Ана Савојска
Ана Савојска (1306–1359), рођена као Ђована (Јована), била је савојска грофица и византијска царица. Била је друга супруга цара Андроника III Палеолога и мајка Јована V Палеолога у чије име је била регенткиња између 1341. и 1347. године.[1]
| Ана Савојска | |
|---|---|
 Ана Савојска као византијска царица на минијатури из 14. века | |
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 1306. |
| Датум смрти | 1360. |
| Место смрти | Константинопољ, |
| Породица | |
| Супружник | Андроник III Палеолог |
| Потомство | Јован V Палеолог, Марија-Ирина Палеолог |
| Родитељи | Амадео V од Савоје Марија од Брабанта, грофица Савоје |
| Династија | Палеолози |
| Претходник | Ирина од Брауншвајга |
| Наследник | Ирина Асен |
Рођена је 1306. као Ђована, ћерка савојског грофа Амедеа V и његове друге супруге Марије, војвоткиње од Брабанта.[1] Доцније је испрошена за византијског цара Андроника III, који је од 1321. био савладар свог деде Андроника II. Венчање је обављено 1326. када је Ђована стигла у Цариград где је прешла у православље и добила ново име - Ана.
Андронику III, који из претходног брака није имао деце, родила је две ћерке и два сина:
- Марију (преименовану у Ирину) (1327 - после 1356), која се удала за бугарског цара Михаила IV Асена, савладара свог оца Ивана Александра.
- Јована V Палеолога (18. јун 1332 — 16. фебруар 1391), византијског цара од 1341. до 1391. године.
- Михаила Палеолога (1337 - пре 1370), познатог по надимку Порфирогенит, који је носио титулу деспота.
- Ирину (преименовану у Марију) (умрла 1401), која се удала за Ђеновљанина Франческа I Гатилузија, господара острва Лезбос.
Када је 15. јуна 1341. Андроник III преминуо, престо је наследио Јован V, који је тек требало да напуни девет година. Очекивало се да положај регента преузме Андроников најбољи пријатељ и блиски сарадник Јован Кантакузин. Ипак, када је Кантакузин напустио престоницу приликом једног ратног похода, у Константинопољу је дошло до преокрета. Царица-мајка Ана Савојска је склопила савез против Кантакузина са цариградским патријархом Јованом XIV Калекасом и амбициозним дворанином Алексијем Апокавком.[1] Трочлано намесништво је Кантакузина прогласило за јавног непријатеља, али се војсковођа прогласио за цара у трачкој тврђави Дидимотика. На крају, сукоб између Јована Кантакузина и цариградског регентства се претворио у дуг и разоран грађански рат (1341—1347). Кантакузин је у почетку имао подршку српског краља Стефана Душана, док је бугарски цар Иван Александар помагао регенте. У ствари, и српски и бугарски владар су освајали и пустошили византијске територије за свој рачун, а прилике су се погоршале када се Кантакузин окренуо сарадњи са Орханом I, владаром из османске династије.
С друге стране, Ана Савојска је тражила савезнике и у Западној Европи. Писала је папи Клементу VI у Авињон у лето 1343. изјављујући му своју лојалност. Та иницијатива прошла је без резултата, али је у августу исте године у Венецији успела да добије зајам од 30.000 дуката при чему је морала да заложи царски накит. Ипак, 1347. Кантакузин је тријумфовао у грађанском рату и постао је, као Јован VI, савладар младом Јовану V који је затим оженио Кантакузинову ћерку Јелену.
Ана Савојска је 1351. заувек напустила Цариград и отишла је у Солун.[1] Ту је имала свој двор, издавала је законске акте и ковала сопствени новац. Њен последњи државнички потез био је дар који је упутила солунском манастиру Светих бесребника Козме и Дамјана што наговештава да је, можда, била лошег здравља. Преминула је у Солуну 1359. као монахиња Анастасија.
Породично стабло уреди
| 16. Хумберт III од Савоје | ||||||||||||||||
| 8. Тома I од Савоје | ||||||||||||||||
| 17. Beatrice of Viennois | ||||||||||||||||
| 4. Thomas II of Piedmont | ||||||||||||||||
| 18. Вилијам I, гроф Женеве | ||||||||||||||||
| 9. Маргарета од Женеве | ||||||||||||||||
| 19. Beatrice de Faucigny | ||||||||||||||||
| 2. Амадео V од Савоје | ||||||||||||||||
| 20. Ugo Fieschi of Lavagna | ||||||||||||||||
| 10. Teodoro III Fieschi of Lavagna | ||||||||||||||||
| 21. Brumisan di Grillo | ||||||||||||||||
| 5. Beatrice Fieschi | ||||||||||||||||
| 22. Raymond della Volta de Capo-Corso | ||||||||||||||||
| 11. Simone della Volta | ||||||||||||||||
| 1. Ана Савојска | ||||||||||||||||
| 24. Хенри II, војвода Брабанта | ||||||||||||||||
| 12. Хенри III, војвода Брабанта | ||||||||||||||||
| 25. Марија од Хоенштауфена | ||||||||||||||||
| 6. Јован I, војвода Брабанта | ||||||||||||||||
| 26. Иго IV од Бургундије | ||||||||||||||||
| 13. Аделаида од Бургундије | ||||||||||||||||
| 27. Јоланда од Дреа | ||||||||||||||||
| 3. Марија од Брабанта, грофица Савоје | ||||||||||||||||
| 28. Вилијам од Дампјера | ||||||||||||||||
| 14. Ги од Дампјера | ||||||||||||||||
| 29. Margaret II of Flanders | ||||||||||||||||
| 7. Маргарета од Фландрије | ||||||||||||||||
| 30. Robert VII, Lord of Béthune | ||||||||||||||||
| 15. Matilda of Béthune | ||||||||||||||||
| 31. Elisabeth of Morialmes | ||||||||||||||||
Референце уреди
- ^ а б в г „Ана Савојска”. Историјска библиотека. Приступљено 4. 2. 2019.
