Самоа (енгл. Samoa, сам. Sāmoa), или званично Независна Држава Самоа (енгл. Independent State of Samoa, сам. Malo Saʻoloto Tutoʻatasi o Sāmoa), позната и као Западна Самоа, је острвска држава у јужном Пацифику, у Полинезији, Океанија.[4] Ова држава обухвата већи, западни, део архипелага Самоа, па се зове још и Западна Самоа, за разлику од Источне (Америчка Самоа − америчка територија).

Независна Држава Самоа
Independent State of Samoa  (енглески)
Malo Saʻoloto Tutoʻatasi o Sāmoa  (самоански)
Крилатица: Самоа се заснива на Богу
(енгл. Independent State of Samoa)
(сам. Fa'avaei le Atua Samoa)
Химна: Барјак слободе[1]
(енгл. The Banner of Freedom)
(сам. O le fuʻa o le saʻolotoga o Samoa)
Samoa on the globe (Polynesia centered).svg
Локација Самое у Тихом океану

Samoa - Location Map (2013) - WSM - UNOCHA.svg
Главни градАпија
Службени језик
Владавина
Облик државеУнитарна једнопартијска парламентарна демократија са примесама монархије
 — О ле Ао о ле МалоВа'алетоа Суалауви II
 — ПремијерТуилаепа Саилеле Малиелегаои
Историја
НезависностОд Новог Зеланда
1. јануара 1962.
Географија
Површина
 — укупно2.831 km2(174)
 — вода (%)0,3
Становништво
 — 2016.[2][3]195.843(188)
 — густина69,18 ст./km2
Економија
ВалутаСамоанска тала
 — стоти део валуте‍100 сена‍
Остале информације
Временска зонаUTC +13
Интернет домен.ws
Позивни број+685

Пре стицања независности била је УН протекторат, новозеландска административна прекоморска територија и немачка колонија. Налази се 2900 км североисточно од Новог Зеланда. Површина износи 2831 км², а главни град је Апија са 40.000 становника. [5] Главни извозни производи Самое су риба и копра.

Самоа је унитарна парламентарна демократија са једанаест административних делова. Ова суверена држава је чланица Комонвелта нација. Западна Самоа примљена је у Уједињене нације 15. децембра 1976.[6] Читава острвску групу, која укључује Америчку Самоу, европски истраживачи су пре 20. века називали „Навигаторска острва” због самоанских поморских вештина.[7][8] Ovom yемљом је управљао Нови Зеланд до њене независности 1962.

У јулу 2017. године Туималеалифано Валетоа Суалауви II постао је шеф државе, наследивши Туи Атуа Тупуа Тамасесе Ефиja. Премијер Туилаепа вратио се на власт након снажне победе у марту 2016. године, чиме је започео пети мандат премијера.[9]

ИсторијаУреди

Самоа је била насељена већ 1000 година п. н. е. Острва су открили Холанђани у првој половини 18. века, а потом су их истраживале француске поморске експедиције.

Уговором из Берлина 1899. Немачка и САД поделиле су архипелаг Самоа. САД су узеле мањи, источни део архипелага, данашња Америчка Самоа, а Немачка већи, западни део - тзв. Немачка Самоа. На почетку Првог светског рата Нови Зеланд је без борбе преузео Западну Самоу од Немачке.[10] Она је 1959. године стекла самоуправу, а независност 1962. године[5], а за дан независности изабран је 1. јун.[11][12]

Друштвене одликеУреди

Према процени из 2004. године, Самоа има 181.000 становника, од којих 22 % насељава урбано, а 78 % рурално подручје. Већи градови су Апија, Сиуму, Фалеалуло, Фагамало. Већину становништва чине Самоанци (Полинежани) са 92,6 %, док остатак чине Евронежани, са 7,4 %. Главна религија Самое је хришћанство, и то махом протестантизам, са 97 %. Нешто мало, око 2 % чине бахаји, док остали верници чине 1 % популације. Самоа је по површини 167, а по броју становника 175. од 195 држава света.

