Valerijan Kujbišev

Valerijan Vladimirovič Kujbišev (rus. Валериа́н Влади́мирович Ку́йбышев; Omsk, 6. jun 1888 — Moskva, 25. januar 1935) bio je ruski revolucionar, oficir Crvene armije i sovjetski političar.

valerijan kujbišev
Valerijan Kujbišev
Lični podaci
Datum rođenja	(1888-06-06)6. jun 1888.
Mesto rođenja	Omsk, Ruska Imperija
Datum smrti	25. januar 1935.(1935-01-25) (46 god.)
Mesto smrti	Moskva, Ruska SFSR, SSSR
Delovanje
Član KPSS od	1904.
Učešće u ratovima	Ruski građanski rat
predsednik Državnog planskog komiteta Sovjetskog Saveza
Period	10. novembar 1930 — 25. april 1934.
Prethodnik	Gleb Kžižanovski
Naslednik	Valerij Mežlauk
Odlikovanja	Orden crvene zastave

Biografija

Rođen je 1888. godine u Omsku. Završio je Vojnu akademiju u Omsku. Ruskoj socijaldemokratskoj radničkoj partiji pridružio se 1904. godine. Naredne godine se upisao u vojno-medicinsku akademiju, ali je izbačen iz nje zbog političkih uverenja.

Revolucionarna karijera

Kujbišev je između 1906. i 1914. širom Ruske imperije izvodio diverzije i akcije protiv carističkog režima, sve dok naposletku nije bio prognan u Narim, Sibir. Tamo se upoznao s Jakovom Sverdlovim i njih su dvojica osnovali lokalnu boljševičku ćeliju. Maja 1912. je pobegao u vratio se u Omsk, gde je uhapšen i zatvoren na godinu dana. Premešten je u Tambov gde je bio pod policijskim nadzorom, ali je ubrzo opet pobegao i 1913. i 1914. podsticao na građanske pobune u Sankt Peterburgu, Harkovu i Vologdi.

Godine 1917. je premešten u Samaru gde je postao predsednik sovjeta, funkcija koju je vršio tokom Oktobarske revolucije i godinu dana posle nje. Tokom građanskog rata predsedavao je revolucionarnim komitetom Samare i bio politički komesar Prve i Četvrte armije Crvene armije.

Politička karijera

Godine 1920. Kujbišev je bio izabran za člana Prezidijuma Crvene sindikalne internacionale, a od 1923. do 1926. bio je prvi ekonomski inspektor Sovjetskog Saveza. Od 1926. do 1930. predsedavao je Vrhovnim savetom za nacionalnu ekonomiju, upravljao Gosplanom 1930—1934. i od 1934. do smrti bio član Politbiroa. Kao Staljinov savetnik za ekonomiju, bio je jedan od najuticajnijih članova komunističke partije. Tada je bio odlikovan i Ordenom crvene zastave.

Valerijan Kujbišev umro je 25. januara 1935. od zatajenja srca i alkoholizma, nekoliko dana nakon što je zatražio istragu ubistva Sergeja Kirova. Tokom čistke streljani su mu supruga i brat.

Prema tadašnjoj tradiciji, bio je sahranjen u Kremaljskoj nekropoli.

Nasleđe

Nakon smrti, u njegovu su čast gradovi Samara (Rusija), Bolgar (Tatarstan) i Agarcin (Jermenija) nosili ime Kujbišev od 1935. do 1991. godine, dok gradovi Kujbišev u Novosibirskoj oblasti i Jermeniji još uvek nose njegovo ime.