Доњи Лајковац је насеље у Србији у општини Лајковац у Колубарском округу. Према попису из 2011. било је 415 становника.

Доњи Лајковац
Административни подаци
ДржаваСрбија
Управни округКолубарски
ОпштинаЛајковац
Становништво
 — 2011.Пад 415
Географске карактеристике
Координате44° 18′ 14″ С; 20° 12′ 07″ И / 44.304° С; 20.202° И / 44.304; 20.202
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина128 m
Доњи Лајковац на карти Србије
Доњи Лајковац
Доњи Лајковац
Доњи Лајковац на карти Србије
Остали подаци
Позивни број014
Регистарска ознакаVA

Историја

уреди

О историји села се јако мало зна.

У 16. веку

уреди

Први помен села је забележен у турском попису (тефтеру) за хиџретску 934. годину, тј. 1527/1528. годину по садашњем рачунању времена.

Транскрибован на модерни турски, са османске арабице, унос са 211. странице тефтера TD 144 је гласио овако:

Dolna-İvlaykoviç karye, Valyeva nahiye - Село Долњи Влајковић, Нахија Ваљево[1]

Слово И додато је на почетак у складу са праксом вокалног турског језика да се додају самогласници тежим сугласничким групама, ради лакшег изговора. Слично је са градом Пећ у Метохији, на турском званим Ипек, или Скопљем, које је називано Ускуб. На исти начин су, у истом тефтеру, записана места Словац Исловац и Степање као Истепање.

Иако у уносу стоји ''Долња'', контекстом имена ''Влајковић'' се разуме да у роду треба да буде ''Долњи'', тј. ''Доњи'' по данашњем говору. Сва места у овом тефтеру са префиском ''Доњи'' су именована са ''Dolna'', независно од стварног граматичког рода места.[2] На исти начин је у тефтеру уписан оближњи Доњи Мушић.

Каснија времена

уреди

Претпоставља се да је најстарија породица овде још од краја 17. века, да ју је населио члан породице, калуђер који је остао у манастиру Боговађа. Следеће масовније досељавање у село је било у време Кочине крајине, и сматра се да је од тад село стално насељено. Крајем 19. и почетком 20. века се досељавају породице из Поморавља и Полимља. У току Првог и Другог светског рата село није озбиљније страдало, али је доста мештана погинуло на удаљеним бојиштима. Средином 20. века (од 1917. или 1922. до 1969.) кроз село је пролазила и железница узаног колосека, али на њој није било станица у селу већ су мештани користили станицу у Боговађи. Пред крај Другог светског рата на отвореној прузи у селу извршена је пљачка немачког транспортног воза у повлачењу. Село је 1954. добило четвороразредну школу, док је осморазредна у Боговађи. Парохијска црква је у Латковићу. У селу нема много остатака старијих времена. Најстарији споменици на сеоском гробљу су по претпоставци мештана стари око триста година. У самом центру села, испред школе налази се белег извесног Животе (Ј)анковића из 1840. веома богат текстом. За ту породицу у селу нико није чуо, нити се спомиње у ранијим путописима с почетка 20. века. На дну села, на реци Љиг је велика поплава 1955. променила део тока близу места где се улива поток Грабовац, и ту су се указали остаци неког старог каменог моста. Ништа од тога што се налази у селу није археолошки обрађено.

Демографија

уреди

По харачком тефтеру из 1818. године у овом селу, које се писало „Влајковици“ био је 21 дом са 24 породице и 56 харачка лица. По попису из 1866. године било је 35 домова са 215 становника, докле по попису од 1874. године био је 41 дом са 225 становника. По попису из 1884. године било је 50 домова са 255 становника, докле по попису од 1890. године било је 52 дома са 262 становника. По попису од 1895. године било је 53 дома са 284 становника, докле је по попису од 1900. године био 71 дом са 388 становника.[3]

У насељу Доњи Лајковац живи 390 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 41,3 година (40,9 код мушкараца и 41,8 код жена). У насељу има 153 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 3,23.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
Демографија[4]
Година Становника
1948. 656
1953. 693
1961. 661
1971. 578
1981. 601
1991. 571 560
2002. 494 506
Етнички састав према попису из 2002.[5]
Срби
  
487 98,58%
Црногорци
  
2 0,40%
Хрвати
  
1 0,20%
непознато
  
4 0,80%


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

Референце

уреди
  1. ^ MAD 506 Numarali Semendire Livâsi Icmâl Tahrir Defteri (937/1530), 2009, Анкара, стр. 26
  2. ^ MAD 506 Numarali Semendire Livâsi Icmâl Tahrir Defteri (937/1530), 2009, Анкара, стр. 25-29
  3. ^ Порекло презимена, село Доњи Лајковац (Лајковац) - ПореклоПорекло
  4. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  5. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  6. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везе

уреди