Види јошУреди

РеференцеУреди

  1. J.P. Mallory & D.Q. Adams, Encyclopedia of Indo-European Culture, s.v. "dew" (London: Fitzroy Dearborn, 1997), 158-9.
  2. Darby; Brookes, Richard; William Darby (1827). Darby's Universal Gazetteer: Or, A New Geographical Dictionary. Original from the New York Public Library: Bennett & Walton. стр. 837. 
  3. Saratov Bridge
  4. Rossiyskaya Gazeta 16 October 2009.

ЛитератураУреди

Спољашње везеУреди