Богољуб Кујунџић

српски политичар и министар у влади за време немачке окупације

Богољуб Кујунџић (Ливно, 1887. – Кицбил, 1949), српски политичар.

Богољуб Кујунџић
Bogoljub Kujundzic.jpg
Биографија
Датум рођења1887.
Место рођењаЛивно
 Аустроугарска
Датум смрти1949. (62 год.)
Место смртиКицбил
 Аустрија
РелигијаПравославни хришћанин
Политичка
партија
Независни политичар

Рођен је у богатој српској трговачкој породици која је имала важну улогу у друштвеном и политичком животу ливањскога краја. Његов отац Коста као директор Српске православне школе управљао је градњом нове школске зграде у којој је смјештена данашња ливањска гимназија.

Кујунџић се школовао у гимназији у Сремским Карловцима, студиј права започео је у Загребу, а завршио у Бечу. Био је секретар друштва „Зора“ које је окупљало српске студенте у Бечу. У Загребу је био потпредсједник „Друштва за помоћ српској академској омладини“. За вријеме Првог свјетског рата побјегао је из аустроугарске војске с одредом Срба у Русију. По доласку у Србију распоређен је у 18. пук српске војске „Принц Ђорђе“, с којим је учествовао у бројним биткама. Рањен је у борбама око Гњилана.

Као инвалид, био је додијељен амбасади Краљевине Србије у Риму, затим главној комисији за пропаганду у Падови, гдје је као делегат српске владе и Југословенског одбора издавао новине Југославија.

Године 1925. изабран је за посланика у травничком округу представљајући срезове Ливно и Гламоч. Исте године именован је за помоћника министра шума и рудника у влади Краљевине СХС. Три године касније постао је министар пошта, телеграфа и телефона. Од 1935. до 1937. био је бан Врбаске бановине, да би након тога обављао дужност министра шума и рудника, а потом и министра просвјете[1] у владама Краљевине Југославије.

За вријеме окупације Југославије у Другом свјетском рату дјелује као члан владе народног спаса Милана Недића. Из Београда је побјегао 4. октобра пред Црвеном армијом и партизанима, заједно са још неколицином истакнутих колаборациониста.[2] Нијемци су функционере Недићевог режима смјестили прво у Бечу, па у Кицбилу. Кујунџић је у Аустрији остао до своје смрти.

РеференцеУреди

  1. ^ Novi prosvetni minister g. Bogoljub Kujundžić (05.01.1939). Učiteljski tovariš, letnik 79, številka 1. URN:NBN:SI:DOC-QJWM3U8P http://www.dlib.si
  2. ^ Borković 1979b, стр. 348.

ЛитератураУреди

Спољашње везеУреди

Stipo Manđeralo, Livanjski Kujundžići, Glasnik Zemaljskog muzeja Bosne i Hercegovine u Sarajevu: Etnologija, br. 48-49/1996-1999.