Отворите главни мени

Сучава

Град у Румунији

Сучава или Сућава (рум. Suceava, рус. Сучава, пољ. Suczawa) град је у Румунији. Налази се на североистоку земље, у историјској покрајини Буковина. Сучава је управно средиште истоименог округа Сучава.

Сучава, Сућава
Suceava
Suceava Forteresse.jpg
Стари део Сучаве са тврђавом Скаун
Грб
Грб
Административни подаци
Држава Румунија
ОкругСучава
Становништво
Становништво
 — 2011.92.121[1][2]
 — густина2.042 ст./km2
Географске карактеристике
Координате47°39′05″ СГШ; 26°15′20″ ИГД / 47.651389° СГШ; 26.255556° ИГД / 47.651389; 26.255556Координате: 47°39′05″ СГШ; 26°15′20″ ИГД / 47.651389° СГШ; 26.255556° ИГД / 47.651389; 26.255556
Ндм. висина270–435 m
Површина52,1 km2
Сучава, Сућава на мапи Румуније
Сучава, Сућава
Сучава, Сућава
Сучава, Сућава на мапи Румуније

Сучава се простире се на 52,1 km² и према подацима из 2007. године у граду је живело 106.397 становника.

ГеографијаУреди

Град Сучава је један од најсевернијих градова румунске Молдавије, мада град по историјском виђењу припада покрајини Буковини, тј. њеном малом, јужном делу у данашњој Румунији.

Сучава се сместила у молдавском горју, у подножју Карпата, чије се главно било налази 20 km ка западу. Град се налази на малој реци Сучави, по којој је добио име, а 10 km од веће реке Сирет ка западу.

ИсторијаУреди

Уступила је 1775. године Турска, Аустрији стару молдавску провинцију Буковину, чија је престоница била Сучава.[3] Њу је својевремено у 14. веку установио војвода Богдан из Марамуреша.[4] У Сучави се на молдавском двору писало службено српским језиком у 16. веку. Сачувано је писмо од 18. јуна 1566. године, написано на српском језику, које је слао молдавски војвода Александар - кнезу и властели у Дубровнику. Писар је био извесни Драгомир Србин из Сучаве.[5]

До 1790. године ту се налазила Православна руско-румунска богословија, чији је професор и управитељ од 1786. године био српски калуђер из бачког манастира Ковиља, Данил Влаховић, потоњи епископ буковински.[6]

СтановништвоУреди

У односу на попис из 2002, број становника на попису из 2011. се смањио.

Демографија
1966.1977.1992.2002.2011.
37.69762.715114.462106.13892.121

Матични Румуни чине већину градског становништва Сучаве, а од мањина присутни су једино Роми.

ЗнаменитостиУреди

Град Сучава као некадашњи престони град молдавских принчева данас позната као средиште са многим старим и вредним православним црквама, па је самим тим и познато место ходочашћа. Најпознатија је Црква св. Ђорђа, данас под заштитом УНЕСКОа.

Партнерски градовиУреди

ГалеријаУреди

РеференцеУреди

  1. ^ „Recensământul Populației și al Locuințelor 2002 - populația unităților administrative pe etnii”. Kulturális Innovációs Alapítvány (KIA.hu - Fundația Culturală pentru Inovație). Приступљено 6. 8. 2013. 
  2. ^ „Tab8. Populația stabilă după etnie – județe, municipii, orașe, comune”. Institutul Național de Statistică din România. јул 2013. Приступљено 5. 8. 2013. 
  3. ^ "Правда", Београд 10. јун 1915.
  4. ^ "Београдске општинске новине", Београд 1. март 1940.
  5. ^ "Зора", Мостар 1.мај 1900.
  6. ^ "Српски сион", Сремски Карловци 3. октобар 1893.

Спољашње везеУреди