Иван III Васиљевич
Иван III Васиљевич (рус. Иван III Васильевич; Москва, 22. јануар 1440 — Москва, 27. октобар 1505) је био велики кнез московски, а од 1462. и „свих Руса” пошто је ујединио велик број кнежевина. Такође је познат као Иван Велики (рус. Иван Великий).[1][2] Ослободио делове земље од Монгола, ојачао централну власт, а 1497. године издао први руски зборник закона „Судбеник”. Због женидбе са византијском принцезом Зојом, сматрао се наследником Источног римског царства и у његово време први пут се јавила идеја о мисији Руског царства као заштитника православља у ком би Москва била „Трећи Рим”.
| Иван III Васиљевич | |
|---|---|
 | |
| Пуно име | Иван III Васиљевич |
| Датум рођења | 22. јануар 1440. |
| Место рођења | Москва Велика московска кнежевина |
| Датум смрти | 27. октобар 1505. (65 год.) |
| Место смрти | Москва Велика московска кнежевина |
| Династија | Рјуриковичи |
| Отац | Василиј II Слепи |
| Мајка | Maria of Borovsk |
| Супружник | Maria of Tver, Софија Палеолог |
| Потомство | Ivan the Young, Василиј III Иванович, Yury Ivanovich, Andrey of Staritsa, Јелена Ивановна, Dimitri Ivanovitch |
| Претходник | Василиј II Слепи |
| Наследник | Василиј III Иванович |
Проширење и самосталностУреди
Област Јарослав је анектирана 1463. године, а томе је следио Ростов 1475. године. После дуготрајног ратовања 1478. године коначно је освојена и Новгородска република. Охрабрен тиме 1480. престаје да плаћа данак Татарима и њиховом кану Ахмету чиме стиче потпуну самосталност. Коначно, присајединио је Твер 1485. године.[3] Изградио је више катедрала у Москви, као и велико утврђење Ивангород на Балтику. Успешно је ратовао са Литванијом и Шведском. На свој двор је доводио доста европских уметника, архитеката и дипломата и одржавао добре односе са Италијанима и Светим римским царством. Послао је прву експедицију у истраживање Арктика 1465. Отворио је више ливница топова у Русији. Као владар, био је правичан, али преке и темперемантне нарави.
Породично стаблоУреди
| 16. Иван II Иванович | ||||||||||||||||
| 8. Дмитриј Донски | ||||||||||||||||
| 17. Alexandra Ivanovna Velyaminova | ||||||||||||||||
| 4. Василиј I Дмитријевич | ||||||||||||||||
| 18. Дмитриј од Суздаља | ||||||||||||||||
| 9. Eudoxia Dmitriyevna of Suzdal | ||||||||||||||||
| 19. Vasilisa-Anna Konstantinovna of Rostov | ||||||||||||||||
| 2. Василиј II Слепи | ||||||||||||||||
| 20. Кејстут, Grand Duke of Lithuania | ||||||||||||||||
| 10. Витолд, Grand Duke of Lithuania | ||||||||||||||||
| 21. Birutė | ||||||||||||||||
| 5. Софија од Литваније | ||||||||||||||||
| 22. Svyatoslav Ivanovich, Grand Prince of Smolensk (hypothecal) | ||||||||||||||||
| 11. Ана, велика кнегиња Литваније | ||||||||||||||||
| 1. Иван III Васиљевич | ||||||||||||||||
| 24. Andrei Ivanovich, Prince of Novgorod, Borovsk and Serpukhov | ||||||||||||||||
| 12. Vladimir Andreyevich, Prince of Serpukhov and Borovsk | ||||||||||||||||
| 25. Maria Ivanovna of Galich | ||||||||||||||||
| 6. Yaroslav Vladimirovich, Prince of Serpukhov, Borovsk and Maloyaroslavets | ||||||||||||||||
| 26. Алгирдас | ||||||||||||||||
| 13. Elena of Lithuania | ||||||||||||||||
| 27. Улијана Александровна Тверска | ||||||||||||||||
| 3. Maria of Borovsk | ||||||||||||||||
| 28. Feodor Andreyevich "Koshka" Kobylin | ||||||||||||||||
| 14. Feodor Feodorovich "Goltiay" Koshkin | ||||||||||||||||
| 7. Maria Feodorovna Goltiayeva Koshkina | ||||||||||||||||
ПотомствоУреди
У браку са својом првом супругом Маријом Борисовном, ћерком тверског кнеза Бориса Александровича (1425—1461), имао је једног сина[4]:
- Иван Млади, тверски кнез (1485—1490)
У браку са Софијом Палеолог, имао је седморо деце[4]:
- Василиј III Иванович, московски кнез (1505—1533)
- Јуриј Иванович, кнез Дмитрова (1505—1536)
- Дмитриј II Жилка, кнез Углича (1505—1521)
- Симеон Иванович, кнез Калуге (1505—1518)
- Андреј Иванович, кнез Старице и Волоколамска (1519—1537)
- Јелена, супруга литванског кнеза Александра I (1492—1506)
- Евдокија, супруга казањског принца Петра Абрамовича (Худајкула)[5]
Поред њих, Иван III је имао још једну ћерку[4]:
- Федосију, удату за кнеза Василија Даниловича Холмског[6]
Види јошУреди
РеференцеУреди
- ^ Slavjanskaja jenciklopedija. Kijevskaja Rus’ — Moskovija: v 2 t. / Avtor-sostaviteľ V. V. Bohuslavskij. — M.: OLMA-PRESS, 2001. — 5000 jekz. —. ISBN 978-5-224-02249-6.
- ^ Russkij biohrafičeskij slovař — Izd. pod nabľudenijem predsedateľa Imperatorskoho Russkoho Istoričeskoho Obšťestva A. A. Polovcova. — Sankt-Peterburh: tip. Hl. upr. udelov, 1897 [2]. — T. 8.
- ^ Donald Ostowski, The Cambridge History of Russia vol. I page 224
- ^ а б в Genealogy.eu, сајт који садржи породична стабла краљевских и племићких породица
- ^ Robert Payne, Nikita Romanoff, Ivan the Terrible (2002), p. 435
- ^ Gustave Alef, Rulers and Nobles in Fifteenth Century Muscovy (1983), p. 115
ЛитератураУреди
- Јелачић, Алексеј (1929). Историја Русије. Београд: Српска књижевна задруга.
- Миљуков, Павел (1939). Историја Русије. Београд: Народна култура.
- Fennell, J. L. I. Ivan the Great of Moscow (1961)
- Grey, Ian. Ivan III and the unification of Russia (1964)
- Ostowski, Donald. "The Growth of Moscovy, (1462–1533)" in Maureen Perrie, ed., The Cambridge History of Russia (2006) vol. I pages 213–39
- Paul, Michael C. "Secular Power and the Archbishops of Novgorod up to the Muscovite Conquest," Kritika (2007) 8#2 pp:131–170.
- Soloviev, Sergei M. and John J. Windhausen, eds. History of Russia. Vol. 8: Russian Society in the Age of Ivan III (1979)
- Vernadsky, George, and Michael Karpovich, A History of Russia vol. 4 (1959).
- Sigmund Freiherr von Herberstein (1851). Notes Upon Russia: Being a Translation of the Earliest Account of that Country, Entitled Rerum Moscoviticarum Commentarii. Hakluyt Society. стр. 1—.
This article incorporates text from the Encyclopædia Britannica Eleventh Edition, a publication now in the public domain.
