Староруски језик
Староруски језик[2] (ређе: староисточнословенски или општеисточнословенски[3]) био је језик који су периоду 10—15. века користили Источни Словени у Кијевској Русији и у државама које су се развиле након њеног распада.
| староруски | |
|---|---|
| Регион | Источна Европа (Кијевска Русија, Велика московска кнежевина, Велика кнежевина Литванија, Галиција-Волинија, Новгородска република) |
| Ера | 7—14. век; после ере су се развили источнословенски језици |
| Језички кодови | |
| ISO 639-3 | orv |
Списак лингивста | orv |
| Глотолог | oldr1238[1] |
Значајни текстовиУреди
- Биљине
- Слово о Игоровом походу — најистакнутији књижевни рад на овом језику
- Руска правда — законски документ једанаестог века који је издао Јарослав Мудри
Види јошУреди
РеференцеУреди
- ^ Hammarström, Harald; Forkel, Robert; Haspelmath, Martin; Bank, Sebastian, ур. (2016). „староруски језик”. Glottolog 2.7. Jena: Max Planck Institute for the Science of Human History.
- ^ „Old Russian”. University of Texas at Austin. Приступљено 27. 05. 2019.
- ^ George Shevelov. Common Russian. Encyclopedia of Ukraine.
ЛитератураУреди
Chisholm, Hugh, ур. (1911). „Slavonic, Old”. Encyclopædia Britannica. 25 (11. изд.). Cambridge University Press. стр. 227—228.- Minns, Ellis Hovell (1911). „Slavs”. Ур.: Chisholm, Hugh. Encyclopædia Britannica. 25 (11. изд.). Cambridge University Press. стр. 228—237.
Спољашње везеУреди
| Тест Википедија (на језику староруски језик) на Викимедијином инкубатору |
- Уводни курс Истраживачки центар за лингвистику Универзитета Тексаса
- Остромирово јеванђеље на мрежи
- Библиотека староруских текстова на мрежи Шаблон:Ref-ru
- Кућа Пушкина, велика 12-томна збирка древних текстова 11—17. века са паралелним руским преводом
- Изборник, библиотека летописа на староруском језику са украјинским и руским преводима