Абхазија (абх. Аҧсны, рус. Абха́зия),[9][10] званично Република Абхазија (абх. Аҧсны́ Аҳәынҭқа́рра, рус. Республика Абхазия), је дефакто независна држава на Кавказу. Прогласила је независност почетком деведесетих година 20. века, након распада Совјетског Савеза и рата са Грузијом.[11][12][13][14] Власти Абхазије сматрају Абхазију независном републиком, док је власти Грузије сматрају аутономном републиком у саставу Грузије и оспоравају јој независност. После рата у Јужној Осетији 2008. године, независност Републике Абхазије признало је седам држава: Руска Федерација (признаје Абхазију од 26. августа 2008. године), Никарагва, Венецуела, Науру, Вануату, Тувалу и Сирија [15] Абхазија се граничи са Грузијом и Русијом, а има површину од 8.600 km² и 242.862 становника.

Република Абхазија
Аҧсны Аҳәынҭқарра  (абхаски)
Республика Абхазия  (руски)
Химна: Победа (химна)
Положај Абхазије
Главни градСухум
Службени језикабхаски
руски
Владавина
ПредседникАслан Бзханиа
Председник ВладеАлександар Анкваб
Историја
Независност26. новембар 1994. (од Грузије):
Устав 2. октобра 1999[1][2][3]
Географија
Површина
 — укупно8,600[4] km2(121)
 — вода (%)0
Становништво
 — 2012.[5][6]242.862(181)
 — густина64 ст./km2
Економија
ВалутаРуска рубља
 — стоти део валуте‍RUB‍
Остале информације
Временска зонаUTC +3 до +4
Интернет домен.ge .ru
Позивни број+995[7][8]

Упркос споразуму о прекиду ватре из 1994. и дугогодишњим преговорима, спор остаје нерешен. Дуготрајно присуство посматрачке мисије Уједињених нација и мировних снага Заједнице независних држава предвођених Русијом у неколико наврата није успело да спречи разбуктавање насиља. У августу 2008. године, абхаске и руске снаге су водиле рат против грузијских снага, што је довело до формалног признања Абхазије од стране Русије, поништења споразума о прекиду ватре из 1994. и окончања мисије УН. Парламент Грузије је 28. августа 2008. прогласио Абхазију територијом коју је окупирала Русија, што је став већине држава чланица Уједињених нација.[16]

ИмеУреди

Абхази своју домовину називају Аԥсны (Apsny, Aṗsny), популарно етимологизовано као „земља/земља душе“,[17] а буквално значи „земља смртника (смртних бића)“.[18] Вероватно се први пут појавио у седмом веку у јерменском тексту као Psin(oun), што се можда односи на древне Апсиљане.[19] Израз „Apkhazeti“ се први пут појавио у Грузијским аналима, који је мингрелског порекла „Apkha“ што значи леђа или рамена,[20][21][22] довео је до имена Абхазија. Назив је коришћен за означавање саме Абасгије и целе Западне Грузије у оквиру Краљевине Грузије. У раним муслиманским изворима, термин „Абхазија“ се углавном користио у значењу Грузије.[23][24] Руска Абхазия (Abkhaziya) је адаптирана од грузијског აფხაზეთი (Apkhazeti). Назив Абхазије у већини језика потиче директно из руског.

Држава је формално означена као „Република Абхазија“ или „Апсни“.[25] Уобичајени правопис у енглеском језику пре 20. века био је Abhasia.[26][27]

ГеографијаУреди

ПоложајУреди

Кавказ на северу и североистоку земље дели Абхазију од Русије. На истоку и југоистоку Абхазија се граничи са грузијском регијом Самегрело-Земо Сванети а на југу и југозападу излази на Црно море.

Геологија и рељефУреди

Абхазија је изразито планинска земља.

ВодеУреди

Кроз земљу протиче неколико река од којих су највеће: Кодори, Бзуб, Гхалидзга, Гумиста, Псоу и Ингури. Река Псоу одваја Абхазију од Русије а Ингури чини границу са Грузијом.

Флора и фаунаУреди

КлимаУреди

Клима погодује производњи дувана, чаја, вина и разног воћа.

ИсторијаУреди

У средњем веку, Абхазија је била независна краљевина, а касније независна кнежевина. Од 1921. до 1931. године, постојала је Социјалистичка Совјетска Република Абхазија, као једна од административних јединица Совјетског Савеза.

