Валеријан Кујбишев

Валеријан Владимирович Кујбишев (рус. Валериа́н Влади́мирович Ку́йбышев; Омск, 6. јун 1888Москва, 25. јануар 1935) био је руски револуционар, официр Црвене армије и совјетски политичар.

валеријан кујбишев
Валеријан Кујбишев
Лични подаци
Датум рођења(1888-06-06)6. јун 1888.
Место рођењаОмск, Руска Империја
Датум смрти25. јануар 1935.(1935-01-25) (46 год.)
Место смртиМосква, Руска СФСР,  СССР
Деловање
Члан КПСС од1904.
Учешће у ратовимаРуски грађански рат
председник Државног планског
комитета Совјетског Савеза
Период10. новембар 193025. април 1934.
ПретходникГлеб Кжижановски
НаследникВалериј Межлаук

Одликовања
Орден црвене заставе
Орден црвене заставе

Биографија

уреди

Рођен је 1888. године у Омску. Завршио је Војну академију у Омску. Руској социјалдемократској радничкој партији придружио се 1904. године. Наредне године се уписао у војно-медицинску академију, али је избачен из ње због политичких уверења.

Револуционарна каријера

уреди

Кујбишев је између 1906. и 1914. широм Руске империје изводио диверзије и акције против царистичког режима, све док напослетку није био прогнан у Нарим, Сибир. Тамо се упознао с Јаковом Свердловим и њих су двојица основали локалну бољшевичку ћелију. Маја 1912. је побегао у вратио се у Омск, где је ухапшен и затворен на годину дана. Премештен је у Тамбов где је био под полицијским надзором, али је убрзо опет побегао и 1913. и 1914. подстицао на грађанске побуне у Санкт Петербургу, Харкову и Вологди.

Године 1917. је премештен у Самару где је постао председник совјета, функција коју је вршио током Октобарске револуције и годину дана после ње. Током грађанског рата председавао је револуционарним комитетом Самаре и био политички комесар Прве и Четврте армије Црвене армије.[1]

Политичка каријера

уреди

Године 1920. Кујбишев је био изабран за члана Президијума Црвене синдикалне интернационале, а од 1923. до 1926. био је први економски инспектор Совјетског Савеза. Од 1926. до 1930. председавао је Врховним саветом за националну економију, управљао Госпланом 1930—1934. и од 1934. до смрти био члан Политбироа. Као Стаљинов саветник за економију, био је један од најутицајнијих чланова комунистичке партије. Тада је био одликован и Орденом црвене заставе.

Валеријан Кујбишев умро је 25. јануара 1935. од затајења срца и алкохолизма, неколико дана након што је затражио истрагу убиства Сергеја Кирова. Током чистке стрељани су му супруга и брат.

Према тадашњој традицији, био је сахрањен у Кремаљској некрополи.

Наслеђе

уреди

Након смрти, у његову су част градови Самара (Русија), Болгар (Татарстан) и Агарцин (Јерменија) носили име Кујбишев од 1935. до 1991. године, док градови Кујбишев у Новосибирској области и Јерменији још увек носе његово име.

Извори

уреди

Спољашње везе

уреди