Слатина (Лакташи)
Слатина је насељено мјесто у Босни и Херцеговини у општини Лакташи које припада ентитету Република Српска. Према попису становништва из 1991. у насељу је живјело 1.153 становника.
| Слатина | |
|---|---|
 Слатина | |
| Административни подаци | |
| Држава |  Босна и Херцеговина |
| Ентитет |  Република Српска |
| Општина | Лакташи |
| Становништво | |
| — (2013) | 1.153 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 44°50′ СГШ; 17°18′ ИГД / 44.83° СГШ; 17.30° ИГДКоординате: 44°50′ СГШ; 17°18′ ИГД / 44.83° СГШ; 17.30° ИГД |
| Временска зона | UTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST) |
  Слатина | |
Садржај
ГеографијаУреди
Овај одељак треба проширити. Можете помоћи додавањем садржаја. |
ИсторијаУреди
Овај одељак треба проширити. Можете помоћи додавањем садржаја. |
Други свјетски ратУреди
У бањи Слатини срез бањалучки, Србима Јеврејима и Циганима било је забрањено лечење и купање.[1]
У слатинској општини бањалучки срез српску православну цркву је запалио „католик Антон Петелин“.[2]
БањаУреди
Назив мјеста се кроз историју више пута мијењао, па се Слатина некад звала Илиџа Слатина и Бања Слатина. У центру мјеста налазе се базени са љековитом водом. У склопу бање је и реновирана болница опремљена најсавременијом опремом те ресторан „Парк“.
ЦркваУреди
Слатина је позната и по Старој Цркви која се налази само 3—4 километра од центра. Легенда говори да се црква сама преко ноћи појавила на брдашцету за вријеме владавине Турака. Сваке године за Божић и Васкрс се окупља стотине вјерника. Црква је саграђена од дрвета и мале величине да се морате сагнути да уђете.
ОбразовањеУреди
Неминовно је споменути и школу „Холандија“, коју су послије земљотреса саградили Холанђани по којима је и добила име.
ТуризамУреди
У Слатини се налази луксузни хотел „Слатекс“ са око 50 соба, луксузно опремљене. Такође треба споменути и фирму -предузеће „Слатекс“, која запошљава око 200 радника. Сваке године у љето прослављају се „Дани јагода“, манифестација која окупља стотине младих који се такмиче у разним дисциплинама.[3]
СтановништвоУреди
| Националност[4] | 1991. | 1981. | 1971. | 1961. |
| Срби | 1.031 (89,41%) | 1.049 (88,89%) | 1.103 (92,84%) | |
| Југословени | 83 (7,19%) | 60 (5,08%) | 1 (0,08%) | |
| Хрвати | 9 (0,78%) | 10 (0,84%) | 18 (1,51%) | |
| Муслимани | 1 (0,08%) | 2 (0,16%) | 4 (0,33%) | |
| остали и непознато | 29 (2,51%) | 59 (5,00%) | 62 (5,21%) | |
| Укупно | 1.153 | 1.180 | 1.188 |
| Демографија[4] | ||
|---|---|---|
| Година | Становника | |
| 1948. | 2.645 | |
| 1953. | 7.209 | |
| 1961. | 1.139 | |
| 1971. | 1.188 | |
| 1981. | 1.180 | |
| 1991. | 1.169 | |
Види јошУреди
РеференцеУреди
- ^ Врањешњвић, свештеник бања Слатина (срез бањалучки) 21. VIII 1941.
- ^ Највећи злочини садашњице : (патње и страдање српског народа у Независној Држави Хрватској од 1941-1945), Др. Драгослав Стрaњаковић, Горњи Милановац Дечје новине 1991. стр. 172
- ^ „У Слатини код Лакташа одржан „Дан јагода“”. Радио-телевизија Републике Српске. 3. 6. 2012. Приступљено 5. 6. 2012.
- ↑ 4,0 4,1 Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.
