Данил Влаховић

Данил Влаховић (Чуруг, око 1740[1] — бања Дорна, 20. август 1822) био је српски калуђер, намесник ковиљски, професор богословије у Сучави и епископ буковински у Черновици

БиографијаУреди

Рођен је у Чуругу у Бачкој, крштен као Димитрије.[2] У родном селу је био парох 1764—1768. године. Замонашио се у манастиру Ковиљу.

Јеромонах Влаховић је постао економ бачког манастира Ковиља у Бачкој фебруара 1780. године. Касније је он и намесник до 1786. године[3] када је на позив буковинског епископа Херескула позван у Сучаву. Био је први Србин предавач и управитељ Православне богословије у Сучави,[4] до 1789. године. Био је веома успешан професор примењујући Рајићев учевни метод. Од октобра 1788. године помоћници су му на богословији: син Петар Влаховић (пре тога мирски свештеник у Петровом Селу) и извесни Георгије Поповић. Влаховић је био веома цењен од Молдаваца, а то се види и по захтеву Конзисторије која је 23. априла 1788. године тражила од државне власти, да му се повећа плата и да чин архимандрита. Имао је тада 33 ученика, које је квалитетно спремао за испит.

По смрти епископа Доситеја Хирескула изабран је 25. априла 1789. године за епископа буковинског[5] са седиштем у Черновици. Ту је следеће 1790. године пренео богословију и уредио је у владичанском двору. Богословију је укинула државна власт 16. августа 1816. године.

Био је велики реорганизатор своје епархије.[6] Учествовао је на Темишварском црквено-народном сабору 1790. године.

РеференцеУреди

  1. ^ „ДАНИИЛ”. pravenc.ru. 
  2. ^ Сава Вуковић: „Српски јерарси, од деветог до двадесетог века”, Крагујевац 1996.
  3. ^ „Српски сион”, Сремски Карловци 15. јул 1903.
  4. ^ „Српски сион”, Сремски Карловци 18. фебруар 1903.
  5. ^ „Српски сион”, Сремски Карловци 3. октобар 1893.
  6. ^ „Глас САНУ”, Београд 1956.