Бело море
Бело море (рус. Бе́лое мо́ре; крл. Vienanmeri) унутрашње је море на крајњем северозападу европског дела Руске Федерације.[1][2] Део је акваторије Северног леденог океана са којим је повезано преко Баренцовог мора са чијом акваторијом је повезано на северу. Целокупна акваторија Белог мора административно припада Русији и сматра се делом унутрашњих руских вода, а административно је подељена између њених федералних субјеката Мурманске и Архангељске области и Републике Карелије.[3]
| Бело море | |
|---|---|
 Мапа Белог мора | |
| Локација | Северни ледени океан, Северна Европа |
| Земље басена |  Русија |
| Површина | 90.800 km2 |
| Прос. дубина | 67 m |
| Макс. дубина | 343 m |
| Запремина | 4.400 km3 |
| Салинитет | 26−31‰ |
| Водена површина на Викимедијиној остави | |
Бело море је дуго времена било једна од најважнијих руских акваторија преко које се одвијао највећи део поморске трговине, а у том погледу нарочито је била важна лука Архангељск.[4][5] У садашње време Бело море је важан центар ратне морнарице Русије. Беломорско-балтичким каналом повезано је са Балтичким морем.[6][7][8][1][2]
Бело море је једно од тек четири светска мора које је име добило по боји (преостала три су Црно, Жуто и Црвено море). Бело море је уједно и архаичан назив за Егејско море на југу Европе.
Физичко-географске карактеристике
уреди
Бело море се налази на северу Европе и припада акваторији Северног леденог океана, а многи океанографи га сматрају једним од залива Баренцовог мора. Северна граница мора према Баренцовом мору иде до линије која повезује рт Свјатој Нос на Кољском полуострву са ртом Кањин Нос на Кањинском полуострву.[9] Дужина те линије је око 600 km и то је уједно најшири део беломорске акваторије.
Површина беломорске акваторије је око 90.000 km² и међу морима на чије обале излази Русија оно је површински веће једино од Азовског мора. На њему се налазе бројна мања и ниска острва укупне површине 347 km² Максимална дубина је 343 метра, просечна око 67 m, док је укупна запремина око 4,4 хиљаде km³. Укупна дужина беломорске обале је преко 20.000 km.
У физиономији Белог мора јасно се издвајају 4 пространа залива: Кандалакшки[10][11][12] на западу (уједно и најдубљи део мора), Оњешки и Двински на југу те Мезењски на истоку. Обале уз Кандалакшки и Оњешки залив су јако разуђене, западне обале су генерално доста више и стрмије у поређењу са источним. Међу бројним острвима величином и значајем се издвајају Соловецка острва, острво Киј и Кондостров у Оњешком заливу, Великиј у Кандалакшком заливу и Моржовец на северу акваторије.
Сваки део беломорске обале има своје традиционалне називе, па се тако обале овог мора деле на Кандалакшку, Терску, Карелијску, Поморску, Оњешку, Љамицку, Летњу, Зимску, Абрамовску, Конушинску и Кањинску обалу.
У Бело море се уливају бројне реке, а највеће међу њима су Кем, Мезењ, Оњега, Поној, Северна Двина, Нива, Ковда, Стрељна, Варзуга и бројни други мањи водотоци. Преко Беломорско-балтичког канала повезано је са Балтичким море.
Најважнији лучки центри на његовим обалама су Архангељск, Беломорск, Кем, Кандалакша, Мезењ, Оњега и Северодвинск.
Температура површинског слоја воде лети износи 7-15°, а зими је нижа од 1°. Море се зими замрзава и пловно је само од маја до септембра.
Амплитуда плимног таласа је до 10 m и највиша је у Мезењском заливу.
