Општина Љиг
Општина Љиг је општина у Колубарском округу у средишту западне Србије. Центар општине је град Љиг. Развио се у атару села Гукош као друмско насеље око реке Љиг, по којој је добио име у другој половини XIX века. Река Љиг протиче западним и северозападним подручјем општине. Оваква позиција утицала је да се Љиг дели на шумадијску зону на истоку и колубарску зону у долини реке Љиг. Љиг је проглашен за варош указом краља Александра I Карађорђевића 3. септембра 1920. године.[2] Насеље се брже развијало од када је 1922. кроз њега прошла железничка пруга од Лајковца за Горњи Милановац.
Општина Љиг | |
---|---|
Административни подаци | |
Држава | Србија |
Управни округ | Колубарски |
Седиште | Љиг |
Становништво | |
— 2022. | 10.711[1] |
Географске карактеристике | |
Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
Површина | 279 km2 |
Остали подаци | |
Председник општине | Драган Лазаревић () |
Веб-сајт | www.ljig.rs |
Окружен је обронцима планина Рајац и Рудник који му дају печат брдско-планинског насеља. Љиг се налази на надморској висини од 152 м.
Општина се простире на површини од 279 km2, и броји 15924 становника. Према подацима са последњег пописа 2022. године у општини је живело 10.711 становника[1] (према попису из 2011. било је 12.754 становника).[3] По подацима из 2004. природни прираштај је износио -9,7‰, а број запослених у општини износи 2676 људи. У општини се налази 22 основне и 2 средње школе. По подацима из 2004. општина заузима површину од 279 km2 (од чега на пољопривредну површину отпада 18295 ha, а на шумску 7918 ha).
На територији данашње општине Љиг се 1914. године одиграла позната Колубарска битка која је ушла у историју српског народа. О томе данас сведочи Споменик 1300 каплара на Рајцу и бројна спомен обележја.
Општина Љиг се састоји од 27 насеља. Поред града Љига, следећа насеља чине Општину Љиг: Ивановци, Козељ, Лалинци, Велишевац, Бабајић, Ба, Калањевци, Кадина Лука, Јајчић, Липље, Моравци, Штавица, Гукош, Милавац, Бранчић, Пољанице, Латковић, Славковица, Палежница, Белановица, Бошњановић, Доњи Бањани, Дићи, Цветановац, Живковци и Шутци.
Види још
уредиИзвори
уреди- ^ а б „Коначни резултати пописа становништва, домаћинстава и станова 2022. (књига 1, национална припадност општине и градови)”. popis2022.stat.gov.rs. Приступљено 9. 7. 2023.
- ^ Kojić, Miroslava. „Obeleženo prvih sto godina varošice”. Kolubarske (на језику: енглески). Приступљено 30. 9. 2021.
- ^ „Упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002. и 2011.” (PDF). Београд: Републички завод за статистику. 2014.