Живковци

насеље у Љигу, Колубарски округ, Србија

Живковци су насеље у Србији у општини Љиг у Колубарском округу. Према попису из 2022. било је 384 становника.
Овде се налази Запис Раковића јабука (Живковци). Село има два засеока: Дрењина у долини реке Качер и Оњег у изворишном делу истоимене реке.

Живковци
Административни подаци
ДржаваСрбија
Управни округКолубарски
ОпштинаЉиг
Становништво
 — 2022.Пад 384
Географске карактеристике
Координате44° 17′ 00″ С; 20° 26′ 00″ И / 44.283333° С; 20.433333° И / 44.283333; 20.433333
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина275 m
Живковци на карти Србије
Живковци
Живковци
Живковци на карти Србије
Остали подаци
Позивни број014
Регистарска ознакаVA

Историја

уреди

Село се 1525. године у османским пописима појављује под именом Оздрпанци и припадало је Руднику.[1] До 1834. године, село припада Рудничкој нахији, када долази до административне реорганизације Србије и Живковци постају део Окружија рудничког. Било је део општине живковачке коју су сачињавали Живковци са засеоцима Дрењина и Оњег. Од 1947. године, село постаје део новоформираног Љишког среза, а касније део општине Љиг. Најпознатија личност из овог села је Живан Живановић, српски историчар и политичар из друге половине 19. и првих деценија 20. века. Био је познат по свом капиталном делу Политичка историја Србије у четири тома, а такође и по томе што је био зет Драгутина Димитријевића Аписа. Године 1930. саградио је основну школу у свом родном селу.

Демографија

уреди

У насељу Живковци живи 468 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 48,5 година (46,4 код мушкараца и 50,6 код жена). У насељу има 194 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 2,75.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
Демографија[2]
Година Становника
1948. 1.276
1953. 1.238
1961. 1.152
1971. 1.019
1981. 876
1991. 700 682
2002. 534 552
Етнички састав према попису из 2002.[3]
Срби
  
528 98,87%
Хрвати
  
3 0,56%
Црногорци
  
1 0,18%
Бугари
  
1 0,18%
непознато
  
1 0,18%


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

Референце

уреди
  1. ^ Аличић, Ахмед (1984). Турски катастарски пописи неких подручја западне Србије XV и XVI век. Чачак. стр. 213. 
  2. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  3. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  4. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везе

уреди