Valerijan Kujbišev
Valerijan Vladimirovič Kujbišev (rus. Валериа́н Влади́мирович Ку́йбышев; Omsk, 6. jun 1888 — Moskva, 25. januar 1935) bio je ruski revolucionar, oficir Crvene armije i sovjetski političar.
valerijan kujbišev | |||
---|---|---|---|
Lični podaci | |||
Datum rođenja | 6. jun 1888. | ||
Mesto rođenja | Omsk, Ruska Imperija | ||
Datum smrti | 25. januar 1935.46 god.) ( | ||
Mesto smrti | Moskva, Ruska SFSR, SSSR | ||
Delovanje | |||
Član KPSS od | 1904. | ||
Učešće u ratovima | Ruski građanski rat | ||
predsednik Državnog planskog komiteta Sovjetskog Saveza | |||
Period | 10. novembar 1930 — 25. april 1934. | ||
Prethodnik | Gleb Kžižanovski | ||
Naslednik | Valerij Mežlauk | ||
Odlikovanja |
|
Biografija
urediRođen je 1888. godine u Omsku. Završio je Vojnu akademiju u Omsku. Ruskoj socijaldemokratskoj radničkoj partiji pridružio se 1904. godine. Naredne godine se upisao u vojno-medicinsku akademiju, ali je izbačen iz nje zbog političkih uverenja.
Revolucionarna karijera
urediKujbišev je između 1906. i 1914. širom Ruske imperije izvodio diverzije i akcije protiv carističkog režima, sve dok naposletku nije bio prognan u Narim, Sibir. Tamo se upoznao s Jakovom Sverdlovim i njih su dvojica osnovali lokalnu boljševičku ćeliju. Maja 1912. je pobegao u vratio se u Omsk, gde je uhapšen i zatvoren na godinu dana. Premešten je u Tambov gde je bio pod policijskim nadzorom, ali je ubrzo opet pobegao i 1913. i 1914. podsticao na građanske pobune u Sankt Peterburgu, Harkovu i Vologdi.
Godine 1917. je premešten u Samaru gde je postao predsednik sovjeta, funkcija koju je vršio tokom Oktobarske revolucije i godinu dana posle nje. Tokom građanskog rata predsedavao je revolucionarnim komitetom Samare i bio politički komesar Prve i Četvrte armije Crvene armije.[1]
Politička karijera
urediGodine 1920. Kujbišev je bio izabran za člana Prezidijuma Crvene sindikalne internacionale, a od 1923. do 1926. bio je prvi ekonomski inspektor Sovjetskog Saveza. Od 1926. do 1930. predsedavao je Vrhovnim savetom za nacionalnu ekonomiju, upravljao Gosplanom 1930—1934. i od 1934. do smrti bio član Politbiroa. Kao Staljinov savetnik za ekonomiju, bio je jedan od najuticajnijih članova komunističke partije. Tada je bio odlikovan i Ordenom crvene zastave.
Valerijan Kujbišev umro je 25. januara 1935. od zatajenja srca i alkoholizma, nekoliko dana nakon što je zatražio istragu ubistva Sergeja Kirova. Tokom čistke streljani su mu supruga i brat.
Prema tadašnjoj tradiciji, bio je sahranjen u Kremaljskoj nekropoli.
Nasleđe
urediNakon smrti, u njegovu su čast gradovi Samara (Rusija), Bolgar (Tatarstan) i Agarcin (Jermenija) nosili ime Kujbišev od 1935. do 1991. godine, dok gradovi Kujbišev u Novosibirskoj oblasti i Jermeniji još uvek nose njegovo ime.
Izvori
uredi- ^ „Predsedatelь Samarskogo gubispolkoma Valerian Vladimirovič Kuйbыšev”. Arhivirano iz originala 09. 11. 2007. g. Pristupljeno 29. 07. 2013.