Отворите главни мени

Софија (Зоја) Палеолог је била друга супруга московског кнеза Ивана III (1462—1505) и византијска принцеза из династије Палеолога, ћерка морејског деспота Томе (1428—1460) и братичина последњег византијског цара, Константина Драгаша (1449—1453).

Софија Палеолог
S.paleolog reconstruction01.jpg
Реконструкција лика Софије Палеолог
Датум рођења1455.
Место рођењаМистра
Морејска деспотовина
Датум смрти7. април 1503.
Место смртиМосква
Московска кнежевина
ДинастијаРјуриковичи
ОтацТома Палеолог
МајкаКатарија Захарија
СупружникИван III Васиљевич
ПотомствоВасилиј III Иванович, Yury Ivanovich, Andrey of Staritsa, Јелена Ивановна
Претходник-
НаследникSolomonia Saburova

Порекло и породицаУреди

Софија Палеолог је рођена у браку деспота Томе Палеолога и Катарине Захарије, који су поред ње имали бар још 3 деце:

Њен отац је рођен као најмлађи син (од десеторо деце), Манојла II и Јелене Драгаш (ћерке Константина Драгаша (Дејановића)), обласног господара који је владао источном Македонијом. По мајчиној линији он је био чукунунук краља Србије Стефана Дечанског (1322—1331) чија се ћерка удала за севастократора Дејана (родоначелника Дејановића и оца Константина Дејановића Драгаша) и по тој основи је потомак Немањића. Њена мајка је била ћерка Центурионеа II Захарија (1404—1430), последњег ахајског кнеза.

Била је удата за московског кнеза Ивана III из династије Рјуриковича, са којим је имала седморо деце[1]:

БиографијаУреди

Рођена је, као Зоја, у Мореји (Пелопонез) 1450. или 1451.[2], која је после пада Цариграда 1453., постала последње византијско упориште у Европи. Услед сталних сукоба између њеног оца Томе и стрица Димитрија, Морејска деспотовина је ослабљена и 1460. године је освајају Османлије. Тома је са породицом, преко Крфа побегао у Рим, у коме је Зоја прешла на католицизам. После очеве смрти 1465. године, старање над њом је преузео кардинал Висарион, некадашњи православни архиепископ и један од заговорника Фирентинске уније.

Током јуна 1472. године, она се у Риму верила са московским кнезом Иваном III. Папа Сикст VI (1471—1484) и кардинал Висарион су се надали да ће овим браком успети да остваре снажан утицај у Русији и уведу католицизам, али до тога није дошло. Свечано венчање је обављено 12. 11. 1472. године у Москви, а непосредно пре њега, Зоја је прешла у православље и узела име Софија[2]. Током владавине свог супруга, била је велики покровитељ уметности, што је довело до ширења италијанских и византијских утицаја у Русији[2].

Умрла је у Москви 7. априла 1503.

Породично стаблоУреди

 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
16. Андроник III Палеолог
 
 
 
 
 
 
 
8. Јован V Палеолог
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
17. Ана Савојска
 
 
 
 
 
 
 
4. Манојло II Палеолог
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
18. Јован VI Кантакузин
 
 
 
 
 
 
 
9. Јелена Кантакузин
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
19. Ирина Асен
 
 
 
 
 
 
 
2. Тома Палеолог
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
20. Dejan
 
 
 
 
 
 
 
10. Константин Драгаш Дејановић
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
21. Теодора Немањић
 
 
 
 
 
 
 
5. Јелена Драгаш
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
1. Софија Палеолог
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
24. Центурионе I Захарија
 
 
 
 
 
 
 
12. Andronikos Asen Zaccaria
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
6. Центурионе II Захарија
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
26. Erard III Le Maure, Baron of Arcadia
 
 
 
 
 
 
 
13. Unnamed
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
3. Катарија Захарија
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
28. Леонардо I Токо
 
 
 
 
 
 
 
14. Леонардо II Токо
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
29. Maddalena Acciaiuoli dei Buondelmonti
 
 
 
 
 
 
 
7. Creusa Tocco
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 

РеференцеУреди

  1. ^ Genealogy.eu, сајт који садржи породична стабла краљевских и племићких породица
  2. 2,0 2,1 2,2 Kazhdan 1991

ЛитератураУреди

Спољашње везеУреди