Отворите главни мени

Ростов (рус. Росто́в, стари нордијски: Rostofa) је један од најстаријих градова у Русији и важно туристичко средиште у тзв. Златном кругу. Налази се на обалама језера Нера у Јарославској области. Према попису становништва из 2010. у граду је живело 31.792 становника.

Ростов
рус. Ростов
Rostov kremlin interior.jpg
Двориште ростовског кремља
Административни подаци
Држава Русија
Федерални округЦентрални
ОбластЈарославска област
Статус града1777
Становништво
Становништво
 — 2010.31.792
Географске карактеристике
Координате57°11′00″ СГШ; 39°25′00″ ИГД / 57.183333° СГШ; 39.416667° ИГД / 57.183333; 39.416667Координате: 57°11′00″ СГШ; 39°25′00″ ИГД / 57.183333° СГШ; 39.416667° ИГД / 57.183333; 39.416667
Временска зонаUTC+4
Ндм. висина100 м
Површина32,0[1] км2
Ростов на мапи Русије
Ростов
Ростов
Ростов на мапи Русије
Остали подаци
Поштански број152150, 152151, 152153, 152155, 152159
Позивни број48536
ОКАТО код78410
Веб-сајт
www.admrostov.ru

Иако је службено име града Ростов, како би га разликовали од Ростова на Дону, у Русији је познат као Ростов Велики (рус. Росто́в Вели́кий). „Ростов Јарославски“ је службено име за његову жељезничку станицу, јер се налази у истоименој области, но сам град се ријетко када тако назива.

ИсторијаУреди

 
Ростовски кремљ у љето 1911.

Ростов се први пута спомиње 862. године као важно насеље. До 13. века постаје главни град једне од најпроминентнијих руских кнежевина. 1474. године је постао дијелом Московске кнежевине. Иако је изгубио независност, Ростов је и даље био важно црквено средиште. Већ од 988. године био је сједиште једне од првих руских епископија.

У 14. веку, ростовски епископи су постали архиепископи, а концем 16. века и митрополити. Митрополит Јона Сисојевич (око 16071690) је заслужан за градњу главне ростовске знаменитости — кремља. Град су разарали Монголи у 13. и 14. веку те Пољаци 1608. Седиште митрополије је из Ростова премјештено у Јарослав крајем 18. века.

Осим по богатој историји, Ростов је познат и по производњи стакленог емајла.

ИзгледУреди

Средишњи трг у Ростову заузима велика катедрала Маријина Узнесења. Не зна се када је подигнута садашња зграда, али се претпоставља да је подигнута половином 16. века. Доњи дијелови катедралних зидова датирају из 12. века. Звоник је већим дијелом изграђен у 17. веку. Његова звона су међу највећима, а свако од њих има своје име. Највеће звоно по имену Сисој изливено 1688. године тежи 32 тоне.

СтановништвоУреди

Према прелиминарним подацима са пописа, у граду је 2010. живело 31.792 становника, 2349 (7,38%) мање него 2002.

Кретање броја становника
1939.1959.1970.1979.1989.2002.2010.
29.80829.23030.81531.53835.707[2]34.141[3]31.792

Партнерски градовиУреди

Види јошУреди

РеференцеУреди

  1. ^ РОССТАТ Территориальный орган Федеральной службы государственной статистики по Ярославской области Ярославская область в цифрах 2012. Краткий статистический сборник. г.Ярославль 2012 год
  2. ^ „Всесоюзная перепись населения 1989 г. Численность наличного населения союзных и автономных республик, автономных областей и округов, краёв, областей, районов, городских поселений и сёл-райцентров.”. Всесоюзная перепись населения 1989 года (на језику: руски). Demoscope Weekly. 1989. Приступљено 4. 9. 2012. 
  3. ^ Федеральная служба государственной статистики (21. 5. 2004). „Численность населения России, субъектов Российской Федерации в составе федеральных округов, районов, городских поселений, сельских населённых пунктов – районных центров и сельских населённых пунктов с населением 3 тысячи и более человек”. Всероссийская перепись населения 2002 года (на језику: руски). Федерални завод за статистику. Приступљено 4. 9. 2012. 

Спољашње везеУреди