Доњи Лајковац
Доњи Лајковац је насеље у Србији у општини Лајковац у Колубарском округу. Према попису из 2011. било је 415 становника.
Доњи Лајковац | |
---|---|
Административни подаци | |
Држава | Србија |
Управни округ | Колубарски |
Општина | Лајковац |
Становништво | |
— 2011. | 415 |
Географске карактеристике | |
Координате | 44° 18′ 14″ С; 20° 12′ 07″ И / 44.304° С; 20.202° И |
Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
Апс. висина | 128 m |
Остали подаци | |
Позивни број | 014 |
Регистарска ознака | VA |
Историја
уредиО историји села се јако мало зна.
У 16. веку
уредиПрви помен села је забележен у турском попису (тефтеру) за хиџретску 934. годину, тј. 1527/1528. годину по садашњем рачунању времена.
Транскрибован на модерни турски, са османске арабице, унос са 211. странице тефтера TD 144 је гласио овако:
Dolna-İvlaykoviç karye, Valyeva nahiye - Село Долњи Влајковић, Нахија Ваљево[1]
Слово И додато је на почетак у складу са праксом вокалног турског језика да се додају самогласници тежим сугласничким групама, ради лакшег изговора. Слично је са градом Пећ у Метохији, на турском званим Ипек, или Скопљем, које је називано Ускуб. На исти начин су, у истом тефтеру, записана места Словац Исловац и Степање као Истепање.
Иако у уносу стоји ''Долња'', контекстом имена ''Влајковић'' се разуме да у роду треба да буде ''Долњи'', тј. ''Доњи'' по данашњем говору. Сва места у овом тефтеру са префиском ''Доњи'' су именована са ''Dolna'', независно од стварног граматичког рода места.[2] На исти начин је у тефтеру уписан оближњи Доњи Мушић.
Каснија времена
уредиПретпоставља се да је најстарија породица овде још од краја 17. века, да ју је населио члан породице, калуђер који је остао у манастиру Боговађа. Следеће масовније досељавање у село је било у време Кочине крајине, и сматра се да је од тад село стално насељено. Крајем 19. и почетком 20. века се досељавају породице из Поморавља и Полимља. У току Првог и Другог светског рата село није озбиљније страдало, али је доста мештана погинуло на удаљеним бојиштима. Средином 20. века (од 1917. или 1922. до 1969.) кроз село је пролазила и железница узаног колосека, али на њој није било станица у селу већ су мештани користили станицу у Боговађи. Пред крај Другог светског рата на отвореној прузи у селу извршена је пљачка немачког транспортног воза у повлачењу. Село је 1954. добило четвороразредну школу, док је осморазредна у Боговађи. Парохијска црква је у Латковићу. У селу нема много остатака старијих времена. Најстарији споменици на сеоском гробљу су по претпоставци мештана стари око триста година. У самом центру села, испред школе налази се белег извесног Животе (Ј)анковића из 1840. веома богат текстом. За ту породицу у селу нико није чуо, нити се спомиње у ранијим путописима с почетка 20. века. На дну села, на реци Љиг је велика поплава 1955. променила део тока близу места где се улива поток Грабовац, и ту су се указали остаци неког старог каменог моста. Ништа од тога што се налази у селу није археолошки обрађено.
Демографија
уредиПо харачком тефтеру из 1818. године у овом селу, које се писало „Влајковици“ био је 21 дом са 24 породице и 56 харачка лица. По попису из 1866. године било је 35 домова са 215 становника, докле по попису од 1874. године био је 41 дом са 225 становника. По попису из 1884. године било је 50 домова са 255 становника, докле по попису од 1890. године било је 52 дома са 262 становника. По попису од 1895. године било је 53 дома са 284 становника, докле је по попису од 1900. године био 71 дом са 388 становника.[3]
У насељу Доњи Лајковац живи 390 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 41,3 година (40,9 код мушкараца и 41,8 код жена). У насељу има 153 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 3,23.
Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.
|
|
м | ж |
|||
? | 0 | 2 | ||
80+ | 3 | 4 | ||
75—79 | 5 | 12 | ||
70—74 | 14 | 16 | ||
65—69 | 17 | 26 | ||
60—64 | 21 | 10 | ||
55—59 | 13 | 12 | ||
50—54 | 21 | 12 | ||
45—49 | 22 | 23 | ||
40—44 | 9 | 22 | ||
35—39 | 19 | 12 | ||
30—34 | 9 | 14 | ||
25—29 | 26 | 11 | ||
20—24 | 13 | 13 | ||
15—19 | 16 | 17 | ||
10—14 | 17 | 24 | ||
5—9 | 8 | 10 | ||
0—4 | 12 | 9 | ||
Просек : | 40,9 | 41,8 |
| ||||||||||||||||||||||||
|
Пол | Укупно | Неожењен/Неудата | Ожењен/Удата | Удовац/Удовица | Разведен/Разведена | Непознато |
---|---|---|---|---|---|---|
Мушки | 208 | 57 | 130 | 16 | 4 | 1 |
Женски | 206 | 31 | 128 | 43 | 4 | 0 |
УКУПНО | 414 | 88 | 258 | 59 | 8 | 1 |
Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија |
---|---|---|---|---|---|
Мушки | 131 | 48 | 0 | 22 | 25 |
Женски | 69 | 40 | 0 | 1 | 9 |
УКУПНО | 200 | 88 | 0 | 23 | 34 |
Пол | Производња и снабдевање | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
Мушки | 4 | 17 | 0 | 1 | 3 |
Женски | 1 | 0 | 4 | 1 | 0 |
УКУПНО | 5 | 17 | 4 | 2 | 3 |
Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад |
Мушки | 0 | 1 | 4 | 2 | 0 |
Женски | 0 | 2 | 0 | 0 | 6 |
УКУПНО | 0 | 3 | 4 | 2 | 6 |
Пол | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
Мушки | 0 | 0 | 0 | 4 | |
Женски | 3 | 0 | 0 | 2 | |
УКУПНО | 3 | 0 | 0 | 6 |
Референце
уреди- ^ MAD 506 Numarali Semendire Livâsi Icmâl Tahrir Defteri (937/1530), 2009, Анкара, стр. 26
- ^ MAD 506 Numarali Semendire Livâsi Icmâl Tahrir Defteri (937/1530), 2009, Анкара, стр. 25-29
- ^ Порекло презимена, село Доњи Лајковац (Лајковац) - ПореклоПорекло
- ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
- ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
- ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.