Историја
уреди
Становници Новгорода су знали за Бело море од бар 11. века и истраживали су његов економски значај за навигацију и његове обалске шуме богате крзнарицама. Једно од најранијих насеља у близини морске обале развило се у касном 14. веку код Холмогора,[13][14] на реци Северна Двина. Одатле је 1492. године, трговачка флота натоварена житом и носећи амбасадоре Ивана III Васиљевича испловила за Данску, означавајући успостављање прве међународне луке у Русији.[15][16]
Први страни брод који је допловио до Холмогора је био енглески Едвард Бонавентура под командом Ричарда Чанселора 1553. године.[17] Заједно са два друга брода под командом Хју Вилобија, његова посада је тражила северну руту за Индије, а посебно Индију и Кину. Ова експедиција, коју је спонзорисао краљ Едвард VI Тјудор и група од око 240 енглеских трговаца, имала је Лондонска овлашћења да успостави трговачке везе. Билобијеви бродови су се раздвојили и били су изгубљени на мору, али је Едвард Бонавентура успео да пређе Бело море и дође до Холмогора, одакле је Чанселор испраћен до Москве да се сретне са руским царом, Иваном IV. По повратку из Русије 1554. године, Чанселор је донео са собом детаљни опис Москве и руског севера, који су у великој мери били непознати у Европи, као и писмо од цара у коме се изражава жеља за успостављањем трговачких односа са Енглеском. Године 1555 краљица Мери је издала повељу којом се одобрава Московској компанији да тргује са Русијом преко руте Белог мора.[18][19]
Види још
уредиРеференце
уреди- ^ а б White Sea, Great Soviet Encyclopedia (in Russian)
- ^ а б White Sea, Encyclopædia Britannica on-line
- ^ A. D. Dobrovolskyi and B. S. Zalogin Seas of USSR. White Sea, Moscow University (1982) (in Russian)
- ^ Ван Салинген, Симон (Van Salingen, Seemon) (1591). „Сообщение о Земле Лопий: Русские в Лапландии в XVI веке.” [Message about Lapland: Russian in Lapland in the 16th century.]. kolamap.ru website (на језику: руски). Приступљено 18. 2. 2021. „A Dutch letter about Russian interests in Lapland from 1562 to 1583. It includes Vardo's fortress Vardegus, the Pechenga Monastery, Malmus (aka Kola, Russia), and the St. Nicolas Monastery near the mouth of the Dvina River at what is now Arkhangelsk. Flemish pirates robbed the Edward Bonaventure in 1554 as Edward Bonaventure was returning from Nyonoksa, Russia.”
- ^ „Численность населения Российской Федерации по муниципальным образованиям на 1 января 2013 года. — М.: Федеральная служба государственной статистики Росстат, 2013. — 528 с. (Табл. 33. Численность населения городских округов, муниципальных районов, городских и сельских поселений, городских населенных пунктов, сельских населенных пунктов)”. Архивирано из оригинала 21. 12. 2021. г. Приступљено 8. 2. 2014.
- ^ „White Sea–Baltic Canal | canal, Russia”.
- ^ „Standard size of vessels”.
- ^ „Chapter 8: TPC and Displacement Curves - Engineering360”. www.globalspec.com. Приступљено 13. 8. 2017.
- ^ „Limits of Oceans and Seas, 3rd edition” (PDF). International Hydrographic Organization. 1953. Архивирано из оригинала (PDF) 08. 10. 2011. г. Приступљено 6. 2. 2010.
- ^ „Kandalaksha State Nature Reserve”. Kandalaksha State Nature Reserve (Official Site) (на језику: руски). Ministry of Natural Resources and Ecology of the Russian Federation. Архивирано из оригинала 06. 09. 2016. г. Приступљено 29. 5. 2016.
- ^ „Kandalaksha Bay”. Ramsar Sites Information Service. Приступљено 25. 4. 2018.
- ^ Romanenko, F.A.; Shilova, O.S. (2011). „The Postglacial Uplift of the Karelian Coast of the White Sea according to Radiocarbon and Diatom Analyses of Lacustrine-Boggy Deposits of Kindo Peninsula”. Doklady Earth Sciences. 442 (2): 544—548. doi:10.1134/S1028334X12020079.
- ^ Холмогорская резная кость. Great Soviet Encyclopedia.
- ^ Rayfield, Donald (2005). Stalin and His Hangmen. Random House, Inc. ISBN 978-0-375-75771-6.
