Динко Давидов
Динко Давидов (Сивац, 4. октобар 1930 — Београд, 18. мај 2019) био је српски и југословенски историчар уметности и редовни члан САНУ на Одељењу историјских наука.[1]
Динко Давидов | |
---|---|
![]() Академик Динко Давидов | |
Лични подаци | |
Датум рођења | 4. октобар 1930. |
Мјесто рођења | Сивац, Краљевина Југославија |
Датум смрти | 18. мај 2019. (88 год.) |
Мјесто смрти | Београд, Србија |
Држављанство | Србије |
Занимање | историчар умјетности |
Биографија Уреди
Рођен је 4. октобра 1930. године у Сивцу (Бачка). Основну школу завршио је у Стапару. Дипломирао је на катедри за историју уметности Филозофског факултета у Београду, а докторирао на Филозофском факултету у Љубљани. Био је кустос Галерије Матице српске од 1965. до 1978, научни саветник Балканолошког института САНУ од 1979. и директор Галерије Српске академије наука и уметности од 2001. до 2009. У том периоду у Галерији САНУ је приређено 40 изложби са каталозима, а 24 каталога потписао је као уредник. Аутор је изложбе и посебног издања каталога „Светогорска графика” (Београд, 2004).[2] Основна област рада академика Давидова била је српска уметност од 17. до 19. века. За дописног члана САНУ изабран је 2000. године, а за редовног 2006.
Награде Уреди
- Награда „Душан Баранин”, за књигу Споменици Будимске епархије, 1992.[3]стр. 51.
- Награда Задужбине Јакова Игњатовића, за животно дело, 1994.[3]стр. 137.
- Вукова награда, за науку, за књигу Сентандрејска саборна црква, 2001.
- Награда „Рачанска повеља”, за књигу Сентандрејска саборна црква, 2002.[3]стр. 192.
- Награда „Златни беочуг”, 2004.
- Награда „Дејан Медаковић”, за књигу Иконописци српских сеоба, 2014.
Библиографија Уреди
Аутор је неколико научних монографија, као и великог броја научних и стручних радова и прилога у часописима и зборницима, а такође је био и приређивач или уредник разних научних издања.[4]
- Давидов, Динко (1973). Иконе српских цркава у Мађарској. Нови Сад: Галерија Матице српске.
- Давидов, Динко (1978). Српска графика XVIII века (1 изд.). Нови Сад: Матица српска.
- Давидов, Динко (1983). Српски бакрорези 18. века. Нови Сад: Матица српска.
- Давидов, Динко (1990). Знамења сеоба. Ваљево: Глас цркве.
- Давидов, Динко (1990). Споменици Будимске епархије. Београд: Просвета.
- Давидов, Динко (1990). Хиландарска графика. Београд: Просвета.
- Давидов, Динко (2004). Студије о српској уметности XVIII века. Београд: Српска књижевна задруга.
- Давидов, Динко (2006) [1978]. Српска графика XVIII века (2 изд.). Београд: Завод за уџбенике и наставна средства.
- Давидов, Динко (2008). Горња земља: Споменици народа српског. Београд: Завод за уџбенике.
- Давидов, Динко (2011). Сентандреја: Српске повеснице. Београд-Нови Сад: САНУ; Прометеј.
- Давидов, Динко (2013). Тотални геноцид: Независна Држава Хрватска 1941-1945. Београд: Завод за уџбенике.
- Давидов, Динко (2014). Иконописци српских сеоба. Нови Сад: Прометеј.
- Davidov, Dinko (2015). Independent State of Croatia, Total Genocide 1941-1945. Belgrade: Svet knjige.
- Давидов, Динко (2017). Помени давних сеоба: Знамења српске повеснице. Нови Сад: Православна реч.
Уреднички рад Уреди
Библиотека Динка Давидова Уреди
Академик Динко Давидов од 2011. године редовно је поклањао књиге из своје личне библиотеке за фонд Библиотеке САНУ, где се те књиге чувају као засебна целина на сигнатури ПБ 38. Реч је углавном о књигама из области историје уметности, уметности уопште, историје, књижевности и опште културе. Многи примерци садрже посвете аутора академику Давидову. Библиотека има 480 наслова и сви су обрађени у електронском каталогу.[5]
Референце Уреди
- ^ „Динко Давидов”. Српска академија наука и умјетности. Приступљено 18. 2. 2020.
- ^ „ВРСНИ ЗНАЛАЦ ПЛЕМЕНИТОГ КОВА: Преминуо Динко Давидов”. Вечерње новости. 20. 5. 2019. Приступљено 18. 2. 2020.
- ^ а б в Stojković, Ratko (2004). Leksikon literata - laureata : srpske književne nagrade : 1839-2002. Beograd: Potez. ISBN 86-81331-25-6.
- ^ „Преминуо српски историчар уметности, академик Динко Давидов”. Политика. 19. 5. 2019. Приступљено 18. 2. 2020.
- ^ „Посебне библиотеке у Библиотеци САНУ”. Српска академија наука и уметности. Приступљено 23. март 2022.