Андроник III Палеолог

За другу употребу, погледајте страницу Андроник Палеолог.

Андроник III Палеолог (грч. Ανδρόνικος Γ' Παλαιολόγος, родио се 25.03. 1297. године у Цариграду, умро 15.06. 1341. године у Цариграду) је био византијски цар (1328—1341) из породице Палеолога, претендент на престо од 1321. године, син Михајла (IX) и јерменске принцезе Марије (Ксеније). Започео је своју владавину победом у грађанском рату против деде Андроника II (1282—1328), да би после његове смрти Византија поново ушла у грађански рат двојице Јована око регенства над његовим малолетним сином Јованом (V) (1341—1376, 13791390, 1390—1391).

Андроник III Палеолог
Андроник III Палеолог.jpg
Датум рођења(1297-03-25)25. март 1297.
Место рођењаЦариград
Византијско царство
Датум смрти15. јун 1341.(1341-06-15) (44 год.)
Место смртиЦариград
Византијско царство
ДинастијаПалеолози
ОтацМихајло IX Палеолог
МајкаРита од Јерменије
СупружникИрина од Брауншвајга, Ана Савојска
ПотомствоЈован V Палеолог, Михајло Палеолог, Марија-Ирина Палеолог, Ирена Палеолог, Марија Ирина Палеолог
ПретходникАндроник II Палеолог
НаследникЈован V Палеолог

Најмаркантнија личност његове владавине био је његов најбољи пријатељ и de facto савладар Јован (VI) Кантакузин (претендент 1341—1347, цар 1347—1354), а његову владавину карактеришу и реформе византијске морнарице и правосуђа увођењем институције генералних судија Ромеја. Под власт Цариграда вратио је део данашње Грчке и обезбедио Византији контролу над Тракијом, Епиром и Тесалијом.

Био је ожењен Ирином (Аделаидом) од Брауншвајга и Аном од Савоје са којима је имао неколико деце, од којих је најбитнији његов син и наследник Јован V.

Порекло и породицаУреди

Андроник је био син Михајла (IX) и јерменске принцезе Марије (Ксеније), који су поред њега имали још троје деце:

  • деспота Манојла (кога су грешком 1320. године убили Андроникови људи)
  • Теодору (која је била удата за Теодора Светослава и Михајла Шишмана)
  • Ану (која је била удата за Тому Епирског и Николу Орсинија)

Женио се два пута. Први пут 1318. године Ирином (Аделаидом) од Брауншвајга која је преминула 1324. године и са којом је имао једног сина који је умро по рођењу 1321. године. Други пут се оженио 1326. године Аном Савојском са којом је имао четворо деце:

  • Јована V
  • Михајла
  • Ирину (Марију) (која је била удата за Михајла Асена)
  • Марију (Ирину) (која је била удата за Франческа I Гатилузија)

ВладавинаУреди

Андроник III рано је одређен за наследника престола и добио је титулу цара савладара, али када су људи Андроника III грешком убили његовог брата, Андроник III изгубио је наклоност свог деда и главног цара Андриника II. Убрзо после смрти Михајла IX († 1320), оца Андроник III, почео је грађански рат између Андроника III и Андроника II. Рат је почео на Васкрс 1321. године када је Андроник III напусио Цариград и отишао војсци коју су сакупили његови пријатељи Јован Кантакузин и други у Једрену.[1] Грађански рат је завршен победом Андроника III, који је без борбе ушао у Цариград 1328. године, а његов деда Андриник II морао је предати власт унуку.[2]

Са владавином цара Андроника III Палеолога дошло је до извесних успеха Византијског царства. Андроник III је успео да поврати неке територије на које се царство распало након што су крсташи освојили Цариград 1204. године. Хиос је повратио 1329. године, Лезбос 1335/6. године, Тесалију до 1336. године и Епир до јесени 1340. године.[3] Он је успео привремено да искористи слабљење Бугарске после катастрофе код Велбужда.[4]

Насупрот томе, Византија је потискивана и даље у Малој Азији од Османлија и Срба у Македонији, поготово после победе код Велбужда и доласка Душана Силног (краљ 13311346, цар 1346—1355) на власт.[5] После неуспеха у рату од 1332. до 1334. године цар Андроник III срео се са краљем Душаном близу Солуна 26. августа 1334. године и тамо склопило мир, препустивши Душану Прилеп, Охрид Струмицу и још неке градове.[6]

Андроник II умро је 15. јуна 1341. године, а његов син Јован V имао је тек 9 година.[7]

Породично стаблоУреди

 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
16. Андроник Дука Komnenos Palaiologos
 
 
 
 
 
 
 
8. Михајло IX Палеолог
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
17. Теодора Анђелина Палеологина
 
 
 
 
 
 
 
4. Андроник II Палеолог
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
18. Јован Дука Ватац
 
 
 
 
 
 
 
9. Theodora Doukaina Vatatzina
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
19. Eudokia Angelina
 
 
 
 
 
 
 
2. Михајло IX Палеолог
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
20. Бела IV
 
 
 
 
 
 
 
10. Стефан V Угарски
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
21. Марија Ласкарис
 
 
 
 
 
 
 
5. Ана Угарска
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
22. Unknown Cuman chieftain
 
 
 
 
 
 
 
11. Јелисавета Куманка
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
1. Андроник III Палеолог
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
24. Constantine, Lord of Baberon
 
 
 
 
 
 
 
12. Hethum I, King of Armenia
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
25. Partzapert
 
 
 
 
 
 
 
6. Leo II, King of Armenia
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
26. Лав I, краљ Јерменије
 
 
 
 
 
 
 
13. Zabel
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
27. Сибила Лизињан
 
 
 
 
 
 
 
3. Рита од Јерменије
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
14. Hethum of Lampron
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
7. Keran
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 

РеференцеУреди

  1. ^ Острогорский 2011, стр. 603-604.
  2. ^ Острогорский 2011, стр. 606.
  3. ^ Nicol 1993, стр. 214.
  4. ^ Острогорский 2011, стр. 609-610.
  5. ^ Острогорский 2011, стр. 608, 610.
  6. ^ Логос 2017, стр. 298.
  7. ^ Острогорский 2011, стр. 614.

ЛитератураУреди

Спољашње везеУреди


Претходник:
Андроник II Палеолог
Византијски цареви
(13281341)

Наследник:
Јован V Палеолог