1931. године, статус Абхазије је деградиран на ниво аутономне совјетске социјалистичке републике и Абхазија улази у састав Грузијске ССР. Почело је насељавање Абхазије грузијским становништвом, а од 1937. до 1944. је тешко раздобље Беријине страховладе, када се укида абхаски језик и затварају абхаске школе. У времену после 2. светског рата наставила се слична политика, да би 1989. године Абхазија прогласила независност од Грузије. Те године независност проглашава и Јужна Осетија.

Грузија и Абхазија ратовале су од 1992. до 1993. године, а мањи сукоб догодио се и 1998. године. Абхаски народ и власти сматрају то својим победама јер су de facto одбранили територију своје, тада непризнате, државе.

 
Краљевина Абхазија око 1000. године

Административна поделаУреди

Абхазија је подељена на 7 регија (дистриката) и главни град Сухум. Дистрикти су:

СтановништвоУреди

 
Етнички Абхази 1864. године

Према попису из 2011. године, Абхазија је имала 240.705 становника, од чега:[28]

Етнички Абхази према попису 2011, чине већину у главном граду Абхазије (67,3%), као и у дистриктима Гудаута (81,9%), Очамчира (77,7%) и Гулрипш (44,4%), етнички Јермени чине апсолутну већину у дистрикту Сухум (56,8%) и релативну већину у дистрикту Гагра (38,35%), док етнички Грузини чине апсолутну већину у дистрикту Гали (98,2%) и већину у дистрикту Ткварчал (62,3%).[28]

Абхази су староседелачки народ Кавказа и спадају у етнолингвистичку скупину севернокавкаских народа. Народи сродни Абхазима су Абазини, Кабардинци, Черкези и Адигејци.

РелигијаУреди

Главна религија у Абхазији је хришћанство, у облику православне и Јерменске апостолске цркве.[29]

Религије у Абхазији (По попису из 2001)[30]
хришћанство
  
0 60,0%
ислам
  
0 16,0%
паганизам
  
0 8,0%
ниједна
  
0 8,0%

ГрадовиУреди

 
Најзначајнија насеља Абхазије
 
Сухуми

Градови Абхазије (са приказом броја становника 2011. године):[31]

Привреда и економијаУреди

Упркос контроверзном статусу територије и оштећене инфраструктуре, туризам у Абхазији порастао је након руског признања независности Абхазије 2008. године због доласка руских туриста. У 2009. години број руских туриста у Абхазији порастао је за 20%, а укупан број руских туриста је достигао милион долара. Ниске цене и непотребна виза привлаче руске туристе, посебно оне који не могу себи да приуште одмор у Турској, Египту, Бугарској и другим популарним руским туристичким дестинацијама. Након туристичког бума многа руска предузећа почела су да улажу новац у абхаској туристичкој инфраструктури. Са главним аутопутем земља се обнавља 2014. године, многи оштећени хотели у Гагри се или обнављају или руше.

У 2014. години, Абхазију је посетило преко милион руских туриста.

