Википедија

Ana Savojska

Ana Savojska (1306–1359. godine), rođena kao Đovana (Jovana), bila je savojska grofica i vizantijska carica. Bila je druga supruga cara Andronika III Paleologa i majka cara Jovana V Paleologa u čije ime je bila namesnica između 1341. i 1347. godine.[1]

Ana Savojska
Ana Savojska kao vizantijska carica na minijaturi iz 14. veka
Lični podaci
Datum rođenja1306.
Datum smrti1360.
Mesto smrtiKonstantinopolj,
Porodica
SupružnikAndronik III Paleolog
PotomstvoJovan V Paleolog, Marija-Irina Paleolog
RoditeljiAmadeo V od Savoje
Marija od Brabanta, grofica Savoje
DinastijaPaleolozi
PrethodnikIrina od Braunšvajga
NaslednikIrina Asen

Rođena je 1306. godine, kao Đovana, ćerka savojskog grofa Amedea V i njegove druge supruge Marije, vojvotkinje od Brabanta.[1] Docnije je isprošena za vizantijskog cara Andronika III, koji je od 1321. godine, bio savladar svog dede cara Andronika II. Venčanje je obavljeno 1326. godine, kada je Đovana stigla u Carigrad gde je prešla u Pravoslavnu veru i dobila novo ime - Ana Paleolog.

Caru Androniku III, koji iz prethodnog braka nije imao dece, rodila je dve ćerke i dva sina:

Kada je 15. juna 1341. godine, car Andronik III preminuo, presto je nasledio car Jovan V, koji je tek trebalo da napuni devet godina. Očekivalo se da položaj namesnika preuzme Andronikov najbolji prijatelj i bliski saradnik mega domestik Jovan Kantakuzin. Ipak, kada je mega domestik Jovan Kantakuzin napustio prestonicu prilikom jednog ratnog pohoda, u Konstantinopolju je došlo do prevrata. Carica-majka Ana Savojska je sklopila savez protiv mega domestika Jovana Kantakuzina sa carigradskim patrijarhom Jovanom XIV Kalakasom i ambicioznim dvoraninom Aleksijem Apokavkom.[1] Tročlano namesništvo je mega domestika Jovana Kantakuzina proglasilo za javnog neprijatelja, ali se vojskovođa proglasio za cara u tračkoj tvrđavi Didimotika. Na kraju, sukob između Jovana Kantakuzina i carigradskog namesništva se pretvorio u dug i razoran građanski rat (1341, — 1347, godine). Jovan Kantakuzin je u početku imao podršku srpskog kralja Stefana Dušana, dok je bugarski car Jovan Aleksandar pomagao namesnike. U stvari, i srpski i bugarski vladar su osvajali i pustošili vizantijske teritorije za svoj račun, a prilike su se pogoršale kada se Jovan Kantakuzin okrenuo saradnji sa sultanom Orhanom I, vladarom iz osmanske dinastije.

S druge strane, carica Ana Savojska je tražila saveznike i u Zapadnoj Evropi. Pisala je papi Klementu VI u Avinjon u leto 1343. godine, izjavljujući mu svoju lojalnost. Ta inicijativa prošla je bez rezultata, ali je u avgustu iste godine u Veneciji uspela da dobije zajam od 30.000 dukata pri čemu je morala da založi carski nakit. Ipak, 1347. godine, Jovan Kantakuzin je trijumfovao u građanskom ratu i postao je, kao Jovan VI, savladar mladom caru Jovanu V koji je zatim oženio Kantakuzinovu ćerku Jelenu.

Carica Ana Savojska je 1351. godine, zauvek napustila Carigrad i otišla je u Solun.[1] Tu je imala svoj dvor, izdavala je zakonske akte i kovala sopstveni novac. Njen poslednji državnički potez bio je dar koji je uputila solunskom manastiru Svetih besrebnika Kozme i Damjana što nagoveštava da je, možda, bila lošeg zdravlja. Preminula je u Solunu 1359. godine, kao monahinja Anastasija.

Život

uredi

Ana je bila ćerka Amadea V, grofa Savoje, i njegove druge žene grofice Marije od Brabanta.[2] Ona je bila verena za cara - savladara Andronika III Paleologa u septembru 1325. godine,[3] tokom kojeg je on bio umešan u građanski rat sa svojim dedom po ocu carom Andronikom II Paleologom.[4]

Brak je sklopljen oktobra 1326. godine.[5] Prihvatila je Pravoslavnu veru i uzela ime Ana.[6] Godine 1328. Andronik III je ušao u Carigrad i svrgnuo svog dedu sa vlasti.[7]

Namesnica

uredi

14-15 juna 1341. godine, car Andronik III Paleolog je umro.[8] Nasledio ga je njihov sin car Jovan V kome je još tri dana nedostajalo do njegovog devetog rođendana. Carica Ana je postavljena za namesnicu svog sina.[9] Međutim, car Andronik III je poverio upravu svom savetniku velikom domestiku Jovanu Kantakuzinu, kome carica Ana Savoja nije verovala.

Otprilike u isto vreme, kralj Stefan Uroš IV Dušan od Srbije je započeo invaziju na Severnu Trakiju. Veliki domestik Jovan Kantakuzin je napustio Carigrad da bi pokušao da uspostavi red u toj oblasti. U njegovom odsustvu, carigradski patrijarh Jovan XIV i dvorjanin Aleksije Apokavk uverili su caricu Anu Savoja Paleolog da je veliki domestik Jovan Kantakuzin njen neprijatelj. Carica Ana Paleolog je velikog domestika Jovana Kantakuzina proglasila državnim neprijateljem i ponudila Apokavku titulu carigradskog eparha.

