Лав II Јерменски

Левон II
Левон II
	Левон II
Лични подаци
Датум рођења	24. јануар 1236.
Датум смрти	6. фебруар 1289. (53 год.)
Место смрти	Kozan,
Породица
Супружник	Keran, Queen of Armenia
Потомство	Thoros III, King of Armenia, Sempad, King of Armenia, Constantine I, King of Armenia, Hethum II, King of Armenia, Oshin, King of Armenia, Isabella of Armenia, Princess of Tyre, Рита од Јерменије
Родитељи	Хетум I; Забел
Династија	Хетумиди
Краљ Киликије
Период	1270−1289
Претходник	Хетум I
Наследник	Хетум II

Левон II, понекад се наводи као Левон III ^[1] (1236—1289) је био краљ Јерменске Киликије, тј. Мале Јерменије ^[1] (1270—1289) из династије Хетумида.

Долазак на престо

На престолу је наследио свог оца Хетум. Његова се власт простирала кроз Кападокију и Киликију ^[2]. Левон је столовао у граду Сису ^[1] и Мопсусести ^[3] ^[4].

Личност и политика

Левон је био познат као побожан краљ, посвећен хришћанској вери ^[1]. Владао је својим поседима строго се придржавајући праведности ^[3].

Охрабривао је трговачке везе са Западом, обнављајући трговачке уговоре италијанским градовима и стварајући нове с Каталонцима. По узору на свог оца одржавао је везе с Татарима, будући да је Јерменија била потчињена татарској власти ^[1].

Страдање земље

На почетку владавине земљу му је пленио каирски султан Бајбарс. Он је са силном војском провалио на Левонову територију, освојио и страховито опустошио земљу ^[5].

На крају је Калаван, Бајбарсов наследник, опсео град Маркиб. Тада је у логор дошао старешина Темплара, Тома Беро, који се можда у то време налазио у том делу Јерменије да преговара у има краља Левона ^[6].

Мала Јерменија за време Левона

За време Левонове владавине, градова утврђења и замкова у Малој Јерменији је било безброј. У изобиљу има свега што је неопходно за живот, као и оних ствари које доприносе удобности. Дивљачи - звери и птица - имало је у изобиљу. Међутим, ваздух у тој земљи није био нарочито здрав. Што се тиче господског сталежа, то су биле тешке пијанице, зловољан и безвредан слој.

Лајаса

Лајаса, насликано почетком XV века.

На обали мора ^[3], на ушћу реке Пирам, или Леукосир ^[7], у Анадолији на југу Мале Азије, налазио се град Лајаса ^[3] (Ајаса или Ајгеја ^[7]). Град је био веома прометно место ^[3]. Италијански бродови су посећивали ову луку ^[7], која је била пуна трговаца из Венеције, Ђенове и многих других градова ^[3], а Млечани су овде имали и регента, будући да је град постао важна спона у превозу робе с истока ^[7].

Кованица краља Левона II

Овде се трговало зачинима и храном различите врсте, тканинама од свиле и вуне, и другом скупоценом робом. Они који намеравају да путују у унутрашњост ^[3] Мале Азије ^[4], обично стижу до ове луке.

Границе Мале Јерменије

У то време границе Мале Јерменије су, на југу ^[3] Сирија ^[4], у том часу под окупацијом ^[8] муслимана ^[4]; на северу Караманија, несељена Туркменима; у правцу североистока лежали су градови Кајсареја, Севаста и многи други, потчињени Татарима, на западу је омеђена морем које се простире до обала хришћанског света ^[8].