Староруски језик
Староруски језик (блр. Старажытнаруская мова; рус. Древнерусский язык; укр. Давньоруська мова) је древни источнословенски језик, који су почевши од раног средњег века, па све до 14. или 15. века, користили средњовековни Источни Словени у старој Кијевској Русији, а потом и у кнежевинама које су се развиле након њеног распада.[2]
| староруски | |
|---|---|
 | |
| Регион | Источна Европа (Кијевска Русија, Велика московска кнежевина, Велика кнежевина Литванија, Галиција-Волинија, Новгородска република) |
| Ера | 7—14. век; после ере су се развили источнословенски језици |
| Језички кодови | |
| ISO 639-3 | orv |
Списак лингивста | orv |
| Глотолог | oldr1238[1] |
Пошто је тај језик од стране његових древних говорника био називан управо руским (рѹсьскыи), међу славистима се већ током 19. века усталио стручни назив: староруски језик. Тај термин је званично прихваћен и од стране Међународне организације за стандардизацију (ISO), која је формулисала и одговарајући (енглески) назив.[3]
Насупрот поменутим терминима, у појединим круговима се током 20. века појавила склоност ка избегавању руске одреднице у називу језика, што је довело до стварања нових, потпуно вештачких појмова, као што су: "стари источнословенски" језик (староисточнословенски) или "општи источнословенски" језик (општеисточнословенски). Таква терминологија се практикује првенствено у срединама са јаком антируском традицијом.[4]
Значајни текстовиУреди
- Биљине
- Слово о Игоровом походу — најистакнутији књижевни рад на овом језику
- Руска правда — законски документ једанаестог века који је издао Јарослав Мудри
Види јошУреди
РеференцеУреди
- ^ Hammarström, Harald; Forkel, Robert; Haspelmath, Martin; Bank, Sebastian, ур. (2016). „староруски језик”. Glottolog 2.7. Jena: Max Planck Institute for the Science of Human History.
- ^ „Old Russian”. University of Texas at Austin. Приступљено 27. 05. 2019.
- ^ ISO 639-3 Identifier Documentation: Old Russian (orv)
- ^ George Shevelov. Common Russian. Encyclopedia of Ukraine.
ЛитератураУреди
- Маројевић, Радмило (1983). „Антропонимске категорије у староруском језику (прилог питању реконструкције прасловенског антропонимског система)”. Ономатолошки прилози. 4: 137—177.
- Маројевић, Радмило (1985). „Прилози творбено-семантичкој реконструкцији староруских топонима”. Ономатолошки прилози. 6: 21—58.
- Маројевић, Радмило (1985). „Деривациона историја и хронологија фонолошких промена (промене у консонантском систему староруског језика)”. Зборник Матице српске за филологију и лингвистику. 27-28 (1984-1985): 435—439.
- Chisholm, Hugh, ур. (1911). „Slavonic, Old”. Encyclopædia Britannica (на језику: енглески). 25 (11 изд.). Cambridge University Press. стр. 227—228.
- Minns, Ellis Hovell (1911). „Slavs”. Ур.: Chisholm, Hugh. Encyclopædia Britannica (на језику: енглески). 25 (11 изд.). Cambridge University Press. стр. 228—237.
Спољашње везеУреди
- Уводни курс Архивирано на сајту Wayback Machine (17. јун 2016) Истраживачки центар за лингвистику Универзитета Тексаса
- Остромирово јеванђеље на мрежи
- Библиотека староруских текстова на мрежи
- Кућа Пушкина, велика 12-томна збирка древних текстова 11—17. века са паралелним руским преводом
- Изборник, библиотека летописа на староруском језику са украјинским и руским преводима