Dana 26. oktobra 1341. godine, Jovan Kantakuzin je odgovorio tako što se proglasio za cara u Didimotici. On je i dalje kontrolisao deo vizantijske vojske, a njegovo pretendovanje na presto je započelo građanski rat koji je trajao do 1347. godine. Car Jovan Aleksandar Bugarski se ubrzo udružio sa frakcijom cara Jovana V Paleologa i carice Ane, dok je kralj Stefan Uroš IV Dušan od Srbije stao na stranu Jovana VI Kantakuzina. Oba vladara su zapravo koristila građanski rat za sopstvene političke i teritorijalne koristi. S vremenom će se Jovan VI udružiti sa sultanom Orhanom I iz osmanskog emirata u nastajanju.

U isto vreme carica Ana Savojska je pokušavala da dobije podršku zapadne Evrope. U leto 1343. godine, jedan izaslanik je u Avinjonu proglasio njenu lojalnost papi Klimentu VI. U avgustu 1343. godine, carica Ana Savoja je založila vizantijske krunske dragulje Venecijanskoj Republici za 30.000 dukata kao deo pokušaja da obezbedi više novca za rat.[10] Međutim, carica Ana Savoja Paleolog je izgubila rat.

Dana 3. februara 1347. godine, dve strane su postigle sporazum. Jovan VI je prihvaćen kao stariji car, a Jovan V kao njegov mlađi savladar.[11] Sporazum je uključivao brak cara - savladara Jovana V Paleologa sa Jelenom Kantakuzin, ćerkom cara Jovana VI Kantakuzina.[12] Car Jovan VI je ušao u Carigrad i preuzeo efektivnu kontrolu nad gradom.

Kasnije godine

uredi

Carica Ana Paleolog je 1351. godine otišla iz Carigrada u Solun. Imala je svoj dvor u gradu, izdavala je dekrete u svoje ime, pa čak i kontrolisala kovnicu novca. Bila je druga vizantijska carica koja je držala dvor u Solunu, posle carice Irine od Monferata. Njena vladavina tamo je trajala do oko 1365. godine.

Njen poslednji zvanični čin bilo je darivanje manastira u znak sećanja na Agioi Anargiroi (grčki: «Αγιοι Αναργυροι» „Anđeli bez novca“). Agioi Anargiroi je zajednički opis svetih Kozme i Damjana, koji su nudili besplatne medicinske usluge. Njihovi poklonici se obično mole za isceljenje. Dar može ukazivati na to da carica Ana pati od lošeg zdravlja i da se nada izlečenju. Nešto kasnije zamonašila se i umrla pod imenom „Anastasija“ oko 1365. godine.

Porodično stablo

uredi
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
16. Humbert III od Savoje
 
 
 
 
 
 
 
8. Toma I od Savoje
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
17. Beatrice of Viennois
 
 
 
 
 
 
 
4. Thomas II of Piedmont
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
18. Vilijam I, grof Ženeve
 
 
 
 
 
 
 
9. Margareta od Ženeve
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
19. Beatrice de Faucigny
 
 
 
 
 
 
 
2. Amadeo V od Savoje
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
20. Ugo Fieschi of Lavagna
 
 
 
 
 
 
 
10. Teodoro III Fieschi of Lavagna
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
21. Brumisan di Grillo
 
 
 
 
 
 
 
5. Beatrice Fieschi
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
22. Raymond della Volta de Capo-Corso
 
 
 
 
 
 
 
11. Simone della Volta
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
1. Ana Savojska
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
24. Henri II, vojvoda Brabanta
 
 
 
 
 
 
 
12. Henri III, vojvoda Brabanta
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
25. Marija od Hoenštaufena
 
 
 
 
 
 
 
6. Jovan I, vojvoda Brabanta
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
26. Igo IV od Burgundije
 
 
 
 
 
 
 
13. Adelaida od Burgundije
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
27. Jolanda od Drea
 
 
 
 
 
 
 
3. Marija od Brabanta, grofica Savoje
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
28. Vilijam od Dampjera
 
 
 
 
 
 
 
14. Gi od Dampjera
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
29. Margaret II of Flanders
 
 
 
 
 
 
 
7. Margareta od Flandrije
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
30. Robert VII, Lord of Béthune
 
 
 
 
 
 
 
15. Matilda of Béthune
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
31. Elisabeth of Morialmes
 
 
 
 
 
 

Reference

uredi
  1. ^ a b v g „Ana Savojska”. Istorijska biblioteka. Pristupljeno 4. 2. 2019. 
  2. ^ Cox 1967, str. 376
  3. ^ Nicol 1996, str. 83
  4. ^ Bartusis 1992, str. 86
  5. ^ Nicol 1996, str. 83
  6. ^ Nicol 1996, str. 84
  7. ^ Nicol 1993, str. 160–161
  8. ^ Nicol 1996, str. 85
  9. ^ Nicol 1996, str. 87
  10. ^ Barker 1969, str. 499
  11. ^ Nicol 1996, str. 91
  12. ^ Herrin 2009, str. 288

Spoljašnje veze

uredi
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Ана_Савојска&oldid=28847623”