Сучава

Сучава
*Suceava*
Сучава; Suceava
	Стари део Сучаве са тврђавом Скаун
	Грб
Административни подаци
Држава	Румунија
Жупанија	Сучава
Становништво
Становништво	‍
— 2011.	92.121
— густина	2.042 ст./km2
Географске карактеристике
Координате	47° 38′ 47″ С; 26° 15′ 20″ И / 47.646369° С; 26.255556° И
Апс. висина	270–435 m
Површина	52,1 km2
	Сучава Сучава на карти Румуније

Сучава (рум. Suceava, рус. Сучава, пољ. Suczawa) град је у Румунији. Налази се на североистоку земље, у историјској покрајини Буковина. Сучава је управно средиште истоименог округа Сучава.

Сучава се простире се на 52,1 km² и према подацима из 2007. године у граду је живело 106.397 становника.

Географија

Град Сучава је један од најсевернијих градова румунске Молдавије, мада град по историјском виђењу припада покрајини Буковини, тј. њеном малом, јужном делу у данашњој Румунији.

Сучава се сместила у молдавском горју, у подножју Карпата, чије се главно било налази 20 km ка западу. Град се налази на малој реци Сучави, по којој је добио име, а 10 km од веће реке Сирет ка западу.

Историја

Уступила је 1775. године Турска Аустрији стару молдавску провинцију Буковину, чија је престоница била Сучава.^[3] Њу је својевремено у 14. веку установио војвода Богдан из Марамуреша.^[4] У Сучави се на молдавском двору писало службено српским језиком у 16. веку. Сачувано је писмо од 18. јуна 1566. године, написано на српском језику, које је слао молдавски војвода Александар - кнезу и властели у Дубровнику. Писар је био извесни Драгомир Србин из Сучаве.^[5]

До 1790. године ту се налазила Православна руско-румунска богословија, чији је професор и управитељ од 1786. године био српски калуђер из бачког манастира Ковиља, Данил Влаховић, потоњи епископ буковински.^[6]

Становништво

У односу на попис из 2002, број становника на попису из 2011. се смањио.

Демографија
1966.	1977.	1992.	2002.	2011.
37.697	62.715	114.462	106.138	92.121

Матични Румуни чине већину градског становништва Сучаве, а од мањина присутни су једино Роми.

Знаменитости

Град Сучава као некадашњи престони град молдавских принчева данас позната као средиште са многим старим и вредним православним црквама, па је самим тим и познато место ходочашћа. Најпознатија је Црква св. Ђорђа, данас под заштитом УНЕСКОа.

Партнерски градови

Галерија

Сучава - Градско језгро са бројним црквама
Богородичина црква
Градскам палата правде
Манастир св. Јована

Референце

^ „Recensământul Populației și al Locuințelor 2002 - populația unităților administrative pe etnii”. Kulturális Innovációs Alapítvány (KIA.hu - Fundația Culturală pentru Inovație). Архивирано из оригинала 14. 10. 2013. г. Приступљено 6. 8. 2013.
^ „Tab8. Populația stabilă după etnie – județe, municipii, orașe, comune”. Institutul Național de Statistică din România. јул 2013. Архивирано из оригинала 18. 01. 2016. г. Приступљено 5. 8. 2013.
^ "Правда", Београд 10. јун 1915.
^ "Београдске општинске новине", Београд 1. март 1940.
^ "Зора", Мостар 1.мај 1900.
^ "Српски сион", Сремски Карловци 3. октобар 1893.

Спољашње везе

Званични веб-сајт

Овај чланак везан за насеља у Румунији је клица. Можете допринети Википедији тако што ћете га проширити.

[1] „Recensământul Populației și al Locuințelor 2002 - populația unităților administrative pe etnii”. Kulturális Innovációs Alapítvány (KIA.hu - Fundația Culturală pentru Inovație). Архивирано из оригинала 14. 10. 2013. г. Приступљено 6. 8. 2013.

[2] „Tab8. Populația stabilă după etnie – județe, municipii, orașe, comune”. Institutul Național de Statistică din România. јул 2013. Архивирано из оригинала 18. 01. 2016. г. Приступљено 5. 8. 2013.

[3] "Правда", Београд 10. јун 1915.

[4] "Београдске општинске новине", Београд 1. март 1940.

[5] "Зора", Мостар 1.мај 1900.

[6] "Српски сион", Сремски Карловци 3. октобар 1893.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]