Отворите главни мени

Тувалу (енгл. Tuvalu), познат и по бившем имену Острва Елис, је острвска држава у појасу Полинезије, у Океанији.[2] Са површином од 26 км², Тувалу је четврта најмања држава на свету, а мање становника од ње имају само Ватикан, Монако и Науру.

Тувалу
Tuvalu  (енглески)
Крилатица: Свемогући Тувалу
(тув. Tuvalu mo te Atua)
(енгл. Tuvalu for the Almighty)
Химна: Свемогући Тувалу
(тув. Tuvalu mo te Atua)
(енгл. Tuvalu for the Almighty)
Боже, чувај краљицу!1
(енгл. God, Save the Queen!)
Положај Тувалуа
Главни градФунафути
Службени језик
Владавина
Облик државеУнитарна непартијска парламентарна уставна монархија
 — КраљицаЕлизабета II
 — Генерални гувернерЈакоба Италели
 — ПремијерЕнеле Сопоага
Историја
НезависностОд Уједињеног Краљевства
1. октобра 1978.
Географија
Површина
 — укупно26 km2(192)
 — вода (%)занемарљиво
Становништво
 — 2017.[1]11.192(229)
 — густина430,46 ст./km2
Економија
ВалутаТувалуански долар,
Аустралијски долар (AUD)
Остале информације
Временска зонаUTC +12
Интернет домен.tv
Позивни број+688

1 Званична химна Боже, чувај краљицу! (енгл. God, Save the Queen), се користи само приликом монархијских прилика.

Тувалу се одвојио референдумом 1975. године од Гилбертових Острва, и стекаи независност од Уједињеног Краљевства. Превод имена државе би значио Осам који се држе заједно. Осам острва, од севера према југу: Нанумеа, Ниутао, Нанумага, Нуи, Ваитупу, Нукуфетау, Фунафути и Нукулаелау. Од педесетих година двадесетог века, насељено је и девето острво, Ниулакита, услед чега застава Тувалуа има девет звезда.

Садржај

ГеографијаУреди

ПоложајУреди

Државе са којима се Тувалу граничи су. Површина државе износи 26 km².

Геологија и рељефУреди

ВодеУреди

КлимаУреди

Клима је топла, тропска, са мало временских промена у току године; просечна температура је око 30 °C; велика количина падавина са просеком око 350 cm/m² и честе појаве урагана. Снажни циклони су погодили острва 1894, 1972. и 1990. Највише падавина има у новембру и фебруару.

Флора и фаунаУреди

ИсторијаУреди

Острва Елис открили су Британци 1765. Од 1890. су британски протекторат. Заједно са Гилбертовим острвима су колонија од 1915. Из колоније се издвајају 1975. под именом Тувалу, а независност проглашавају 1978.

СтановништвоУреди

Становници Тувалуа су Полинежани који чине 94% становништва, док на острвима Нуи живе Микронежани. Већина становника су припадници Хришћанске цркве Тувалуа (Ekalesia Kelisiano o Tuvalu). Живот, посебно на удаљеним острвима, концентрисан је на поштовање религије.

Језици који се користе су тувалуански (полинезијски дијалекат), и-кирибати и енглески језик.

ПривредаУреди

Воћарство и рибарство су главни економски ресурси на острвима. Око 1.000 туриста годишње посети Тувалу. Државни приходи највише долазе од филателије и давања у закуп интернет домена .tv. 1.000 радника ради на суседном острву Науру. БДП по становнику износи око 1.100$.

Тувалу у светуУреди

Тувалу је чланица неколико светских организација: AsDB, Комонвелт, Уједињене нације, ESCAP, Intelsat, ITU, Sparteca, УНЕСКО, СТО, и друге.


Међународни односиУреди

Тувалу одржава блиске односе са Фиџијем и Аустралијом. Такође одржава дипломатске односе са Републиком Кином (Тајван), која је и једина држава која има сталну амбасаду на острву Тувалу и један је од највећих донатора финансијске помоћи. Ниједна друга амбасада не постоји на острвима. Амбасадор САД на острву Фиџи је акредитован за дипломатске односе и са Тувалуом.

Године 2000. Тувалу је постао пуноправни члан Уједињених нација и има своју мисију у Њујорку, САД. Један од главних приоритета Тувалуа је глобално загревање и могућ раст нивоа мора. Тувалу је један од главних покретача Кјото протокола и тражи његово пуно примењивање. Такође је пуноправни члан Азијске банке за развој.

Тувалу одржава добре односе са микродржавом Науру у којој је око триста држављана Тувалуа на привременом раду.

Административна поделаУреди

Малобројно становништво Тувалуа је раштркано на 9 острва, од којих су 5 атоли. Најмање острво Ниулакита је било ненасељено све до 1949. године када су се доселили људи са суседног острва Ниутао.

Локалне области које се састоје од више од једног острва:

  1. Фунафути
  2. Нанумеа
  3. Нуи
  4. Нукуфетау
  5. Никулеле
  6. Ваитупу

Локалне области које се састоје од само једног острва:

  1. Нанумага
  2. Ниулакита
  3. Ниутао
 
Атол/Острво Главно
насеље
Земљишна
површина
(km²)
Укупна
површина
(km²)
Популација.
(c. 2002)
Број острва
и острваца
Број
насеља
Атоли
Фунафути Вајаку 2,40 277 4 492 30 9
Нанумеа Лолуа 3,87 22 664 6 5
Нуји Танраке 2,83 17 548 21 4
Нукуфетау Сававе 2,99 145 586 33 2
Нукулеле Фангауа 1,82 43 393 15 2
Вајтапу Асау 5,60 10 1 591 9 7
Острва
Нануманга Тонга 3,00 3,00 589 51) 2
Ниулакита Ниулакита 0,40 0,40 35 1 1
Ниутао Кулија 2,53 2,53 663 41) 2
Тувалу Ваиаку 25,44 520 9 561 124 34  
1) Главно острво плус споредна острвца и атоли у лагуни

РеференцеУреди

  1. ^ Национална агенција за статистику [1] Архивирано на сајту Wayback Machine (новембар 13, 2014) (на језику: енглески)
  2. ^ United Nations Statistics Division - Standard Country and Area Codes Classifications

Спољашње везеУреди