РеференцеУреди

  1. ^ Site programming: Denis Merkushev. „Акт о государственной независимости Республики Абхазия”. Abkhaziagov.org. Архивирано из оригинала на датум 20. 5. 2008. Приступљено 22. 6. 2010. 
  2. ^ „Апсныпресс – государственное информационное агенство Республики Абхазия”. Apsnypress.info. Архивирано из оригинала на датум 28. 5. 2010. Приступљено 22. 6. 2010. 
  3. ^ „Abkhazia: Review of Events for the Year 1996”. UNPO. 31. 1. 1997. Архивирано из оригинала на датум 5. 6. 2010. Приступљено 22. 6. 2010. 
  4. ^ Hoiberg, Dale H., ур. (2010). „Abkhazia”. Encyclopedia Britannica. I: A-ak Bayes (15th изд.). Chicago, IL: Encyclopedia Britannica Inc. стр. 33. ISBN 978-1-59339-837-8. 
  5. ^ Абхазијска агенција за статистику http://www.ethno-kavkaz.narod.ru/rnabkhazia.html
  6. ^ „Государственный комитет Республики Абхазия по статистике”. ugsra.org. Приступљено 25. 8. 2020. 
  7. ^ „Abkhazia remains available by Georgian phone codes”. today.az. 6. 1. 2010. Архивирано из оригинала на датум 12. 7. 2012. Приступљено 20. 1. 2010. 
  8. ^ „World Telephone Numbering Guide”. wtng.info. Архивирано из оригинала на датум 20. 12. 2013. Приступљено 23. 6. 2014. 
  9. ^ „Abkhazia | Meaning of Abkhazia by Lexico”. Lexico Dictionaries | English (на језику: енглески). Архивирано из оригинала на датум 25. 3. 2020. Приступљено 2020-03-25. 
  10. ^ Wells, John C. (2008). Longman Pronunciation Dictionary (3rd изд.). Longman. ISBN 978-1-4058-8118-0. 
  11. ^ Olga Oliker, Thomas S. Szayna. Faultlines of Conflict in Central Asia and the South Caucasus: Implications for the U.S. Army. Rand Corporation, (2003) ISBN 978-0-8330-3260-7.
  12. ^ Clogg, Rachel (јануар 2001). „Abkhazia: ten years on”. Conciliation Resources. Архивирано из оригинала на датум 2. 3. 2008. Приступљено 31. 5. 2016. 
  13. ^ Emmanuel Karagiannis. Energy and Security in the Caucasus. Routledge, (2002) ISBN 978-0-7007-1481-0.
  14. ^ The Guardian. Georgia up in arms over Olympic cash
  15. ^ "Tuvalu becomes sixth state to recognize Abkhazia". Архивирано на сајту Wayback Machine (26. септембар 2011) RIAN., Приступљено 06. 12. 2011.
  16. ^ „Территориальная целостность Грузии опирается на твердую международную поддержку”. golos-ameriki.ru. Архивирано из оригинала на датум 19. 9. 2018. Приступљено 4. 10. 2018. 
  17. ^ „Contested Borders in the Caucasus : Chapter I (3/4)”. vub.ac.be. Архивирано из оригинала на датум 27. 11. 2012. Приступљено 10. 2. 2014. 
  18. ^ Ozgan, Konstantin (1998). „Abkhazia: Problems and the Paths to their Resolution”. Ур.: Ole Høiris, Sefa Martin Yürükel. Contrasts and Solutions in the Caucasus. Aarhus University Press. стр. 184. ISBN 978-87-7288-708-1. Архивирано из оригинала на датум 27. 2. 2015. Приступљено 27. 2. 2015. »[...] Apsny, which when translated, means 'Land of the Abkhazians [Mortals]' [...] See Chirikba (1991) for the etymology deriving the Abkhazian native ethnonym from the root 'die' in the sense of 'mortal being'. The popular belief that the toponym is etymologisable as 'Land of the Soul' is demonstrated by Chirikba to be no longer tenable.« 
  19. ^ Hewitt, George B. (2013). Discordant Neighbours: A Reassessment of the Georgian-Abkhazian and Georgian-South Ossetian Conflicts. BRILL. стр. 9. ISBN 978-90-04-24893-9. Архивирано из оригинала на датум 17. 11. 2016. 
  20. ^ „TITUS Texts: Megrelian-Georgian Dictionary Kajaia: Frame”. titus.fkidg1.uni-frankfurt.de. Приступљено 2021-05-09. 
  21. ^ „აფხა (აფხას) – მეგრულ-ქართული ლექსიკონი”. www.nplg.gov.ge. Приступљено 2021-05-09. 
  22. ^ Kodua, Harry. „მეგრულ ქართული ლექსიკონი”. www.megrulad.ge (на језику: грузијски). Приступљено 2021-05-09. 
  23. ^ Prof. Lordkipanidze M. The Abkhazians and Abkhazia
  24. ^ For all practical purposes the term Abkhdz or Afkhdz, in early Muslim sources covers Georgia and Georgians . Barthold, Wasil & Minorsky, Vladimir, "Abkhaz", in The Encyclopaedia of Islam, Vol. 1, 1960.
  25. ^ „Constitution of the Republic of Abkhazia (Apsny)”. Abkhazworld.com. Архивирано из оригинала на датум 24. 6. 2016. Приступљено 31. 5. 2016. 
  26. ^ The British and Foreign Review: Or, European Quarterly. 1838, p. 422.;
  27. ^ Edmund Ollier. Cassell's illustrated history of the Russo-Turkish. 1885
  28. ^ а б „население абхазии”. Ethno-kavkaz.narod.ru. Приступљено 08. 11. 2010. 
  29. ^ http://www.portal-credo.ru/site/print.php?act=fresh&id=188 Александр Крылов. ЕДИНАЯ ВЕРА АБХАЗСКИХ „ХРИСТИАН“ И „МУСУЛЬМАН“. Особенности религиозного сознания в современной Абхазии.
  30. ^ „Population by religion, by province and territory (2001 Census)”. 0.statcan.gc.ca. 25. 01. 2005. Архивирано из оригинала на датум 14. 01. 2011. Приступљено 08. 11. 2010. 
  31. ^ World Gazetteer: population figures for cities, towns and places

Спољашње везеУреди