Динко Давидов

Динко Давидов (Сивац, 4. октобар 1930Београд, 18. мај 2019) био је српски и југословенски историчар уметности и редовни члан САНУ.[1]

Динко Давидов
Датум рођења(1930-10-04)4. октобар 1930.
Мјесто рођењаСивац
  Краљевина Југославија
Датум смрти18. мај 2019.(2019-05-18) (88 год.)
Мјесто смртиБеоград
  Србија
ДржављанствоСрбије
Занимањеисторичар умјетности

БиографијаУреди

Рођен је 4. октобра 1930. године у Сивцу (Бачка). Основну школу завршио је у Стапару. Дипломирао је на катедри за историју уметности Филозофског факултета у Београду, а докторирао на Филозофском факултету у Љубљани. Био је кустос Галерије Матице српске од 1965. до 1978, научни саветник Балканолошког института САНУ од 1979. и директор Галерије Српске академије наука и уметности од 2001. до 2009. У том периоду у Галерији САНУ је приређено 40 изложби са каталозима, а 24 каталога потписао је као уредник. Аутор је изложбе и посебног издања каталога „Светогорска графика” (Београд 2004).[2] Основна област рада академика Давидова била је српска уметност од 17. до 19. века. За дописног члана САНУ изабран је 2000. године, а за редовног 2006. Добитник је Вукове награде за науку за дело „Сентандрејска саборна црква” 2001. године.

БиблиографијаУреди

Аутор је књига "Сентандреја - српске повеснице" (2011), "Помени давних сеоба - знамења српске повеснице" (2017), "Тотални геноцид" (2019). Приредио је више значајних издања, између осталих, „Српска графика XVIII века - нова сазнања” (1986), „Манастир Шишатовац” (1989) и „Поствизантијска уметност на Балкану” (2003).[3]

РеференцеУреди

  1. ^ „Динко Давидов”. Српска академија наука и умјетности. Приступљено 18. 2. 2020. 
  2. ^ „ВРСНИ ЗНАЛАЦ ПЛЕМЕНИТОГ КОВА: Преминуо Динко Давидов”. Вечерње новости. 20. 5. 2019. Приступљено 18. 2. 2020. 
  3. ^ „Преминуо српски историчар уметности, академик Динко Давидов”. Политика. 19. 5. 2019. Приступљено 18. 2. 2020.