- ^ Kholmogory web portal Архивирано на сајту Wayback Machine (23. јун 2010) (in Russian)
- ^ „Kholmogory”. Архивирано из оригинала 9. 2. 2009. г. Приступљено 10. 9. 2010.. lomonosovo.ru (in Russian)
- ^ Compare: March, G. Patrick (1996). „3: Ivan IV and the Muscovite Drang nach Osten”. Eastern Destiny: Russia in Asia and the North Pacific. Westport, Connecticut: Praeger Publishers. стр. 26. ISBN 9780275956486. Приступљено 2017-02-08. „It was in pursuit of a northeast passage that the English under the leadership of Richard Chancellor arrived in Kholmogory in 1553.”
- ^ Henryk Zins (1972). England and the Baltic in the Elizabethan era. Manchester University Press. стр. 35, 38. ISBN 978-0-87471-117-2.
- ^ Isabel De Madariaga (2006). Ivan the Terrible. Yale University Press. стр. 121. ISBN 978-0-300-11973-2.
Литература
уреди- Мала енциклопедија Просвета - Општа Енциклопедија (А-Љ). Издавачко предузеће „Просвета“, Београд 1959.
- „Landscape and Vision at the White Sea–Baltic Canal and The Visual Economy of Forced Labor: Alexander Rodchenko and the White Sea–Baltic Canal”. Picturing Russia: Explorations in Visual Culture. Yale University Press. 2008. стр. 168—174). JSTOR j.ctt5vm1n6. doi:10.2307/j.ctt5vm1n6.
- Applebaum, A. (2003). „The White Sea Canal”. Gulag: A History. Doubleday.
- Brunswic, A. (2009). Les eaux glacées du Belomorkanal: récit (на језику: француски). Actes Sud. ISBN 978-2-7427-8214-7.
- Dmitriev, Y. A. (2003). The White Sea - Baltic Canal, from plan to implementation: A collection of documents (на језику: руски). Petrozavodsk.
- Draskoczy, J. (2012). „The "Put' of Perekovka": Transforming Lives at Stalin's White Sea-Baltic Canal”. Russian Review. 71 (1): 30—48. JSTOR 41409422. doi:10.1111/j.1467-9434.2012.00641.x.
- Geldern, J. V. (1995). „The Stalin White Sea—Baltic Canal”. Ур.: Stites, R. Mass Culture in Soviet Russia: Tales, Poems, Songs, Movies, Plays, and Folklore, 1917–1953. Indiana University Press. стр. 190–201. JSTOR j.ctt16xwcdw.45.
- Gorky, M.; Averbakh, L.; Georgievich Firin, S. (1935). The White Sea canal: being an account of the construction of the new canal between the White Sea and the Baltic Sea. Превод: A. Williams-Ellis. London: John Lane.
- Khlevniuk, O. V. (2004). The History of the Gulag. From Collectivization to the Great Terror. New Haven: Yale University Press.
- Mäkinen, Ilkka (1993). „Libraries in Hell: Cultural Activities in Soviet Prisons and Labor Camps from the 1930s to the 1950s”. Libraries & Culture. 28 (2): 117—142. JSTOR 25542531.
- M. Morukov, The White Sea Canal. in Paul R. Gregory, V. V. Lazarev: The Economics of Forced Labor. The Soviet Gulag. Online Volume published by Hoover Institution Press at Stanford, 2003. Page 151-162.here[1]
- Ruder, C. A. (1998). Making History for Stalin: The Story of the Belomor Canal. University Press of Florida.
Спољашње везе
уреди
- Канал изгубљене наде (The Canal of Lost Hope documentary) (језик: енглески)
- Бело море на порталу Балтичког мора (језик: енглески)
- Галерија слика на www.dive.ru (језик: руски)
„White Sea”. Collier's New Encyclopedia. 1921.- „White Sea”. The New Student's Reference Work. 1914.
- Kandalaksha Nature Reserve (English Summary), and some practical travel information on the City of Kandalaksha, also in English.