Самоа је по уређењу конститутивна монархија, а службени језици су самоански и енглески језик. Она има буџет од 95,30 милиона $, а просечан БДП по становнику износи 1.750 $. Монетарна јединица Самое је самоанска тала (100 сена). Од већих и значајнијих организација, Самоа је чланица Уједињених нација (од 1976), Комонвелта, Светске здравствене организације и ММФ-а.[5]

ГеографијаУреди

ПоложајУреди

 
Два главна острва Самое: Саваји (северно) и Уполу (јужно)

Самоа заузима западни део истоименог архипелага, а састоји се од 9 острва, од којих су највећа Саваји и Уполу. Главни град Самое, Апија, смештен је на острву Уполу. Острво Саваји налази се у северозападном, а Уполу у југоисточном делу државе. Ова два острва одвојена су пролазом Аполима. Површина државе износи 2.842 km².

Геологија и рељефУреди

 
Острво Уполу

Већа острва су брдовита и вулканског порекла, местимично окружена коралним гребенима.

ВодеУреди

Флора и фаунаУреди

КлимаУреди

Клима је топла тропска с малим температурним колебањима током године и великим количинама падавина.[13] Температуре се крећу од 23 °C до 30 °C. Бујне тропске шуме покривају половину територије. Вегетација је тропска (јединствена за ова острва).[5]

Клима Апије
Показатељ \ Месец .Јан. .Феб. .Мар. .Апр. .Мај. .Јун. .Јул. .Авг. .Сеп. .Окт. .Нов. .Дец. .Год.
Максимум, °C (°F) 30,4
(86,7)
30,6
(87,1)
30,6
(87,1)
30,7
(87,3)
30,4
(86,7)
30,0
(86)
29,5
(85,1)
29,6
(85,3)
29,9
(85,8)
30,1
(86,2)
30,3
(86,5)
30,5
(86,9)
30,22
(86,39)
Минимум, °C (°F) 23,9
(75)
24,2
(75,6)
24,0
(75,2)
23,8
(74,8)
23,4
(74,1)
23,2
(73,8)
22,6
(72,7)
22,8
(73)
23,1
(73,6)
23,4
(74,1)
23,6
(74,5)
23,8
(74,8)
23,48
(74,27)
Количина падавина, mm (in) 489,0
(19,252)
368,0
(14,488)
352,1
(13,862)
211,2
(8,315)
192,6
(7,583)
120,8
(4,756)
120,7
(4,752)
113,2
(4,457)
153,9
(6,059)
224,3
(8,831)
261,7
(10,303)
357,5
(14,075)
2,965
(116,733)
Извор: World Meteorological Organization (UN)[14]

Административна поделаУреди

ПривредаУреди


ГалеријаУреди

РеференцеУреди

  1. ^ Химна Самое на веб-сајту Јутјуб, Приступљено 3. јула 2018. године
  2. ^ Национална агенција за статистику [1]
  3. ^ „Population & Demography Indicator Summary”. Samoa Bureau of Statistics. Архивирано из оригинала на датум 3. 4. 2019. Приступљено 25. 6. 2018. 
  4. ^ United Nations Statistics Division - Standard Country and Area Codes Classifications
  5. 5,0 5,1 5,2 5,3 Денис Шехић, Атлас Америке, Аустралије и Океаније. Политика, 1. изд. Београд: 2007. ISBN 978-86-86809-01-8.
  6. ^ „List of Member States: S”. United Nations. Приступљено 27. 11. 2007. 
  7. ^ „The Navigator Islands”. The Argus. 2. 1. 1882. 
  8. ^ „Samoa – The Heart of Polynesia”. Polynesian Culture Center. Архивирано из оригинала на датум 24. 7. 2011. 
  9. ^ „Samoa country profile”. BBC News. 23. 1. 2018. 
  10. ^ „Imperialism as a Vocation: Class C Mandates”. Приступљено 27. 11. 2007. 
  11. ^ "Celebration of Samoa’s Independence Day", Te Ara Encyclopedia of New Zealand. Retrieved 1 June 2014.
  12. ^ "Independence Day", United Nations. Приступљено 1 June 2014.
  13. ^ „Samoa: Climate”. Encyclopædia Britannica. Приступљено 26. 11. 2007. 
  14. ^ World Weather Information Service – Apia, World Meteorological Organization. Retrieved 15 October 2012.

ЛитератураУреди

Спољашње везеУреди